• Search form

21.03.2012 | 19:52

Čitaonica za slepe i slabovide

Čitaonica za slepe i slabovide

Narodna biblioteka Srbije, u godini proslave 180. rođendana, zaokružila je aktiviranjem mogućnosti štampanja tekstova na Brajevom pismu spektar usluga koje pruža njena Čitaonica za slepe i slabovide osobe. Ta specijalizovana čitaonica pruža bibliotečke i informacione usluge korisnicima sa potpunim ili delimičnim oštećenjem vida. Raspolaže najsavremenijom opremom i objedinjava sve do sada zastupljene usluge za slepe i slabovide u Srbiji.

Korisnicima čitaonice na raspolaganju je pet radnih stanica na kojima je instalirana aplikacija JAWS za čitanje teksta na engleskom jeziku sa ekrana, kao i aplikacija Anreader, konvertor za izgovaranje teksta na srpski jezik. Dve radne stanice povezane su sa uređajima Supervario koji služe za prikaz teksta na Brajevom pismu sa ekrana. Instalirana su i podešena tri čitača Bierley za čitanje teksta za slabovide osobe, jedan se povezuje sa TV, a dva se koriste samostalno.

Omogućeno je i štampanje teksta na Brajevom pismu.

Korisnicima je na raspolaganju zbirka od 5.045 bibliografskih jedinica i fond serijskih publikacija od 27 naslova na Brajevom pismu, na kojem se vrše usluge skeniranja, fotokopiranja i štampanja. Time je, nakon više meseci delimičnog i probnog rada, u potpunosti aktivirana Čitaonica za slepe i slabovide osobe pri NBS.

Tokom 2011. godine kompanija EFT Group poklonila je NBS potrebnu računarsku opremu i softver za formiranje Čitaonice za slepe i slabovide. Oprema je pristizala i povezivala se na računarsku mrežu u više navrata, nabavljene aplikacije su instalirane i u ovom trenutku Čitaonica može da pruži sve predviđene usluge korisnicima.

Čitaonicom za slepe i slabovide pri NBS već tri godine uspešno rukovodi Nedeljka Ložajić, i sama osoba sa posebnim potrebama, sa koleginicom Draganom Milunović.

Prema navodima Ležajićeve, oprema je nabavljena u septembru 2011. godine, ali je bio potreban probni rad i da sve mogućnosti i programe prvo savladaju zaposleni u toj ustanovi kako bi pomogli i što bolje objasnili korisnicima.

Usluge u toj čitaonici su besplatne, a ne radi vikendom.

NBS planira i da sve buduće izložbe koje priređuje prate i legende na Brajevom pismu, koje je nastalo 1825. godine, a proisteklo je iz takozvanog noćnog pisma tajne službe koje su ga koristile u noćnim ratnim dejstvima.

Slepi francuski učitelj Luj Braj (Louis Braille, 1809-1852) usavršio je i podesio ovu tehniku u nastojanju da se ona primenjuje u praksi. Osnovna ćelija Brajevog pisma sastoji se iz šest ispupčenih tački (tzv. šestotačka), vertikalno poređanih u dva reda po tri, a svakom slovu odgovara određena kombinacija tih reljefnih tačaka, koje slepi pomoću čula dodira (jabučicom desnog kažiprsta) čitaju s leva-nadesno, a pišu zdesna-nalevo.

NBS je ovih dana posetio ministar prosvete i nauke Žarko Obradović, koji je sa v.d. direktorom Dejanom Ristićem potpisao Protokol o saradnji i Ugovor o finansiranju servisa KoBSON (Konzorcijum biblioteka za objedinjenu nabavku). KoBSON je osnovan 2001. godine pri Centru za naučne informacije NBS, koji održava kompletan rad tog servisa koji nabavlja, odnosno obezbeđuje pristup naučnoj literaturi koja se uglavnom izdaje samo u elektronskom formatu. Elektronski format naučne literature omogućava brže, lakše i jeftinije distribuiranje i znatno efikasniju komunikaciju naučne zajednice u čitavom svetu.

Projekat trenutno obezbeđuje pristup do više od 35.000 inostranih naučnih časopisa i više od 20.000 knjiga. Decenuju posle pojavljivanja prve veb stranice KoBSON beleži više od 4.000 jedinstvenih, odnosno 8.000 virtuelnih korisnika dnevno. Pristup servisu KoBSON od kuće imaju svi članovi domaće akademske zajednice, odnosno zaposleni u institucijama čiji osnivač je država, a u renoviranim čitaonicama koje su računarski opremljene, sada je takođe omogućen pristup i svim članovima NBS.

Preko KoBSON-a tokom 2010. godine preuzeto je oko 1,8 miliona članaka.

Dimitrije Stefanović

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r