Crvena, fudbal i nago telo

Kulturni centar Beograda predstavlja tokom jula tri izložbe – u Likovnoj galeriji predstavljaju se umetnice Božica Rađenović, Vesna Perunović i Olivera Parlić radovima koji se tematski odnose na crvenu boju, u Podroomu i Pop-up prostoru biće izložen deo radova iz Kolekcije Oktobarskog salona koji su posvećeni fudbalu, a u Artgetu će biti predstavljene fotografije slovenačke umetnice Maje Šivec i Geze Lenerta, koje za temu imaju nago ljudsko telo.

Tematska izložba “Tri boje crvene” bavi se hromatskim, estetskim i simboličkim vrednostima crvene boje kao jedne od dominantnih na paleti likovnog stvaralaštva kroz istoriju umetnosti.

Izložba je ostvarena na predlog vajarke Božice Rađenović, koja već više od 20 godina živi i radi u Kanadi, a predstaviće radove iz 2013 i 2014. godine: seriju crteža “Mogućnost” (Solution), na kojima su konture figura definisane vunenom pređom, a poslužili su kao skice za istoimeni performans, potom skulpture/instalacije “Preplitanja linija krvotoka” i “Rast”, rađene u vuni i mekom materijalu, i ciklus printova “Crvena Pieta”.

Multimedijalna umetnica Vesna Perunović, koja takođe živi i uspešno stvara u Kanadi, predstaviće instalacije i objekti “Tihi jecaji”, “Brana”, “Mrtva priroda” i “Razdvajanje”, nastale od 1998. do 2013. u kombinovanoj tehnici (drvo, metal, porcelain, dekonstruisane crvene hulakopke).

      Božica Rađenović

Na izložbi ucecstvuje i beogradska vajarka Olivera Parlić, profesorka na Odseku vajarstva Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, koja izlaže objekte i redimejde “Lab”, “Kobna greška” i “Handywork” iz produkcije 2011-2013.

Iako se tri autorke predstavljaju u medijima crteža, skulpture u drvetu, objekata ispletenih od vune i recikliranih materijala, u njihovom stvaralaštvu karakteristična je upotreba crvene boje koju tretiraju na različite interpretativne načine: od upotrebnog značenja crvenog pigmenta u hromatskom i estetskom kontekstu, koristeći simbolički registar crvene boje, pa sve do upotrebe rodnog i ideološkog konteksta ove boje, navele su kustoskinje izložbe Gordana Dobrić iz KCB-a, Slavica Popov iz Savremene galerije u Zrenjaninu i Nela Tonković iz Moderne galerije “Likovni susret” u Subotici.

Izložba će tokom jula i avgusta biti i predstavljena u sve tri galerije, a podržali su je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vojvodine i Kanadski savet za umetnost.

KCB od 3. do 26. jula predstavlja u Galeriji Podroom i Pop-up prostor u i izložbu “Ofsajd / Umetnost u nedozvoljenoj poziciji” koja obuhvata radove Bojana Bema, Marka Crnobrnje, Uroša Đurića, Ane Hušman, Zdravka Joksimovića, Omera Ali Kazme, Zorana Naskovskog, Slavimira Stojanovića, Miloša Tomića i Dragana Živančevića.

Reč je o radovima iz Kolekcije Oktobarskog salona koju je KCB formirao pre dve godine od dela koje je dobio na poklon od umetnika. Ispostavilo se da je medju njima niz radova koji koriste fudbal kao medij.

        Slavimir Stojanović

Povod za izložbu “Ofsajd/Umetnost u nedozvoljenoj poziciji jeste” je aktuelno Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje se održava u Brazilu, a očekuje se da će u gradove u kojima se igraju utakmice dovesti tri miliona ljudi, te da će zaljubljenici u fudbal potrošiti 11 milijardi dolara. S obzirom da su izložbe savremene umetnosti posvećene fudbalu retke, disproporcija u odnosu na njegovu globalnu popularnost ilustruje “elitistički” odnos prema fudbalu.

