Bradić odlazi zadovoljan

Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić, koji odlazi sa te funkcije u okviru rekonstrukcije vlade, remirao je učinak dvoipogodišnjeg delovanja Ministarstva kulture pod njegoviom vođstvom, navodeći da je, uprkos mnogobrojnim problemima, obavilo mnogo važnih poslova i da može da bude veoma zadovoljno.

Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić, koji odlazi sa te funkcije u okviru rekonstrukcije vlade, remirao je učinak dvoipogodišnjeg delovanja Ministarstva kulture pod njegoviom vođstvom, navodeći da je, uprkos mnogobrojnim problemima, obavilo mnogo važnih poslova i da može da bude veoma zadovoljno.

Navodeći da je na poslu ministra kulture u teškim godinama koje su iza uradio sve što je mogao, Bradić je, u poruci ličnostima i institucijama sa kojima je sarađivao, izrazio i uverenje da to nije malo i da su na vidiku bolji dani.

U rezimeu aktivnosti Ministarstva kulture, Bradić je naveo da je delovalo u skladu sa vizijom: Srbija - nova država u evropskom kontekstu, te da je u prethodne dve i po godine radilo na stvaranju sistemskih uslova za razvojnu i racionalnu politiku u kulturi.

“Uprkos činjenici da je bilo suočeno sa gomilom nerešenih problema iz prošlosti i ekonomskom krizom koja je zahvatila svet i, posebno, našu zemlju, Ministarstvo kulture je obavilo mnogo važnih poslova. Ipak, kada podvučemo crtu ispod onoga što je urađeno ili započeto, mislimo da možemo biti veoma zadovoljni”, naveo je Bradić.

Kao glavno postignuće Ministarstva, naveo je uspostavljanje pravno-formalnih osnova kulturne politike - donošenjem Zakona o kulturi, zakona za pojedine oblasti i odgovarajućih podzakonskih akata.

“Posle 17 godina čekanja, ovaj sistemski zakon, između ostalog, po prvi put definiše status institucija kulture, ali i uvažava civilni i privatni sektor u kulturi, koji je do tada, uprkos tome što je faktički bio značajni nosilac brojnih kulturnih aktivnosti, formalno bio sasvim zanemaren”, naveo je Bradić.

Među najznačajnija postignuća Ministarstva kulture u prethodnim godinama naveo je i iniciranje i finansijsku i logističku podršku radova na zaštiti, konzervaciji i prezentaciji kulturnog nasleđa Srbije.

“Nasleđe kulture je postavljeno kao ekonomski resurs države i povezivanjem sa kulturnim turizmom data mu je nova dimenzija od praktične koristi za ekonomiju države”, naveo je Bradić.

Ministarstvo kulture, kako je dodao, iniciralo je ili započelo i transformaciju postojećih kulturnih institucija.

“Balansiranje investicionog udara nametnutog neophodnošću završetka rekonstrukcija većeg broja najznačajnijih objekata, od kojih je većina započela u nekim prethodnim periodima, i dovođenje iz stanja nemogućeg u moguće, imalo je za cilj da uspostavi održivu dinamiku i omogući da svi poslovi budu okončani. Tu, pre svega, mislim na muzeje, posebno na problem Narodnog muzeja koji je zatvoren već deset godina. Radikalni rez koji je napravljen omogućiće da uskoro počne njegova konačna rekonstrukcija, ovoga puta zasnovana na realnim mogućnostima naše zemlje i na savremenim potrebama svetske muzeologije”, naveo je Bradić.

Napominjući i da se 6. juna ove godine očekuje otvaranje nove, takođe godinama rekonstruisane zgrade Jugoslovenske kinoteke, a prethodno i završetak obnove Narodne biblioteke Srbije, Bradić je istakao da je Ministarstvo čak i u vremenu opštih restrikcija i smanjenja budžeta uspelo da stvari pokrene sa mrtve tačke. Podsetio je i da se nastavlja rekonstrukcija Muzeja savremene umetnosti, te da je obnovljena i vraćena u život Galerija fresaka...

