Crna Gora na 53. Bijenalu
Crnogorski paviljon na 53. Bijenalu umetnosti u Veneciji biće svečano otvoren 5. juna izložbom “Zorzi elegije” Dada Đurića, što će biti prvo učešće Crne Gore na toj prestižnoj međunarodnoj izložbi od kada je dobila samostalni državni status.
Crnogorski paviljon na 53. Bijenalu umetnosti u Veneciji biće svečano otvoren 5. juna izložbom “Zorzi elegije” Dada Đurića, što će biti prvo učešće Crne Gore na toj prestižnoj međunarodnoj izložbi od kada je dobila samostalni državni status.
U Palati “Zorzi”, prostoru koji je Crnoj Gori ustupio UNESCO, Đurićevu izložbu svečano će otvoriti crnogorski ministar kulture, sporta i medija Branislav Mićunović i komesar izložbe Majkl Pepjat (Michael Peppiatt), a poruku 76-godišnjeg umetnika, koji decenijama već živi u Francuskoj, preneće gostima njegov desetogodišnji unuk Ivo Đurić, najavilo je crnogorsko Ministarstvo kulture.
Đurić će se predstaviti skulpturama koje je nazvao “Zorzi elegije” u čast renesansne venecijanske palate, a inspiraciju za njih dobio je nakon požara u svom ateljeu 1989. godine, kada je uništen i niz radova koje je započeo. Đurić je uspeo da izbavi delove skulptura iz požara, koji su mu poslužili za novu seriju radova u bronzi.
Osim skulptura, u dvorištu palate Zorzi, gde će najveći deo radova biti izložen, nalazi se i nekoliko banera sa fotografijama požara, kojima je Đurić dodao i snimke samog sebe, kada je, zbog pogrešne dijagnoze, bio šest dana u komi. Svaka skulptura, inače, posvećena je određenim ličnostima, pesnicima, slikarima ili Đurićevim prijateljima, koji su preminuli, a imali su veliki značaj za njega i njegovu karijeru.
Izložbu čine i slike na drvetu, pozajmljene iz kolekcije Narodnog muzeja Crne Gore, koje sa Đurićevim skulpturama otvaraju dijalog sa smrću, postavljajući pitanje naših identiteta i granica ljudske egzistencije.
Rođen na Cetinju 1933. godine, Đurić je jedan od najistaknutijih crnogorskih umetnika, a predstavnik je nadrealističke figuracije. Nakon umetničke škole u Herceg Novom, završio je studije na Akademiji umetnosti u Beogradu 1956. godine, u klasi Marka Čelebonovića.
Živeo je u Francuskoj, zatim u Njujorku, a potom i u Centralnoj Africi, a od 1960. godine nastanio se u Eruvalu u Francuskoj, blizu Pariza, gde ima atelje i danas živi.
Otvaranju Đurićeve izložbe (www.dado.me) prisustvovaće i predsednik Bijenala Paolo Barata, direktor UNESCO/BRESCE kancelarije u Veneciji Englbert Ruos, šef odseka za kulturu kancelarije UNESCO/BRESCE Mari Pol Rodil, te crnogorski istoričari umetnosti i likovni kritičari, profesori i studenti Fakulteta likovnih umetnosti i Fakulteta vizuelnih umetnosti, kao i članovi Udruženja likovnih umetnika Crne Gore.
Prema odluci crnogorskog Ministarstva kulture, sporta i medija, komesar izložbe je istoričar umetnosti Majkl Pepjat, diplomac Kembridža, koji je radio kao likovni kritičar “Observera”, a potom je prešao u Pariz i krajem 60-ih postao umetnički direktor “Monda”, a potom i dopisnik umetničkih magazina kao što su “Art News” i “Art International”. Pepjat je 1985. godine postao i vlasnik i urednik “Art Internationala”, a sredinom 90-ih vratio se u London i napisao biografiju Frensisa Bejkona (Francis Bacon), čiji je bio prijatelj više od tri decenije.
Crna Gora jedna je od nekoliko zemalja koje se prvi put predstavljaju na Bijenalu u Veneciji (Monako, Gabon i Ujedinjeni Arapski Emirati), na kojem će ukupno biti 77 nacionalnih paviljona, na temu “Stvaranje svetova” (Making Worlds) - kako je i naziv centralne izložbe koju je osmislio ovogodišnji umetnički direktor Bijenala Daniel Birnbaum.
Crna Gora ranije je učestvovala na bijenalima umetnosti u Veneciji u okviru Jugoslovenskog paviljona na Dajrdinima, koji je pripao Srbiji.
Za vreme SR Jugoslavije, odnosno državne zajednice SCG, Srbija i Crna Gora naizmenično su selektovale umetnike, pa su tako na 51. Bijenalu 2005. godine učestvovali crnogorski umetnici Jelena Tomašević, Natalija Vujošević i Igor Rakčević, prema izboru selektorke Svetlane Racanović, izložbom “Eros malog prestupa” (The Eros of Slight Offence).
Nekadašnja država, svedena na Srbiju i Crnu Goru (SRJ), imala je šansu 1997. da se pohvali Zlatnim lavom u Veneciji, kada je Crna Gora izabrala Marinu Abramović, ali je potom povukla tu odluku. Marina Abramović potom je nastupila na Bijenalu samostalno, na poziv tadašnjeg generalnog komesara Đermana Ćelantea (Germano Celante), i dobila Zlatnog lava za rad “Balkanski barok” (Balkan Baroque). Ministarstvo kulture Crne Gore kasnije joj je uputilo izvinjenje, a ona je povukla raniju odluku da više ne izlaže u Crnoj Gori, pa je 2004. učestvovala na petom Cetinjskom bijenalu, čiji je kurator bio Rene Blok.
Po raspadu Srbije i Crne Gore, Srbija je na 52. Bijenalu učestvovala prvi put kao samostalna država, izložbom “Reset” beogradskog vajara Mrđana Bajića, a nacionalne paviljone sa prostora bivše Jugoslavije imale su i Hrvatska (Ivana Franke), Slovenija (Tobias Putrih) i Makedonija (Blagoje Manevski), koje i ove godine učestvuju.
Ove godine iz Srbije učestvuju Zoran Todorović i Katarina Zdjelar, čije će izložbe biti otvorene 6. juna u Paviljonu Srbije, kada će svečano početi i samo Bijenale - dodelom nagrada.
Iz Hrvatske učestvuju Nikola Koydl, Zoltan Novak i Matko Vekić, iz Slovenije Miha Štrukelj, a iz Makedonije Goce Nanevski i Nikola Uzunovski, dok Bosna i Hercegovina nema zvanično nacionalni paviljon, ali je na posebnoj izložbi u okviru Bijenala predstavlja Braco Dimitrijević.
Mađarsku, čiji je paviljon nagrađen na 52. Bijenalu, predstavlja Peter Forgaš (Forgacs).
Zlatni lav 53. Bijenala za životno delo dodeljen je Joko Ono (Yoko) i Džonu Baldesariju (John Baldessari), dok će ostale nagrade - za najbolju nacionalnu izložbu, najboljeg umetnika na izložbi “Stvaranje svetova” i najboljeg mladog umetnika, dodeliti žiri kojim predsedava Anđela Veteze (Angela Vettese) iz Italije.
Vernisaž 53. Bijenala počinje danas i traje do 6. juna, a za publiku će biti otvoreno od 7. juna i trajaće do 22. novembra.
Sajt Bijenala u Veneciji je www.labiennale.org
Foto: Dado Đurić u ateljeu, maj 2009.
Autor: Domingo Đurić
(SEEcult.org)
