Boteljo: Hrabrost i organizovati BFI, i igrati

Osnivač trupe Alias iz Ženeve, igrač i koreograf Đulijerme Boteljo (Guilherme Botelho), uoči četvrtog gostovanja na Beogradskom festivalu igre (BFI) govori u intervjuu za portal SEEcult.org o posledicama pandemije korona virusa u oblasti umetničke igre, nemogućnosti izvođenja predstava i velikoj neizvesnosti, ali i solidarnosti među akterima na sceni u Švajcarskoj. Boteljo smatra da je hrabrost organizovati festival poput BFI u uslovima pandemije, ali i učestvovati na takvom događaju.

- Kako se osećate pred novo, četvrto gostovanje na BFI, a prvi put u uslovima pandemije?

Đulijerme Boteljo: Veoma sam srećan što sam se vratio ovde. Prvo, zato što se znamo mnogo godina, dolazili smo više puta i uvek je bilo dobro. Doživeli smo poseban odnos s publikom, vrlo tople, a i precizne reakcije na naše predstave. Takođe, radujem se što smo tu i zbog aktuelnog konteksta. Smatram da je vrlo hrabro to što radi BFI. Hrabro je i s naše strane, nije bilo lako okupiti se, veliki je rizik. Kada bi se samo jedan igrač razboleo, sve bi moralo da se stopira. Ne bismo mogli da dođemo. Zato sam srećan što smo ipak uspeli.

Mislim da je sjajno što Aja Jung ima tu snagu, i što ne kaže: ‘O, teško je, ne možemo to da uradimo’, nego kaže: ‘Kako možemo to da uradimo?’ Naravno da to iziskuje posebnu odgovornost, ali je fantastično što se festival održava.

- Kada ste i gde poslednji put igrali pred publikom?

Đulijerme Boteljo: U Švajcarskoj je prošlog proleća sve bilo zatvoreno. Onda su stvari krenule na bolje, tokom leta smo radili. Imali smo novu predstavu krajem oktobra, ali je usred toga došao novi lokdaun. Planirali smo šest izvođenja, a uspeli da je odigramo samo dva puta pred publikom. Kasnije smo igrali još jednu predstavu, u novembru, ali samo za striming, samo za kamere.

- Kako ste vi i Alias proveli proteklih godinu dana?

Đulijerme Boteljo: U početku je bilo na neki način i zabavno. Onda se pretvorilo u noćnu moru. Sve turneje su otkazane. Alias nije institucija, naši igrači dolaze iz raznih zemalja, a finansiramo se projektno. Švajcarska vlada nešto pomaže, ali je sve vrlo komplikovano. Trebalo je da imamo veliku turneju u Nemačkoj, pripremali smo se jako ozbiljno i onda je to propalo. Tražili smo od vlade pomoć da bismo platili igrače za već obavljene pripreme. Alias nema svoj novac. Bila je ovo godina s mnogo administrativnog rada, neizvesnosti, svake nedelje promene... Ali, lepo je što ima i mnogo solidarnosti među različitim stranama. Može se reći da je u Švajcarskoj u principu okej, mada je za određene umetnike veoma teško, a posebno za pozorišne tehničare.

- Publika BFI bila je oduševljena Vašom predstavom “Težina sunđera”, koju su krasili izuzetna maštovitost i humor. Šta donosi nova predstava “Normalno”?

Đulijerme Boteljo: Vrlo je različita. “Težina sunđera” bila je na neki način pozorišna, mada ne volim tu reč, ali jeste nešto na tu stranu. Bila je više narativna, imala je likove, jedna nadrealna priča. “Normal.” je nešto što ja zovem grafički teatar - u smislu da se kompozicija zasniva na repeticijama, što kreira jedno hipnotičko stanje. Način gledanja te predstave pripada više kontemplaciji nego koncentraciji. To je na određeni način više metafizičko, a manje psihološko ili sociološko. Uvlači vas u svoju filozofiju.

- Ova predstava se bavi padanjem. Može se pasti iz mnogo različitih razloga. A kako naći snagu da se ponovo ustane?

Đulijerme Boteljo: Ovaj komad je kao kolaž, kao da gledate slike nečijeg života iz detinjstva, kada plače, kada je bolestan, sa putovanja... Kao da bacite pred sebe 2.000 slika i onda se one kreću gore i dole. To je mnogo momenata tog događanja. Ovo je vrlo fizički teška predstava za igrače. Oni kažu da im je najteža koju su ikada izvodili. Uopšte ne staju. Umor igrača je interesantan u interpretaciji, jer u određenom trenutku, posle 20-ak minuta, ne mogu više da misle kako izgledaju, nije im ni stalo do toga, samo nastavljaju da se kreću. I tu se dešava istina u njihovom izrazu. Brutalna, ali istinita ekspresija i to je uzbudljivo.

- Da li sada spremate nešto novo? Da li u ovoj čudnoj situaciji uzrokovanoj pandemijom nalazite neku inspiraciju?

Đulijerme Boteljo: Nikada ne radim komad o nečemu što se trenutno dešava. Bar ne svesno. Mnogi ljudi kažu - o, ovo je zapanjujuće, toliko mnogo se dešava sada, tu je saosećanje među ljudima, pa uporno nastavljanje dalje, uprkos svim problemima itd. Ja jesam pogođen ovim što se dešava. Konkretno, moja majka živi u Brazilu. Vakcinisana je, hvala Bogu. Tako da mislim da će sve to biti na neki način deo mog rada u budućnosti, ali ja ne stvaram iz nečeg što dolazi spolja. Nemam tu sposobnost da radim, na primer, na osnovu neke knjige. Naravno, mogu da čitam o temi koja me zanima, ali inspiracija uvek dolazi od nečega što se dešava unutar mene. To jesu refleksije onoga što se dešava napolju, ali ne bih mogao da kreiram na zadatu temu. Kao kada bi neko rekao – hajde da radimo komad o Trampovoj vladi ili o nekom muzičaru. To bi bilo teško za mene. Unutrašnji doživljaji i senzacije su ono što me pokreće.

- - -

Trupa Alias gostuje na 18. BFI predstavom "Normalno" 23. i 24. marta u Beogradskom dramskom pozorištu, a tim komadom i počinje zvanično festivalski program, koji će zbog pandemije korona virusa biti realizovan do jeseni.

Članovi trupe Alias promenili su nekoliko letova kako bi stigli 22. marta do Beograda, a prema navodima organizatora 18. BFI, nekoliko puta su se testirali na korona virus.

Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

Naslovna fotografija: Gregory Batardon

SEEcult.org)