Dan Narodnog pozorišta

Narodno pozorište u Beogradu proslavlja 22. novembra 143-godišnjicu premijerom drame “Zli dusi” na obnovljenoj sceni “Raša Plaović” i dodelom godišnjih nagrada, a uoči svog dana dobilo je prvu foto-monografiju, zahvaljujući saradnji sa Telenor fondacijom.

Narodno pozorište u Beogradu proslavlja 22. novembra 143-godišnjicu premijerom drame “Zli dusi” na obnovljenoj sceni “Raša Plaović” i dodelom godišnjih nagrada, a uoči svog dana dobilo je prvu foto-monografiju, zahvaljujući saradnji sa Telenor fondacijom.

Narodno pozorište 22. novembra proslavlja i prvu godišnjicu svog muzeja, a otvoriće izložbu “Stevan Sremac, akademik i akademac” (autori Zorica Janković i Jovan Mladenović), urađenu u saradnji sa Narodnim muzejem iz Niša.

Rezultati u protekloj godini i dodela nagrada biće održani na Velikoj sceni, a potom će svečano biti otvorena adaptirana Scena “Raša Plaović” i otkrivena ploča sa imenima svih dobitnika nagrade “Raša Plaović” koju Narodno pozorište svake godine dodeljuje za najbolje glumačko ostvarenje u sezoni na svim beogradskim pozorišnim scenama.

Nagradu “Raša Plaović” za najbolje glumačko ostvarenje u sezoni 2010/2011. dobila je Nataša Ninković za ulogu Hede Tesman u predstavi “Heda Gabler” Henrika Ibzena, u režiji Snežane Trišić.

Radovi na sceni “Raša Plaović” počeli su, inače, 7. oktobra, a završeni su u rekordnom roku polovinom novembra. Adaptirani prostor ima ukupno 295 sedišta, galerije su dobile zakošenje u odnosu na binski prostor, a sama bina je, u vertikalnom smislu, pokretljiva i ima mogućnost da se prilagođava zahtevima predstava, koje se tu budu izvodile.

Za kraj dvodnevnih svečanosti najavljena je premijera predstave “Zli dusi”, po romanu Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, u dramatizaciji i režiji Tanje Mandić Rigonat.

Uloge tumače Igor Đorđević (Stavrogin), Boris Komnenić (Verhovenski Stepan), Goran Jevtić (Verhovenski Petar), Nenad Stojmenović (Šatov), Milutin Milošević (Kirilov) k.g, Slobodan Beštić (Tihon), Aleksandar Srećković (Lebjatkin), Zoran Ćosić (Fećka Robijaš), Branko Vidaković (Liputin), Dušanka Stojanović Glid (Varvara Petrovna), Danijela Štajnfeld k.g. (Liza)...

U okviru dvodnevne proslave povodom Dana Narodnog pozorišta, 21. novembra održana je i interna projekcija dokumentarnog filma Puriše Đorđevića “Plašim se da se sve razume”, u prisustvu glavnog aktera Jiržija Mencla. Film je nastao povodom Menclove režije opere “Zaljubljen u tri narandže” Sergeja Prokofjeva koju je proletos uradio u Narodnom pozorištu u korežiji sa Božidarom Đurovićem.

Uoči centralne proslave Dana Narodnog pozorišta, svečano je 21. novembra na Velikoj sceni predstavljena foto-monografija “Skrivena lepota” autorke Dine Jonsen, uz performans Ašhen Ataljanc, Milana Rusa i Dejana Kolarova, i u prisustvu velikog broja velikana pozorišta i gostiju, među kojima su bili i Konstantin Kostjukov, Predrag Ejdus, Ljiljana Blagojević, Nataša Ninković i mnogi drugi glumci, baletani, balerine, operski pevači i svi oni koji iza kulisa utiču na rad pozorišta.

Autorka foto-monografije Dina Jonsen, fotograf i pridruženi član Upravnog odbora Telenor fondacije, poklonila je Narodnom pozorištu to izdanje, u želji da doprinese unapređenju i bogaćenju kulturnog stvaralaštva u Srbiji.

Luksuzna knjiga na 140 strana nastala je zahvaljujući strateškoj saradnji Narodnog pozorišta i Telenor fondacije koje je uspostavljeno po ugledu na dugoročnu saradnju Telenora sa Boljšoj teatrom u Moskvi i Narodnim pozorištem u Oslu.

Upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović rekao je da je znаčаj tog izdanja u tome što nа аtrаktivаn i vrlo komunikаtivаn nаčin promoviše i slаvi umetnost nа scenаmа Narodnog pozorišta. “Pritom, ovаj аutorski projekаt Dine Jonson pružа nаm priliku dа sаgledаmo sebe kroz poglede drugih, а tа spoznаjа je, sа stаnovištа identitetа umetnikа i njegove umetnosti, izuzetno vаžnа, jer mi radi tih drugih i postojimo”, dodao je Đurović.

Osim njega, prisutnima su se obratili i autorka monografije, kao i državna sekretarka za kulturu Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Srbije Snežana Stojanović-Plavšić i direktorka Telenor fondacije Ana Krstić, a otvorena je i izložba fotografija u foajeima Velike scene Narodnog pozorišta.

U okviru strateškog partnerstva, sala Velike scene Narodnog pozorišta postala je prva u regionu u kojoj slepi i slabovidi ljudi mogu da prate pozorišne predstave. Takođe, isti uređaji instalirani su i u sali renovirane scene “Raša Plaović”, a napravljeni su i toaleti prilagođeni osobama sa posebnim potrebama.

Narodno pozorište, inače, ostalo je ovih dana bez direktorke Opere Katarine Jovanović, koja je podnela ostavku, navodeći da ne vidi sebe više na tom mestu, da nije imala odgovarajuću komunikaciju sa upravnikom Đurovićem i da u kući važi princip “zavadi pa vladaj”.

Đurović je, međutim, saopštio da Katarina Jovanović svoje zanimljive umetničke ideje često nije umela da realizuje i nije imala izražen dar za rukovođenje i komunikaciju sa zaposlenima, tako da je bila u permanentnom sukobu sa delom ansambla, ali povremeno i sa ostalim sektorima. Đurović je naveo da je i sam čak nudio ostavku kako bi zaštitio Katarinu Jovanović posle zahteva dela Upravnog odbora da se hitno reše problemi u Operi, a potvrdio je i da su se retko viđali u poslednje vreme, kako zbog njegovih, tako i zbog njenih obaveza.

Narodno pozorište osnovano je 1868. godine, kada je Beograd imao oko 25.000 stanovnika. Prvi pokušaji da glavni grad Kneževine Srbije dobije stalni profesionalni teatar datiraju još iz 40-ih godina 19. veka.

Prva predstava, “Đurađ Branković” Karolja Obernjaka, održana je 22. novembra 1868. godine u gostionici “Kod engleske kraljice”, koja je sledećih godinu dana bila privremeni dom nacionalnog profesionalnog pozorišta.

Sajt Narodnog pozorišta je www.narodnopozoriste.rs

(SEEcult.org)