Čitanje ispod proseka
Istraživanje koje su naruccila udruženja knjižara i izdavacca u Hrvatskoj (Knjižni blok i Zajednica nakladnika) pokazuje poražavajuće podatke o ccitanju knjiga u Hrvatskoj, ali i u regionu. Prema reccima Nevena Antičevića iz Zajednice nakladnika, rezultati istraživanja predstavljaju poziv na uzbunu, a govore da društvo ne obraća pažnju na ccitanje, iako je kljuccno važno za kulturu, jezik i naciju. Anticcević je, kako je prenela HRT, rekao i da je sistem lektire zastareo i demotivišući.
Istraživanje koje su naruccila udruženja knjižara i izdavacca u Hrvatskoj (Knjižni blok i Zajednica nakladnika) pokazuje poražavajuće podatke o ccitanju knjiga u Hrvatskoj, ali i u regionu.
Prema reccima Nevena Antičevića iz Zajednice nakladnika, rezultati istraživanja predstavljaju poziv na uzbunu, a govore da društvo ne obraća pažnju na ccitanje, iako je kljuccno važno za kulturu, jezik i naciju. Anticcević je, kako je prenela HRT, rekao i da je sistem lektire zastareo i demotivišući.
Prema podacima istraživanja, naruccenog od GFK, Hrvati čitaju ispod svetskoga proseka, odnosno 40 odsto populacije pročita jednu knjigu mesečno.
To je, kako je navedeno, nešto bolje od Srbije (39) i Argentine (37), a više čitaju Makedonci (45), Poljaci (57), Španci (68)...
Najviše čitaju Nemci (73), Italijani (71) i državljani SAD (68).
Više od polovine, odnosno 51 odsto ispitanih reklo je da ne kupuje knjige jer im ne trebaju i ne zanimaju ih, dok je petina navela nedostatak novca. Deset odsto je reklo da pozjamljuje knjige iz biblioteke. Ccak 53 odsto ispitanika tvrdi da ih ništa ne bi navelo da kupe knjigu, dok bi 67 odsto kupilo da je knjiga jeftinija.
U poslednja tri meseca 31 odsto ispitanih kupio je bar jednu knjigu, dok je 56 odsto pročitalo bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana.
Prosečna cena zadnje kupljene knjige je 80 kuna, što je manje nego 2005. godine, kada je sprovedeno slično istraživanje i kada je taj iznos bio 108 kuna. Po punoj je ceni 2011. godine kupovalo 56 odsto ispitanika, dok je 2005. po punoj ceni kupovalo 76 odsto.
Kod dva odsto ispitanih postoji interesovanje za kupovinu e-knjiga, a kod deset odsto za čitanje elektronskih knjiga.
Istraživanje je sprovedeno uz finansijsku potporu Ministarstva kulture i Hrvatske privredne komore (HGK).
(SEEcult.org)
