Danica Vukićević: Slobodno i sa rizikom

Dobitnica NIN-ove nagrade za 2022. godinu Danica Vukićević, do sada poznata pre svega po poeziji, izjavila je da je nagrađeni roman “Unutrašnje more”, koji je žiri opisao kao “romanesknu sliku sveta”, pisala bez bilo kakvog predumišljaja, slobodno i sa radošću, ali i sa rizikom u pogledu fragmentarne forme.

“Izbor mog romana ima veliku simboličku težinu, jer je zaista napisan veoma rizično”, rekla je Danica Vukićević 23. januara u hotelu “Moskva”, nakon saopštenja odluke žirija, koji je odlučio većinom glasova.

Zahvalivši članovima žirija koji su glasali za njen prvi roman, jer su “pokazali koliko su pametni”, kao i onima koji su ukazali na druge pisce u najužem izboru, Danica Vukićević je rekla da fragmentarna forma koju je odabrala i koju je žiri, inače, posebno istakao kao primer uspešnog povezivanja delova u celinu, ima duboko jedinstvo u okviru cele, veoma složene priče.

Napominjući da piše i objavljuje već 30 godina i da svi znaju kakva je pesnikinja, Danica Vukićević rekla je da će “sada biti frka”, jer “kad napišeš roman, ljudi te ozbiljno shvataju”.

“Pišem i priče, nije mi to strano – nisam iz čistog mira sela i zamislila – aha, sada ću napisati nešto”, dodala je Danica Vukićević, koja je 69. laureat NIN-ove nagrade i tek sedma žena koja je dobila to ugledno priznanje.

Kao posebno važno, istakla je da prilikom pisanja “Unutrašnjeg mora” nije “imala nikakav predumišljaj”. “Prišla sam tekstu koji izlazi iz mene sa potpunom slobodom i sa ogromnom radošću”, naglasila je, dodajući da nagrađenu knjigu i doživljava kao “čistu radost”.

“Važno mi je da imam čiste odnose sa tekstom, sa svim elementima književnog života koliko je to moguće”, dodala je Danica Vukićević, navodeći i da je, kada je saznala da je u najužem izboru bila “izbezumljena sedam dana”, ali je onda samu sebe smirila odlukom da bude to što jeste.

Roman “Unutrašnje more”, kako je navela, hologram je njene ličnosti.

“Važan je tekst. Pisac nije bitan. Knjiga ima samostalan život . Želim joj sreću i volim je”, dodala je Danica Vukićević, izrazivši zahvalnost žiriju na tome što je to video, kao i ljudima koji su verovali u nju, a kojih #nema baš previše, ali su vrlo posebni”.

Danica Vukićević dobila je glasove troje članova žirija za roman “Unutrašnje more”, u izdanju kuće Nojzac, dok su po jedan glas dobili Uglješa Šajtinac i Milan Tripković.

Nagrađeni roman, kako je istakao žiri, formalno je inventivan, preispituje probleme egzistencije od privatne do društveno-politicke ravni, od materijalnosti svakodnevice do ključnih unutrašnjih drama pojedinaca u savremenom svetu. "Jezičkom suptilnošću i silovitošću, Danica Vukićević transformiše fragmentarni način pisanja u celovitu romanesknu sliku sveta", istakao je žiri u obrazloženju, koje je pročitala Marija Nenezić.

Članovi NIN-ovog žirija kritike Milena Đorđijević, Žarka Svirčev, Goran Korunović glasali su za roman Danice Vukićević, Teofil Pančić (predsednik žirija) za roman Milana Tripkovića “Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo” (Booka), dok je Marija Nenezić bila za roman "Koljka i Sašenjka" (Arhipelag) Uglješe Šajtinca, koji je i 2011. godine bio u najužem izboru knjigom “Sasvim skromni darovi”.

