Dada u Moskvi
Centar dizajna ArtPlay u Moskvi domaćin je izložbe “Dada Moskva”, koju je, u okviru 4. Moskovskog bijenala savremene umetnosti, organizovao legendarni Kabare Volter iz Ciriha, u kojem je dadaizam i nastao pre 95 godina. Posvećena savremenom stanju prevratničkog umetničkog pokreta, izložba obuhvata radove umetnika, kustosa, kritičara, istraživača i performera u rasponu od gotovo celog veka, među kojima je i osnivač dade Tristan Cara (Tzara) koji je 1916. pročitao cinični Manifest gospodina Antipirina.
Centar dizajna ArtPlay u Moskvi domaćin je izložbe “Dada Moskva”, koju je, u okviru 4. Moskovskog bijenala savremene umetnosti, organizovao legendarni Kabare Volter iz Ciriha, u kojem je dadaizam i nastao pre 95 godina.
Posvećena savremenom stanju prevratničkog umetničkog pokreta, izložba obuhvata radove umetnika, kustosa, kritičara, istraživača i performera u rasponu od gotovo celog veka, među kojima je i osnivač dade Tristan Cara (Tzara) koji je 1916. pročitao cinični Manifest gospodina Antipirina.
Među zastupljenim umetnicima su i ruski umetnici Kazimir Maljevič, Vladimir Majakovski, Vladimir Tatlin, Irina Kulik i AES+F, Karlos Amorales (Carlos) iz Meksika, braća Čepmen (Jake & Dinos Chapman) iz Velike Britanije, Kerim Zajler (Seiler),Tobia Becola, Beni Bišof, Com & Com iz Švajcarske, Stefan Burger iz Nemačke, Karl Mihael fon Hausvolf (Carl Michael von Hausswolff) iz Švedske, kao i grupa IRWIN iz Slovenije.
Reč je o specijalnom programu u okviru 4. Moskovskog bijenala koje je organizovano na temu “Prepisivanje svetova”. Izložba “Dada Moskva” organizovana je paralelno sa međunarodnim festivalom aktivističke umetnosti “Medijski uticaj” i još nekim pratećim programima.
Izložba je organizovana povodom stogodišnjice pokreta dada, koja će biti obeležena 2016. godine.
Kustos tog specijalnog projekta je Adrian Noc, kodirektor Kabarea Volter u Cirihu, koji je izjavio da je ideja da se “dada donese u Moskvu”. S obzirom da je u ruskoj prestonici bila veoma razvijena avangardna umetnost, futurizam i suprematizam, pa je ideja bila da se uspostavi veza sa nasleđem dade.
Organizatori izložbe planiraju i da u Moskvi otvore ambasadu Kraljevine Elgaland Vargaland (projekat švedskih umetnika Lejfa Elgrena i Fon Hausvolfa), čija se teritorija poklapa sa granicama svih postojećih država.
Takođe, imaju u planu da izvrše nekoliko aneksija u Moskvi koje bi bilo privremeno zaposednute teritorije dade, a među njima su i Muzej Majakovskog, isložba AES+F u MAMM, dvorane sa Maljevičem i Tatlinom u Tretjakovskoj galeriji, Politehnički i Muzej kosmonautike...
Takođe, Moskovljanima je ponuđena i nagrada od 10.000 dolara, namenjena roditeljima koji su voljni da svoje novorođenče nazovu Dada.
Nastanak dada pokreta vezan je za Kabare Volter, ali pre svega za razočaranje posle Prvog svetskog rata i kontradiktornosti života i tradicionalne umetnosti u kojoj vlada “harmonija i lepota”.
Dadaizam je ismevao i buržoaziju, odgovornu za rat, i građanski ukus, tradiciju i samu umetnost.
U cilju rušenja konvencija i brisanja razlike života i umetnosti, dada se zalagala, kako je Cara govorio, za ‘jedan veliki rušilački, negativan posao: pomesti, očistiti’. I u ciriškom manifestu iz 1918. godine pisalo je da “umetnost mora da bude operisana”. Dve godine kasnije Georg Gros (George Grosz) i Džon Hartfild (John Hearfield) proglasili su da je umetnost mrtva.
Reč dada nema određeno značenje, a prema nekim mišljenjima, osnivači Kabarea Volter pronašli su je nasumice u francusko-nemačkom rečniku, dok je, prema drugim, nastala tako što je Cara, poreklom iz Rumunije, često ponavljao: “Da, da”, što je na rumunskom odobravanje.
Koristeći satiru i ironiju, cinične manifeste, pesme, recitale, zviždanje, pljuvanje, rasprave s publikom, dadaisti su protestovali, šokirali i skandalizovali, ujedno efikasno šireći svoje ideje.
Rihard Hilsenbek (Richard Huelsenbeck) preneo je dadine metode u Berlin, u kojem su postojali svi društveni uslovi za destruktivnu umetnost, koja se brzo širila i na druge gradove.
Ideje dade razvili su u Americi Marsel Dišan (Marcel Duchamp), Man Rej (Man Ray) i Fransis Pikabija (Francis Picabia), uz podršku Alfreda Stiglica (Stieglitz) i njegove njujorške Galerije 291.
Dišan je već bio poznat američkoj publici preko slika prikazanih na Armory Show u Njujorku (Akt koji silazi niz stepenice), ali je nov korak bio dadaistički časopis “The Blind Man”, koji je 1917. objavio reprodukciju “Fontane” Ričarda Muta, odnosno pisoara potpisanog tim imenom, koji je žiri nezavisnih umetnika odbio da uvrsti na svoju izložbu.
Dišan je na osnovu toga i zakljucio da se u građanskom ukusu Amerike ništa nije izmenilo od 1913, a takvo stanje stvaralačke i duhovne nepokretnosti bilo je pravi izazov za nove akcije dade.
Izložba “Dada Moskva” otvorena je do 27. septembra.
B. Rakočević / SEEcult.org
