Diana Budisavljević, heroina Drugog svetskog rata
Film “Dnevnik Diane Budisavljević” rediteljke Dane Budisavljević, istinita priča o hrabrom podvigu Zagrepčanke austrijskog porekla koja je tokom Drugog svetskog rata spasila više od 10.000 dece od sigurne smrti, premijerno će biti prikazan 18. jula na 66. Pulskom filmskom festivalu, a potom i na Motovunu, te na Splitskom letu.
Film prati priču Diane Budisavljević koja sa suprugom lekarom, ćerkama i tek rođenom unukom živi životom zagrebačke visoke građanske klase. U jesen 1941. saznaje da Jevrejke i Srpkinje s decom odvode u logore gde umiru od gladi i bolesti. Jevrejska opština šalje pomoć Jevrejkama, ali se o Srpkinjama niko ne brine. Koristeći svoje austrijsko poreklo, Diana apeluje na vlast, crkvu i Crveni krst da spasu barem decu. Pošto niko od njih ne želi da preuzme odgovornost, Diana sa nekolicinom prijatelja u svom stanu prikuplja pomoć i organizuje akciju kojom će do kraja rata od sigurne smrti biti spašeno više od 10.000 dece.
To je jedan od osam filmova koji će biti prikazani u okviru Hrvatskog programa na 66. PFF-u, a koprodukcija je Hrvatske, Slovenije i Srbije.
“Diana Budisavljević bila je drugačija heroina. Nije bacala bombe, nije nosila pištolj, niti bila ilegalka, već gospođa iz visoke klase koja je sasvim drugim sredstvima krenula u riskantnu akciju. Upornošću, nepristajanjem na ‘ne’ zapravo je bila rodonačelnica onoga što danas zovemo građanski aktivizam”, izjavila je Dana Budisavljević na nedavnom predstavljanju svog filma u zagrebačkom Muzeju prekinutih veza, uz učešće glumice Alme Prica i Olinke Vištice iz produkcijske kuće Hulahop.
Dana Budisavljević je za priču o Dianinoj velikoj akciji doznala iz njenog Dnevnika koji joj je pre desetak godina dala tadašnja upravnica Spomen područja Jasenovac Nataša Jovičić.
Napominjući da je to bio najzahtevniji autorski proces u kojem je učestvovala, Dana Budisavljević rekla je da je morala da savlada nova znanja i veštine kako bi se mogla nositi sa tako velikim projektom, a zato je sve i trajalo skoro deset godina, preneo je Filmski centar Srbije, jedan od fondova koji su podržali taj film.
“Kada ulazite u toliko kontroverznu i osetljivu temu, morate se uveriti da se sve tako dogodilo i morate pronaći filmski jezik koji može preneti tako veliku priču”, dodala je Dana Budisavljević, koja je rodbinski povezana sa glavnom junakinjom, a ovo joj je prvi autorski dugometražni film.
Prema njenim rečima, Diani Budisavljević su 1945. oduzeli kartoteku koju je brižljivo gradila kako bi deca nakon rata mogla da pronađu roditelje i zabranili su joj dalji rad, pa je otišla u potpunu anionimnost.
“Nakon svog tog napora, rizika i žrtve, to što su joj sve oduzeli toliko ju je bolelo da više nikada nije govorila o onome što se događalo, a dnevnik je pronašla njena unuka Silvija Szabo tek nakon Dianine smrti 1978. godine”, navela je rediteljka, koja je širu popularnost stekla porodičnim filmom o coming out-u “Nije ti život pjesma Havaja”.
Producentkinja Olinka Vištica istakla je da su godine rada na filmu pre svega bile ambiciozan istorijsko-istraživački projekt u službi filma.
“Kako drugačije nazvati višegodišnji rad istoričara koje je predvodio Silvestar Mileta, u kojem su pregledane hiljade stranica arhiva, zabeležene stotine sati intervjua i sakupljeni vredni materijali koji su Dani omogućili da na verodostojan način istrgne priču o Diani iz zaborava, ispuni je kockicama sećanja, sagradi mozaik Zagreba tog doba, ljudi koji su u njemu živeli”, rekla je Olenka Vištica, dodavši da je s druge strane kamere, uz rediteljku, radio i vrsni snimatelj Jasenko Rasol i montažer Marko Ferković.
To je ujedno i prvi celovečernji film za kuću Hulahop kojim se producentkinja Miljenka Čogelja hrabro uhvatila u koštac.
“Mislim da ćete se nakon premijere na Pulskom filmskom festivalu uveriti da su na filmu i u filmskom vremenu, s ogromnim emotivnim nabojem i vizuelnom snagom uspeli napraviti ono što je u realnom vremenu nemoguće: spojiti nespojivo, združiti ono što je istorija nepravedno i nepovratno razdružila: Dianu i decu koja povratkom na mesta patnje i tragedije saznaju da duguju svoj život hrabrosti i nesebičnosti jedne žene”, navela je Olinka Vištica.
Glumica Alma Prica, koja otelotvoruje lik Diane Budisavljević, pogledala je film veče pre zagrebačkog predstavljanja.
“Diana je bila dokaz odbrane ljudskosti, neko ko je u takvim okolnostima pokrenuo akciju, išao protiv svega što je spoljno i što ometa, što onemogućava, i samo je imala pred očima sudbinu te dece i ljudi. Film sam pogledala sinoć i jako me dirnuo, posebno prisustvo te dece, danas ljudi trećeg doba, koji bez velike dramatike pričaju o svojim sećanjima. Videla sam koliko je to jedna strašna trauma koje se ne sećaju ali je upisana u njihova tela. Možemo biti ponosni i sretni da je takva žena postojala u našem gradu”, rekla je Alma Prica.
U filmu o Diani Budisavljević igraju i neka od najzanimljivijih glumačkih imena regiona, poput Igora Samobora, Ermina Brava, Arete Ćurković, Krešimira Mikića, Mirjane Karanović, Vilima Matule, Urše Raukar, Biserke Ipše, Tihomira Stanića i drugih.
Dana Budisavljević, koja potpisuje režiju i scenario, rođena je 1975. u Zagrebu, gde je diplomirala na Odseku za filmsku i TV montažu Akademije dramskih umetnosti. Radila je kao montažerka, asistentkinja produkcije i organizatorka filmskih festivala, a debitovala je kao rediteljka dokumentarnog filma “Sve 5!” Kao producentkinja potpisuje dokumentarni serijal “Betonski spavači” Saše Bana, filmove “Lijepo mi je s tobom znaš” Eve Kraljević, “Onda vidim Tanju” Juraja Lerotića i druge.
Koscenaristkinja filma je Jelena Paljan, direktor fotografije Jasenko Rasol, scenografi Dušan Milavec i Ivo Hušnjak, kostimografkinja Martina Franić, a majstorica maske Dušica Vuksanović. Producentkinje filma su Miljenka Čogelja i Olinka Vištica iz Hulahopa, a koproducenti Vlado Bulajić iz slovenačkog December filma i Snežana Penev iz srpske produkcije This and That.
Sufinansiranje filma podržali su Hrvatski audiovizualni centar, Slovenski filmski center, Filmski centar Srbije, fond Eurimages Saveta Evrope, te potprogram Media programa Kreativna Evropa.
(SEEcult.org)
