Da li ih vidiš? Oni tebe ne vide
Multimedijalna izložba Margarete Jelić “Da li ih vidiš? Oni tebe ne vide” biće otvorena 14. juna u Kući legata, a obuhvata ciklus radova nastalih u proteklih šest godina - seriju crteža, slika, animacija i instalacija, koji će prvi put biti predstavljeni beogradskoj publici.
Novi radovi Margarete Jelić izlagani su u Margejtu u Engleskoj (galerija Pie Factory) 2021. godine, te u Umetničkoj galeriji u Kruševcu 2020. godine, kao i na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Kakva je to budućnost bez umetničkog dela? Da li smo evolucijom postali bića gde misli, emocije i doživljaji koja umetnost pruža više nisu potrebni? To su neka od pitanja kojim se bavi izložba “Da li ih vidiš? Oni tebe ne vide” Margarete Jelić.
Polazeći od konstatacije da savremeno društvo i svet idu u pravcu istiskivanja umetnosti i umetnika iz događaja i/ili vrednosti, Margareta Jelić ukazuje da su umetnici postali nevidljivi deo društva, umetnički predmeti se izbacuju iz školstva, a izložbe i umetnički događaji postaju ređi, manje posećeni. Ovakav stav odaje utisak da svetu budućnosti umetnost nije potrebna, ili da se umetnost seli u neku drugu stvarnost gde predmetnost i vidljivost umetničkog dela nije ni bitna, naveo je u pratećem tekstu Vladimir Jakšić.
Serija radova je nastala kao proizvod teoretskog i praktičnog istraživačkog rada na temu viđenja stvari iz perspektive malih bića koja ne vide celinu, već samo deo koji im tada može izgledati kao apstraktna vizuelna pojava. U početku stvaranja ovog ciklusa umetnica je istraživala viđenje insekata da bi doživela svet kroz drugačiji ugao i prenela to viđenje stvari na posmatrača dela.
Na svojim ranijim slikama, crtežima i u svojim animiranim filmovima, Margareta Jelić kreirala je narativ u kojem je njena glavna junakinja /možda alter ego Marta, prolazila kroz razne životne faze i situacije sa kojima se nije bilo teško identifikovati i koji je imao je kontinuitet kroz čitav njen umetnički opus. Činili su ga prizori iz Martine svakodnevnice u različitim periodima njenog života, ali i oni iz paralelnih stvarnosti koje čine različiti alternativni životni scenariji ili odbačene, gotovo zaboravljane uspomene. Ovaj metod vodio je i nas na putovanje po sopstvenim, stvarnim ili zamišljenim, prošlim ili mogućim životima služeći se predstavama prepoznatljivog pojavnog ili medijski interpretiranog sveta, navela je Marina Martić povodom izložbe “Drugi prostori” u Kruševcu, kojom je Margareta Jelić odlučila da promeni perspektivu i pokuša da pokaže kako svet izgleda kada na njega ne primenjujemo uobičajene metode posmatranja.
“Univerzum sagledan kroz mikroskop ili kosmos kroz veoma snažan teleskop pokazuju nam da je ono što mi doživljavamo kao stvarnosti zapravo jedan od bezbroj različitih svetova a da i njegov stvarni izgled možemo samo donekle da spoznamo našim nesavršenim čulima. Dok su njeni raniji radovi često govorili o nemiru i nesigurnosti na putu traženja sebe u svetu koji nameće beskonačan broj mogućih scenarija, nova serija Margaretinih radova predstavlja meditaciju o susretu materijalnog i spiritualnog, o prepuštanju intuitivnom kreativnom procesu. Odlučiti se za ovakav način rada zahteva veliku umetničku hrabrost i zrelost, spremnost da se autor otvori za neočekivane ishode. Nema većeg izazova, u umetnosti kao i u životu, nego krenuti nekud nepoznatom stazom i bez jasnog cilja, osloboditi se sopstvenih i društvenih očekivanja”, navela je Marina Martić.
Margareta Jelić (Beograd, 1967) diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku za slikarstvo 1992. Magistrirala je 2006. godine na interdisciplinarnim magistarskim studijama na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, na grupi za Višemedijsku umetnost, a doktorirala 2008. godine na grupi za Teoriju umetnosti i medija i 2009. višemedijsku umetnost na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Predavala je na doktorskim studijama grupe za Višemedijsku umetnost na Univerzitetu umetnosti u Beogradu od 2008. do 2010.
Od 1991. godine izlaže redovno na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Njeni radovi su deo muzejskih, galerijskih i privatnih kolekcija (Muzej grada Beograda, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Galerija Nadežda Petrović, Vujičić kolekcija itd.).
Autorka je knjige “Fragmentirani pogled” (Nolit, Beograd, 2010). Članica je ULUS-a i ULUPUDS-a od 1997. godine, a živi i radi u Beogradu i Brajtonu.
(SEEcult.org)