Izložba ne pravi paralelu između fudbala i umetnosti sa stanovišta estetskog fenomena, već kroz izbor umetničkih radova i projekata u kojima se fudbal javlja kao metafora za moć, novac, identitet, konstrukcije nacionalne kulture i rodne politike, manipulaciju i strategije, identifikaciju sa idolima, ponašanje mase ... predstavlja različite društvene teme i fenomene. Izabrani i izloženi radovi umetnika neobavezan su okvir za osnovne premise u razmišljanju o mogućoj vezi fudbala i umetnosti, polazište za teme za razgovor i tekstove u publikaciji pozvanih autora - Ivana Ergića, Brankice Stanković, kao i za studijski tekst o estetici sporta slovеnačkog filozofa Leva Krefta.

Izložbu su pomogli: Sekretarijat za kulturu Beograda, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Edition Block iz Berlina.

Uporedo, u Galeriji Artget biće otvorena izložba “Ko smo, gde smo?” Maje Šivec i Geze Lenerta koja za temu ima nago ljudsko telo.

       Maja Šivec

Akt u njihovim fotografskim opusima ima fundamentalno mesto i značaj.

Dvoje autora nastoje da i aktom – baš kao i drugim motivima svojih fotografija, prikažu sopstvenu sliku sveta, iskažu vlastite senzibilitete i izraze artističku osećajnost, ali i da obrazlože personalni intelektualni stav o vremenu u kome žive i stvaraju, naveo je Sava Stepanov o njihovom radu.

Dijalog dvoje umetnika se s jedne strane ogleda u muškoj i ženskoj poziciji posmatranja, a sa druge u različitim likovnim okolnostima u kojima snimaju svoje fotografije (enterijer-eksterijer, prirodna-veštačka svetlost, krupniji-širi planovi). Veza među njima se najkonkretnije očitava u neposrednoj komunikaciji koju uspostavljaju sa modelima.

Maja Šivec iz Maribora samostalno i kolektivno izlaže u Sloveniji i inostranstvu. Priredila je više od 30 samostalnih izložbi. Za kreativnost u fotografskom izražavanju dobila je brojna priznanja i nagrade, a posebno izdvaja nagradu na 68. Međunarodnom salonu Japana. Bila je angažovana u Foto-klubu Maribor, a kao samostalni umetnik organizuje i vodi različite fotografske seminare, kurseve, radionice i kolonije. Članica je Izvršnog odbora Fotografskog saveza Slovenije.

Geza Lenert (Lennert Géza), rođen 1952. u Budimpešti, majstor je umetničke fotografije Foto saveza Jugoslavije/Foto saveza Srbije, fotoreporter i novinar. Iako je po obrazovanju inženjer-tehnolog, najveći deo njegove karijere vezan je za fotografiju, novine i časopise - od angažmana u listovima “Mađar so” (Magyar Szó), “Večernje novosti”, “Glas omladine”, “Kepeš ifjusag” (Képes ifjúság) i drugim do mesta odgovornog urednika listova u okviru novinskog kombinata Magyar Szó Kft.

        Geza Lenert

Od 1968. bavi se umetničkom fotografijom, a sa nepunih 27 godina postao je najmlađi autor u zemlji sa najvišim zvanjem u Foto savezu Jugoslavije - majstor umetničke fotografije (1979) i zvanjem "Artist de la Federation Inrenational de l'art Photographique" (AFIAP) u Međunarodnoj federaciji za fotografsku umetnost. Zvanje "Excellence FIAP" (EFIAP) dobio je 2004, 20 godina pošto je predao “dosije”.

Član je UPIVIV-a od 1978. godine, a od početka 70-ih izlagao je na pedesetak samostalnih i više od 500 kolektivnih izložbi u 25 zemalja, na kojima je osvojio i veliki broj nagrada.

Jedini je trostruki osvajač trofeja “Zlatno oko” (1976, 1978. i 1980), a dobitnik je i nagrade “Tošo Dabac”.

Prvi je medju novosadskim foto-reporterima koristio digitalni foto-aparat i kompjutersku obradu fotografija, a posebno se afirmisao i kao snimatelj atraktivnih podvodnih fotografija za koje je dobio više priznanja u zemlji i u svetu. Veliko znanje rado prenosi na mlađe ljubitelje fotografije kao predavač, instruktor, selektor izložbi i član žirija. Aktivan je u Foto, kino i video savezu Vojvodine, te u Foto savezu Srbije.

Sve izložbe biće otvorene od 3. do 26. jula u KCB-u.

(SEEcult.org)