Čuvarkuća
Prodajna izložba “Čuvarkuća”, koju ULUPUDS tradicionalno priređuje povodom Uskrsa, predstavlja ove godine radove 30 umetnika, od kojih je najviše keramičara, ali ima i slikara, dizajnera tekstila, pa i scenografa. U slavu jednog od najvećih hrišćanskih praznika, 30 umetnika se poigralo na temu čuvarkuće, a njihove radove biće moguće pogledati od 10. do 20. aprila u Maloj galeriji ULUPUDS u Beogradu. Zadatak je bio osmisliti i oblikovati postolje za čuveno prvo crveno ofarbano jaje iz mnoštva raznobojnih, veselih uskršnjih jaja.
Prodajna izložba “Čuvarkuća”, koju ULUPUDS tradicionalno priređuje povodom Uskrsa, predstavlja ove godine radove 30 umetnika, od kojih je najviše keramičara, ali ima i slikara, dizajnera tekstila, pa i scenografa.
U slavu jednog od najvećih hrišćanskih praznika, 30 umetnika se poigralo na temu čuvarkuće, a njihove radove biće moguće pogledati od 10. do 20. aprila u Maloj galeriji ULUPUDS u Beogradu.
Zadatak je bio osmisliti i oblikovati postolje za čuveno prvo crveno ofarbano jaje iz mnoštva raznobojnih, veselih uskršnjih jaja.
Prema rečima istoričarke umetnosti Ivone Rajačić Barandovski, autorke koncepta izložbe “Čuvarkuća”, u temu su se uklopile i keramoskulpture jajolikih formi, ali i one koje asociraju na istoimenu biljku, kao i namenske manje tacne i činije.
Najveći odziv došao je očekivano od keramičara, koji su se izrazili u glini. Primerke čuvarkuća realizovali su u tehnici kamenine, raku i u porcelanu. Metali su korišćeni kao skupoceni estetski akcent po samoj površi oblika ili oblikovanjem posrebrene žice.
Slikari su posegnuli za slikarskim tehnikama, koristeći podatnu papirnu pulpu ili mozaik, kao i uvek zahvalnu kombinovanu tehniku. Dizajneri tekstila i jedan scenograf su koristili tehnike suvog filcanja, u drugom slučaju čipkarenje, a u trećem, malo scensko rešenje.
Materijali iz prirode, kao što je tikva, kreativno preoblikovana za ovu priliku, doprineli su podsećanju o ekološkoj održivosti umetničkog rada, uz svu svoju jednostavnu lepotu. Doprinos toj održivosti dale su i čuvarkuće dobijene od materijala iz reciklaže kroz novi život plastičnih perli, lančića, folija ili ekološkog krzna.
“Maštoviti, razigrani, duhoviti i nesputani ‘čuvari’ čuvarkuća još jednom su pokazali kroz pregršt ideja i tehnika, bogatstvo umetničkih kreacija”, navela je Ivona Rajačić Barandovski.
Farbanje jaja za Uskrs, jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika, tradicionalni je običaj prema kojem se prvo ofarbano jaje, koje je obavezno crveno, čuva u domaćinstvu do sledećeg uskršnjeg praznika.
To jaje naziva se “čuvar” ili “cuvarkuća”, jer se veruje da ukućanima čuva zdravlje. Nazivaju ga i “stražar” ili “strsasnik”, jer, prema narodnom predanju, izaziva strah među zlim demonima i tera ih dalje od porodice.
Posuda u kojoj se čuva u domaćinstvu takvo uskršnje crveno jaje, kojem narod pripisuje gotovo magijske moći, naziva se “cuvarkuća”. Često je imala oblik kuće i takvo postolje za dragoceno jaje improvizovala bi sama domaćica ili neko od ukućana.
Prema tradiciji, jaja farbaju se na Veliki petak, dan kada su misli upućene Hristovom stradanju na Golgoti.
(SEEcult.org)
