Bozon: Film ne mora samo da se bavi aktuelnostima

Francuski reditelj i scenarista Serž Bozon, čiji je film „Don Žuan“ otvorio četvrti Festival francuskog filma u Beogradu, smatra da ta u osnovi intimistička ljubavna drama pokreće i neka bitna društvena pitanja, kao što su pokret Me Too i kriza maskuliniteta.

Poznati autor i glumac Bozon je sa svojim čestim saradnikom, koscenaristom Akselom Ropertom, za svoj šesti dugometražni igrani film pošao od čuvenog Molijerovog dela, ali mu je dao drugačiji kontekst.

Glavni lik Loran nije zavodnik, već glumac koji pati za devojkom Žili koja ga je ostavila, a koja je takođe glumica. Sticajem okolnosti njih dvoje se ponovo sreću, na pozorišnoj sceni, igrajući u klasičnoj predstavi – on Don Žuana, a ona dona Elviru.

Bozon se u razgovoru sa novinarima 16. juna u mts Dvorani osvrnuo na činjenicu da se u vreme dramatičnih zbivanja u svetu odlučio za intimističku priču i to u kombinaciji sa žanrom mjuzikla, gde glavni lik pevanjem izražava emocije.

„Film nije obavezan da se bavi aktuelnostima u svetu. Ne moramo snimati o onome o čemu slušamo svaki dan u medijima. Film može da priča o nečem drugom. Uostalom, u vreme okupacije Francuske od strane nacista snimljeno je mnogo fantastičnih filmova koji nisu govorili o ratu i tada aktuelnoj situaciji“.

„Smatram da je moj film savremen, jer se odnosi, između ostalog, na neka bitna pitanja današnjice, kao što su pokret „me too“ i feministički pokret uopšte. Za razliku od Molijerovog Don Žuana koji osvaja žene, ovde imamo jednog novog Don Žuana – čoveka koji je napušten i ne udvara se nikome. Ovaj film je na neki način priča o maskulinitetu u krizi, o muževnosti koja je možda izgubljena, oštećena“.

Bozon je izjavio da lično nije ljut na lik Žili, ali da mu se  „dopada ideja da vidimo da li joj treba zamerati zbog toga što napušta Lorana i zašto ga ne prihvata onakvog kakav jeste, da analiziramo koja je težina njenih pogleda“.

Kako je dodao, „glavni protagonista je na neki način blokiran, on mnogo manje evoluira nego ona. Ona je ta koja vuče, evoluira tokom filma, preispituje se, a on je samo izgubljen“.

Premijera „Don Žuana“ bila je prošlog meseca na festivalu u Kanu, a film je odmah ušao i u bioskope.

„Kritike su bile veoma dobre, dok je za publiku teško znati šta misli. Čini mi se da je jedan deo publike pomalo iznenađen neobičnim likom protagoniste, dok se drugom delu to sviđa. „Don Žuan“ je nastao na temeljima potpuno različitim od mita o ovom liku. Cilj mi je bio da film ne bude realističan, već da ga svako može odgonetnuti na svoj način", rekao je Bozon, koji je skrenuo pažnju kritike prethodnim filmovima „Tip Top“ (2013) i „Mrs. Hide“ (2017).

Na pitanje koji su razlozi odanosti francuske publike domaćem filmu, za razliku od mnogih zemalja u kojima su na prvom mestu američki filmovi, Bozon je odgovorio da je to  bilo istina, ali, nažalost, više nije tako.

„Kada je došlo do zatvaranja zbog pandemije, tokom drugog lokdauna bioskopi su bili zatvoreni čak sedam meseci. Nakon toga, nažalost, mnogi gledaoci se nisu vratili za francuski ili nezavisni i art film. Dok poseta za blokbastere nastavlja da raste neverovatnom brzinom. Nekadašnja krhka ravnoteža, koja se držala zahvaljujući i podršci države, u ovom periodu je poremećena“, rekao je Bozon, koji je premijernu projekciju svog filma na otvaranju Festivala francuskog filma 15. juna na Kosančićevom vencu posvetio reditelju Želimiru Žilniku, jer je “zadržao duh pobune iz 60-ih”.

“Nisam nikada bio u Beogradu, ali sam skoro gledao film Želimira Žilnika o Titu, gde je jedan glumac prošetao ulicama vašeg grada u odelu Tita, pa bih iskoristio ovu priliku da film posvetim Žilniku, koji je zadržao duh pobune iz 60-ih. O svom filmu ne želim mnogo da pričam, jer sam mišljenja da sami treba da ga doživite, a smatram da je moj film neobičan. svakako prepustite mu se”, rekao je Bozon.

„Don Žuan“ je prvi Bozonov film koji se prikazuje u Srbiji. Reprize su 16. juna u Silosima Beograd, na otvorenom, i 17. juna u mts Dvorani.

Program Festivala francuskog filma nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Naslovna foto: Filip Olćan

(SEEcult.org)