U najužem izboru za NIN-ovu nagradu za 2022. godinu bio je i roman “Papir sa vodenim znakom” (Laguna) Gorana Petrovića, ranijeg dobitnika NIN-ove nagrade, koji je nedavno za "Papir" dobio nagradu “Beogradski pobednik” Biblioteke grada Beograda za 2022. Žiri je u najuži izbor uvrstio bio i romane “Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo” (Booka) Mirjane Drljević i roman “Klara, Klarisa” (Bulevar books) Marijane Čanak.

Prema mišljenju Marije Nenezić, raspored glasova članova žirija je “pravedan i pošten” i “na najbolji način odslikava presek razvojnih tendencija u savremenom srpskom romanu”.

“Među njima je tendencija da sve više pesnika i pesnikinja počinje da piše roman. Ali samo retki, kao prisutna Danica Vukićević, uspeva da iskorači iz usko lirske perspektive i da donese širu romanesknu sliku sveta. Uglješa Šajtinac takođe odražava jednu tendenciju, koja postaje već globalni fenomen, a to je autofikcionalni pristup književnosti. Retki su talenti, kao Uglješa Šajtinac, da svoje lično, individualno ja može da transponuje u književno, literarno, umetničko ja. ‘Koljka i Sašenjka’ je kratak roman, stilski besprekorno izvedena priča o čoveku savremenosti koji je zatvoren u neki svoj svet između prošlosti i budućnosti. To je jako emotivna priča o prvim i poslednjim stvarima, o životu i smrti, o ljudima koji su prisutni u našim životima, još više o onima koji više nisu, a kojih se glavni junak seća. Jedan od junaka je i Puškin, to je još jedna dimenzija više”, rekla je Marija Nenezić, kojoj ove godine ističe mandat u žiriju kritike NIN-a, kao i Teofilu Pančiću, odsutnom iz zdravstvenih razloga.

“Klub istinskih stvaralaca” Milana Tripkovića, kako je istakla, majstorski je izvedena priča o događajnosti u našem aktuelnom književnom životu. “On je upotrebio parodiju i satiru da ispriča nešto što se dešava iza kulisa književnih priznanja, nagrada i književnosti uopšte”, istakla je.

Žarka Svirčev rekla je da je ono što je inovativno u nagrađenom romanu to što je autorka ponudila celovitu viziju sveta preko fragmenta, pokazujući upravo transformativnu moć fragmenta.

“Jezičkom i misaonom sugestivnošću autorka pokazuje da fragment može da bude kohezivna snaga teksta. Fragmenti svedoče o žudnji za celinom, za totalitetom. Ta žudnja nam je ispripovedana iz autsajderske perspektive. Tu imamo vrlo autentičan ženski glas, veseo, anksiozan, ranjiv, razigran, ironičan, glas koji je takođe kohezivna snaga. Iz snage tog glasa proističe neponovljivi, ili retko viđen u našoj savremenoj književnosti, etos ovog teksta”, istakla je Žarka Sivčev.

Milena Đorđijević ukazala je da “Unutrašnje more” ima nekoliko specifičnosti zbog kojih je roman-paradigma.

Najpre, pokazuje da debitanti mogu smelo, snažno, zaokruženo i ubedljivo da postanu najbolji te godine. Druga stavka je to kako se od vrsne pesnikinje postaje snažan i izrazit romanopisac, što je takođe jedna od tema i fenomena ne samo ovogodišnje produkcije. Treća paradigmatična stavka je žanrovske prirode, odnosno same književne forme. “Unutrašnje more” govori da je teorija kapitulirala pred romanom, da je roman, kako kaže (Mihail) Bahtin, anarhičan, nedisciplinovan i osnovno pitanje je kako “Unutrašnje more” kroz kontrast, kroz negaciju romana kao književne forme, istovremeno postaje roman i to u najsnažnijem i najosnovnijem smislu te reči, istakla je Milena Đorđijević.