Između ostalog, Bradić je istakao i da je Ministarstvo uspelo ne samo da održi, već i da znatno unapredi ono što bi se moglo nazvati stalnom kulturnom produkcijom i kreativnom industrijom, a kao primer je naveo Narodno pozorište, Ansambl “Kolo”, Beogradsku filharmoniju...

Posebno je istakao i značaj Godine knjige, kojom je Ministarstvo kulture pozvalo institucije i pojedince da u svojim aktivnostima povećaju odgovornost prema izgovorenoj ili napisanoj reči.

“Podrška prevođenju naše literature na strane jezike i predstavljanje našeg stvaralaštva u drugim sredinama ostvareno je sa više od 50 prevoda srpskih autora i promocijama na sajmovima knjiga u svetu, od kojih je najznačajniji pred nama - Lajpcig 2011, na kome je Srbija zemlja u fokusu”, istakao je Bradić, podsećajući i na jubilej Nobelove nagrade Ivi Andriću, u kojem će Ministarstvo kulture učestvovati iniciranjem novih akcija i aktivnosti, i podrškom već započetim.

Bradić je ukazao i na postavljanje spomen-ploča na kućama u kojima su živeli znameniti književni stvaraoci, kao i na aktivnosti Ministarstva u obeležavanju i drugih značajnih jubileja (Meša Selimović, Milena Pavlović Barili, Paja Jovanović).

Osvrćući se na filmsku produkciju, ocenio je da je nastavila rast i kvalitativno i kvantitativno.

Podsetio je i da iza Godine knjige sledi Godina filma, povodom proslave stogodišnjice srpskog filma, te da će u sklopu te godine početi transformacija Filmskih novosti u Centar audiovizuelnog nasleđa.

Povodom situacije u medijima, Bradić je naveo da se podrška tom sektoru u vreme krize pokazala delotvornom, ali da to nije trajno rešenje. Zbog toga je Ministarstvo, kako je dodao, nastavilo aktivnosti na zakonskom uređenju oblasti medija.

Nacrt Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do 2016. godine u završnoj je fazi i biće predstavljen javnosti u martu.

Bradić je istakao i značaj akcija kao što su Srbija u Srbiji, Svet u Srbiji, Srbija u Svetu, navodeći da su već donele prve rezultate.

Rad Ministarstva kulture, kako je istakao, odlikovala je i intenzivna međunarodna aktivnost u svim oblastima kulture, kao i u oblasti medija.

Bradić je ukazao i da su u pripremi zakoni o kinematografiji, izadavaštvu i drugi zakoni i podzakonska akta neophodni za potpunu i adekvatnu primenu Zakona o kulturi i za ostvarenje planirane kulturne politike.

“Sve to je Ministarstvo ostvarilo uz smanjenje broja službenika i uz krajnju racionalizaciju sredstava kojima raspolaže. Za programe i investicije u kulturi Ministarstvo kulture je u 2011. uvećalo sredstva... Jedina umanjenja su plate zaposlenih i smanjenje broja zaposlenih u Ministarstvu kulture. Sa 56 zaposlenih, Ministarstvo kulture Srbije stoji na pretposlednjem mestu u regionu (manje od nas, i to isključivo nominalno, ima samo Crna Gora - 38)”, dodao je Bradić.

“Uz rečeno šta je urađeno, treba kazati i da je paralelno sa nastojanjima da što veći broj kulturnih programa i projekata finansiramo, zbog činjenice da su sredstva kojima smo raspolagali bila ograničena - i bukvalno meren svaki dinar koji je ulagan u kulturu, te možemo mirne duše reći da smo novac uputili na najbolja i najvrednija mesta naše kulturne mape”, dodao je Bradić, koji je pre dolaska na čelo Ministarstva kulture - u ime G17 Plus, bio upravnik Beogradskog dramskog pozorišta, a inače je pozorišni reditelj.

Rekonstrukcijom Vlade Srbije, Ministarstvo kulture biće spojeno sa Ministarstvom za telekomunikacije, a na čelu novog Ministarstva za kulturu, informisanje i informatičko društvo biće Predrag Marković, bivši predsednik Skupštine Srbije i funkcioner G17 Plus, koji je i vlasnik izdavačke kuće “Stubovi kulture”.

*U PRILOGU: Bradićev rezine u celini

(SEEcult.org)