David Grosman u Beogradu i Novom Sadu
Izraelski autor David Grosman, jedan od najznačajnijih savremenih pisaca u svetu i kandidat za Nobelovu nagradu za književnost poslednjih godina, gostuje u Beogradu i Novom Sadu povodom knjige “Njeno telo zna”, u izdanju beogradske kuće “Arhipelag” i prevodu Davida Albaharija. Grosman će održati književno veče 3. marta u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, a dan kasnije u Gradskoj kući u Novom Sadu, uz učešće prevodioca i poznatog pisca Davida Albaharija, kao i urednika “Arhipelaga” Gojka Božovića.
Izraelski autor David Grosman, jedan od najznačajnijih savremenih pisaca u svetu i kandidat za Nobelovu nagradu za književnost poslednjih godina, gostuje u Beogradu i Novom Sadu povodom knjige “Njeno telo zna”, u izdanju beogradske kuće “Arhipelag” i prevodu Davida Albaharija.
Grosman će održati književno veče 3. marta u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, a dan kasnije u Gradskoj kući u Novom Sadu, uz učešće prevodioca i poznatog pisca Davida Albaharija, kao i urednika “Arhipelaga” Gojka Božovića.
Knjiga “Njeno telo zna”, sačinjena od dve novele koje se mogu čitati i samostalno, ali koje zajedno daju poseban književni efekat, predstavlja pripovedanje o ljubavi i ljubomori, o intimi i mržnji, o strasti i patnji.
Prema navodima “Arhipelaga”, pripovedajući o osnovnim čovekovim emocijama, Grosman na majstorski način i izuzetno sugestivno pokazuje kako i te emocije i naizgled obični događaji iz naše svakodnevice mogu da budu izvor velikih patnji.
Grosmanovo pripovedanje zasniva se na istančanoj psihologiji i uzbudljivoj priči u dva glasa koji se međusobno dopunjuju u neprekinutoj raspravi. U knjizi “Njeno telo zna” pripoveda o tome kako emocije upravljaju našim životima.
Poznat kao romansijer, pripovedač i esejista, Grosman je i pisac lucidnih i provokativnih angažovanih tekstova i političke publicistike koji su najčešće posvećeni bliskoistočnim temama.
Njegova dela prevođena su na sve veće svetske jezike, a za njih je dobio i niz najprestižnijih međunarodnih nagrada za književnost.
Među njegovim najvažnijim knjigama proze su “Osmeh jagnjeta”, “Intimna gramatika”, “Cikcak dečko”, “Vidi pod: Ljubav”, “Budi moj nož”, “Njeno telo zna” i “Lavlji med” i roman “Neko da pobegnem sa njim: Roman o neponovljivom gradu Jerusalimu”, koji mu je doneo svetsku slavu.
“Arhipelag” je objavio do sada i njegov roman “Vidi pod: Ljubav” (2007), takođe u prevodu Albaharija, a “Geopoetika” 2006. godine “Lavlji med”, u prevodu Ane Šomlo.
Najvažnije publicističke knjige Grosmana su “Žuti vetar”, “Slušajući na žici: Razgovori sa Palestincima u Izraelu” i “Smrt kao način života”.
Objavio je i nekoliko knjiga proze za decu i omladinu, od kojih je najpoznatiji kratki roman “Duel u Jerusalimu”.
Prema navodima Grosmana u tekstu “Odbrana od stvarnosti”, u prozi koju je pisao do pre nekoliko godina, gotovo namerno, okretao je leđa neposrednoj, svirepoj stvarnosti njegove zemlje, stvarnosti iz poslednjih vesti. Pre toga pisao je knjige o toj zbilji, a u člancima, esejima i intervjuima nikad nisam prestao o tome da pišem, niti da se trudi da to pojmi.
Učestvovao je u mnogim protestima i međunarodnim mirovnim inicijativama, a ipak, nesvesno, gotovo u znak protesta, nije u svojoj književnosti pisao o tim zonama nesreće.
Razlog je to što je želeo da piše o drugim stvarima, pođednako važnim, koje ne privlače onoliko pažnju koliko maltene večita grmljavina rata.
“Pisao sam o besomučnoj ljubomori muškarca prema ženi, o deci beskućnicima po ulicama Jerusalima, o muškarcu i ženi koji uspostavljaju svoj privatni, hermetični jezik unutar varke ljubavi. Pisao sam o usamljenosti biblijskog junaka Samsona i o složenim odnosima između žena i njihovih majki, i uopšte, između roditelja i dece”, naveo je Grosman o svojoj književnosti
Međutim, pre nekoliko godina, kada mu je stariji sin Uri trebalo da pođe u vojsku, nije više mogao da sledi ustaljeni način pisanja. Obuzela ga je panika i učinila nespokojnim. Tada je počeo da piše roman koji se neposredno tiče sumorne stvarnosti u kojoj živi i koji opisuje kako spoljašnje nasilje i surovost opštepolitičke i vojničke zbilje nadire kroz krhko i ranjivo tkivo jedne porodice, dok je konačno ne raspoluti.
Prema navodima Grosmana, pisci prolaze kroz periode očajanja i neverovanja u sebe same. Njihov posao je u suštini posao dekonstrukcije ličnosti, ubijanja najdelotvornijih ljudskih odbrambenih mehanizama.
“Bavimo se, dobrovoljno, najsurovijom, najružnijom i najsirovijom materijom duše. Naš posao nagoni nas da stalno iznova priznajemo svoje mane, i ljudske i umetničke. Pa ipak, u tome i jeste tajna i alhemija našeg delanja: na neki način, čim se latimo pera, ili tastature, prestajemo da budemo bespomoćna žrtva svega što nas je sputavalo pre nego što smo krenuli da pišemo. Nismo više robovi svoje nedaće, ni svojih ličnih zebnji, ni ‘zvanične priče’ naše zemlje, niti, pak, same sudbine. Pišemo. Svet se više na sklapa oko nas. Kakvi smo mi srećnici. Svet više ne biva sve uži”, naveo je Grosman u “Odbrani od stvarnosti”, u prevodu Vesne Roganović sa hebrejskog.
Grosman gostuje u Beogradu i Novom Sadu na poziv “Arhipelaga”, Srpskog Pen centra i Kulturnog centra Beograda, u saradnji sa Kulturnim centrom Novog Sada.