Detinjstvo je bilo lepše
Istaknuti karikaturista i vizuelni umetnik Dušan Petričić predstavlja od 25. aprila u Galeriji Haos u Beogradu deo svog opusa koji ga je proslavio u svetu, a manje je poznat lokalnoj javnosti. Na izložbi “Detinjstvo je bilo lepše” Petričić će predstaviti na dva galerijska nivoa ilustracije za dečje knjige i časopise.
Vraćajući nas u sećanja na detinjstvo, Petričić se igra i svojom neverovatnom maštom, i kreativnošću - kroz ilustracije stihova, bajki, tekstova mnogih velikana reči i misli, prezentira svetove očaravajuće lepote, navela je povodom izložbe direktorka Haosa, istoričarka umetnosti Borka Božović.
Petričić je za izložbu u Haosu odabrao ilustracije za samo tri knjige koje su nedavno izdate u Kanadi: The Man with the Violin/Čovek s violinom, 2013. (doživela brojna izdanja na nekoliko jezika; srpsko objavila Beogradska filharmonija), My Family Tree and Me/Moje porodično stablo i ja, 2015, i The Dance of the Violin /Violinska igra, koja je upravo izašla iz štampe, a predstavlja neku vrstu nastavka Čoveka s violinom - knjige koja je doživela ogroman uspeh, između ostalog i zbog toga što se obraća (i) odraslima, upozoravajući ih da treba pažljivije da čuju i slede dečje reakcije, želje, osećanja, doživljaje i potrebe, navela je istoričarka umetnosti dr Irina Subotić u tekstu povodom izložbe.
U knjizi se radi o jednom istinitom i jednom fiktivnom liku – dečačiću Dilanu kojeg su uzbudili divni zvuci violine u jednoj vašingtonskoj metro stanici dok odrasli, uključujući i njegovu majku, nisu obraćali nikakvu pažnju na muziku, jureći za svojim poslovima. Reč je o stvarnom eksperimentu za koji je čuo ceo svet: mladi, sjajni violinista Džošua Bel je, svirajući na svom Stradivarijusu čuvene melodije u holu metroa, zaradio kao prosjak neku siću, niko ga nije slušao, dok su se za njegov nastupajući koncert u prestižnoj koncertnoj dvorani otimali za karte i plaćali ih i po sto dolara!
Ovaj sociološki i psihološki fenomen, koji je Keti Stinson pretočila u pitku dečju pričicu, Petričić je ilustrovao bez likovnog prepričavanja sadržaja teksta, slobodnom interpretacijom sopstvenog doživljaja priče, pritom bez insistiranja na narativnosti i ne koristeći nijedan uobičajeni grafički znak za muziku.
“Umetnik je pronašao autentičnu semantiku: s mnogo mašte, uzvitlanih, širokih poteza i raspevanih boja prožeo je i povezao svaku muzičku sekvencu koja godi oku, duhu i uhu; neuhvatljiv i apstraktan zvuk violine prožima sve događaje, pada s visine, prodire među ljude, kroz sve prostore, širi se i upija i jasno se razlikuje od agresivnih, ne-muzičkih zvukova predstavljenih crnim, grubim, oštro izvijenim linijama. Petričićeve virtuozne ilustracije u celoj knjizi Čovek s violinom vrve od zanimljivih i duhovitih detalja iz svakodnevnog života, s mnoštom karakternih, neponovljivih likova i smešnih situacija kroz koje se provlači mali Dilan opčinjen – verovatno za ceo život – muzikom koju je samo on čuo", navela je Irina Subotić.
Izložba Petričićevih ilustracija u Haosu biće otvorena do 20. maja.
(SEEcult.org)