Kao poseban kvalitet nagrađenog romana navela je i način na koji je fragmentarizovan, destabilizovan i nesakupljiv svet uspela da veže u totalitet, da da ono što je davala najbolja tradicija romana kada je postavljala vrhunska pitanja umetnosti – dakle od materijalnosti dolazi se do Boga, do smrti, do duše i svih ostalih važnih pitanja, koje ona jezički uspeva da dozove.

“To je intriga Daničinog romana, ali kako? Uz pomoć čitaoca. Čitalac postaje aktivni sudeonik u vezivanju svih ovih segmenata romana. Dodala bih, u jednom segmentu, u jednoj priči u romanu, kaže se da junakinja ne daje dušu u zamenu za kikiriki. ‘Unutrašnje more’ ne prodaje svoju dušu za kikiriki”, dodala je Milena Đorđijević.

Goran Korunović opisao je nagrađenu knjigu kao “roman rizika”.

To je, između ostalog, i roman o samom pisanju, nije ziheraški, radikalan je, govori i o fenomenu moći u savremenom svetu, odnosu podređenih i nadređenih, o fenomenu moći koji je predstavljen u svim ravnima našeg iskustva…

Ističući sveukupnost i suptilnost jezika, Korunović je ocenio da je to izuzetno inventivna knjiga i pravo uživanje za čitaoca, zbog čega se nada da će imati što širu recepciju.

Danica Vukićević (Valjevo, 1959) objavila je knjige poezije Kao hotel na vetru (1992), Kada sam čula glasove (1995), Šamanka (2001), Luk i strela (2006), Prelazak u jednu drugu vrstu (2007), Visoki fabrički dimnjaci (2012), Svetlucavost i milost (2013), Dok je sunca i meseca (2015), Ja, Klaudija (2018). Autorka je knjiga kratke proze Na plažama (1998) i Život je gorila (2000), te zbirke pripovedaka Majka obrnutih stvari (2017). Dobitnica je nagrada "ProFemina", "Biljana Jovanović" i Milica Stojadinović Srpkinja. Bavi se i književnom kritikom i esejistikom.

Najuži izbor sačinjen je od 13 romana u užem izboru, među kojima su bile i knjige ranijih laureata Slobodana Tišme (nagrađen 2011) “Astal tiš riba friš. Život pesnika – Political nigredo” (Nojzac) i Bore Ćosića (1969) “Bergotova udovica” (LOM).

U širem izboru bio je 31 roman, odabran od ukupno 177 primljenih na konkurs.

NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države. Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za “Korene”, a nagrađen je i 1961. godine za Deobe. Dvostruki dobitnici su i Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992), Dragan Velikić (Ruski prozor, 2007; Islednik, 2015) i Svetislav Basara (Uspon i pad Parkinsonove bolesti, 2006; Kontraendorfin, 2020), a jedini trostruki laureat je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).

Danica Vukićević je tek sedma žena koja je dobila NIN-ovu nagradu, posle Svetlane Velmar-Janković (Bezdno, 1995), Dubravke Ugrešić (Forsiranje romana reke, 1988), Grozdane Olujić (Glasovi u vetru, 2009), Gordane Ćirjanić (Ono što oduvek želiš, 2010), Ivane Dimić (Arzamas, 2016) i Milene Marković (Deca, 2021). Prvi put su NIN-ovu nagradu dobile žene dve godine uzastopno.

Pokrovitelji NIN-ove nagrade za 2022. godinu su AIK Banka, dve domaće i jedna strana kompanija, koje žele da ostanu anonimne. Nin-ova nagrada podrazumeva novčani iznos od 10.000 evra, koliko je finansijski vredna i prošle godine ustanovljena nagrada "Beogradski pobednik".

U ime redakcije NIN-a, urednik Kulturne rubrike Dragan Jovićević zahvalio je Teofilu Pančiću i Mariji Nenezić na dosadašnjem žiriranju, posle četiri divne i burne godine.

Svečano uručenje 69. NIN-ove nagrade biće 30. januara u podne u Ateljeu 212.

Dobitnici NIN-ove nagrade 1954-2022.

(SEEcult.org)