CODE:RED Rijeka

Slovenački umetnik i kustos Tadej Pogačar predstavlja u Malom salonu Muzeja moderne i savremene umetnosti (MMSU) jedan od svojih najistaknutijih projekata CODE:RED – primer dvodecenijskog kolaborativnog i participativnog rada koji kritički istražuje život marginalnih urbanih manjina i teme kao što su seksualni rad, neformalna ekonomija, javni prostor, trgovina ljudima…

Začeci projekta CODE:RED, koji će prvi put biti predstavljen u Rijeci od 23. avgusta do 13. septembra, sežu još u 1999. godinu, kada je Pogačar radio kao jedan od kustosa na izložbi The Taste of City u ljubljanskoj Galeriji Škuc. Tada je predstavio svoju prvu shematsku reprezentaciju ili grafikon urbane topologije, seksualne industrije i uporednih ekonomija.

Projekat je poslužio kao temelj za istraživanje i potragu za sagovornicima unutar organizacija koje se bave pravima i socio-ekonomskim statusom seksualnih radnika/ca. Pogačar je istražio niz organizacija i samoorganizovanih zajednica koje su bile isključene iz društvenog diskursa i prevladavajućih ekonomskih modela, uprkos tome što su za određene marginalne društvene grupe predstavljali važan izvor prihoda i uzdržavanja.

Na izložbi u Malom salonu MMSU Pogačar će izložiti fotografije, video radove, časopise, knjige i dokumentaciju projekta, te materijale koji su nastali u Berlinu, Lajpcigu, Bangkoku, Madridu i Skoplju.

CODE:RED do sada je realizovan u brojnim gradovima (Venecija, Njujork, Skoplje, Tirana, Madrid, Zagreb, Bangkok…), istražujući i reagujući na lokalne specifičnosti, te spajajući seksualne radnice sa umetnicima, aktivistima, teoretičarima, umetničkim institucijama i organizacijama. Cilj je uvek bio isti: inicirati dijalog, podupreti osnaživanje, udruživanje, formulisanje zahteva i borbu seksualnih radnika za seksualna, radna i zdravstvena prava, te raditi na rušenju stereotipa o jednom od najtabuiziranijih oblika rada, navela je za Pogačarov projekat Alenka Gregorič u tekstu “CODE:RED and the Art World”.

COD:RED, Bangkok, foto: P74

Pojam seksualni radnik (eng. sex worker, uvršten u Oksfordov Rečnik engleskog jezika) skovala je još 1979/1980. njujorška umetnica, rediteljka, aktivistkinja i seksualna radnica Carol Leigh. U početku vezan samo za performanse, članke, diskusije i druge oblike aktivističkog rada u području zagovaranja prava seksualnih radnika/ca, izraz seksualni rad popularizovao se zahvaljujući knjizi “Sex Work: Writings by Women in the Sex Industry” (Seksualni rad: zapisi žena iz seksualne industrije) objavljenoj 1987. Nakon toga taj izraz ulazi u naučni diskurs i usvajaju ga nevladine organizacije, radnički pokreti, ali državna i međunarodna tela, poput Svetske zdravstvene organizacije.

Od samog početka, međutim, kako podseća Alenka Gregorič, izraz seksualni rad nailazi na negativne reakcije i protivljenja, pa i danas ostaje sporan termin jer, prema mišljenju kritičara, ujedinjuje dva potpuno nepomirljiva pojma – dok bi reč “rad” trebalo da označava aktivnost koja proizvodi dobit, ima svoj krajnji proizvod i obavlja se na “normalnom”, konvencionalnom radnom mestu, u okviru radnog vremena, donosi novac i sredstva za život, čoveku daje određeni status i prestiž, te igra važnu ulogu u izgradnji pojedinčevog identiteta; seks se, s druge strane, smatra relaksacijom od posla, svakodnevnih briga i stvaranja dobiti ili proizvoda; seks nije ništa drugo nego užitak koji ne zahteva posebno mesto, opremu ili radno vreme. Seks nije ni tema o kojoj se raspravlja u javnosti i stoga ne može biti stvar statusa ili prestiža.

Dovođenje tih pojmova u vezu i njihovo objedinjavanje u izrazu seksualni rad i dalje je stoga provokativna ideja za mnoge koji ove dve sfere ljudskog života vide kao međusobno isključive i koji se boje da će taj spoj promeniti naše razumevanje i rada i seksa.

Prezentacija i reprezentacija tema u vezi sa seksualnim radom, viđenja tih profesija u društvu, prava radnika u seksualnoj industriji, njihove taktike i načini samoorganizacije, te ljudska prava uopšte - pitanja su koje Pogačar istražuje, analizira i komentariše kroz sistem umetnosti još od samih početaka projekta CODE:RED. Upravo tu vezu umetnosti i marginalnih grupa hvali Melissa Ditmore, aktivistkinja, spisateljica i urednica nekoliko publikacija o seksualnom radu i seksualnoj industriji, kada kaže: “Pogačarov rad unosi aktivizam seksualnog radnika/ce u umetnost, koja nudi pristupačniji put ka široj publici nego što to čini politički aktivizam. Štaviše, ovaj projekat unosi umetnost u seksualni rad. Kada umetnost i seksualni rad stupe u interakciju, utiču jedno na drugo”.

Tadej Pogačar (Ljubljana, 1960) umetnički je direktor Zavoda P.A.R.A.S.I.T.E. - Centra i Galerije P74 u Ljubljani. Studirao je etnologiju i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, a kasnije i slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani.

Izložba projekta CODE:RED u Malom salonu MMSU deo je projekta “Rijeka 2020 – Evropska prestolnica kulture” (programskog pravca Kuhinja), a realizovana je u saradnji s Galerijom P74 i Mestnom galerijom Ljubljana / MGML.

*Naslovna fotografija: CODE:RED Madrid

(SEEcult.org)