Cereteli ovekovečio očeve EU
Samo nekoliko dana nakon što joj je dodeljena Nobelova nagrada za mir, Evropskoj uniji biće otkriven spomenik u Francuskoj, rad uglednog ruskog vajara Zuraba Ceretelija, predsednika Ruske akademije umetnosti.
Spomenik očevima-osnivačima EU, biće otkriven 20. oktobra u gradu Si-Šazelu, a sastoji se od kompozicije koju čine četiri muške figure u bronzi, visoke 2,5 metra.
Francuzi Rober Šuman (Robert Schuman, 1886-1963) i Žan Mone (Jean Monnet, 1888-1979), zatim Nemac Konrad Adenauer (1876-1967) i Italijan Alčide de Gasperi (Alcide De Gasperi, 1881-1954), predstavljeni su ozbiljnih lica, u strogim, zategnutim odelima.
Cereteli je izjavio ruskim medijima da je na tom spomeniku radio dve-tri godine, a nije pritom razmišljao o sudbini EU, kojoj pojedini analitičari predviđaju i raspad s obzirom na političke i ekonomske probleme s kojima se suočava.
“Umetnik se ne obazire na promene vremena. Za umetnika je glava - slika. Sud o tim ljudima daće istorija. Oni su stvorili svoje delo, a sada po mom mišljenju treba da se vratimo izvorima, da osmislimo ideje utemeljivača o ujedinjenju Evrope o čemu su oni razmišljali na početku puta. Treba oceniti šta se dobilo, a šta je potrebno da se promeni, transformiše”, rekao je Cereteli.
Spomenik očevima-osnivačima EU stajaće pored kapele u kojoj počiva Robert Šuman, naspram njegovog spomen-doma i Evropskog centra koji nosi njegovo ime.
Šuman je 9. maja 1950. godine, kao francuski ministar spoljnih poslova, predstavio na osnovu Moneove ideje predlog o formiranju nadnacionalne organizacije koja bi se starala o proizvodnji uglja i čelika u Evropi. Šumanov plan je bio pre svega upućen Nemačkoj, a naišao je na odobravanje tadašnjeg nemačkog kancelara Adenauera. Značajnu ulogu u formiranju Evropske zajednice za ugalj i čelik imao je i tadašnji italijanski premijer De Gasperi, koji je kasnije postao drugi predsednik Evropskog parlamenta.
B. Rakočević
