Borba za evropski pasoš
Makedonski reditelj Atanas Georgiev, koji je i jedan od glavnih aktera svog dokumentarca “Plati i ženi”, otkrio je na Festivalu “Slobodna zona” u Beogradu deo peripetija sa kojima se suočio snimajući taj film o alternativnom načinu dolaska do “evropskog” pasoša, koji je premijerno prikazan 6. novembra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, a biće repriziran dan kasnije u Dvorani KCB-a.
Makedonski reditelj Atanas Georgiev, koji je i jedan od glavnih aktera svog dokumentarca “Plati i ženi”, otkrio je na Festivalu “Slobodna zona” u Beogradu deo peripetija sa kojima se suočio snimajući taj film o alternativnom načinu dolaska do “evropskog” pasoša, koji je premijerno prikazan 6. novembra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, a biće repriziran dan kasnije u Dvorani KCB-a.
Georgiev u filmu “Plati i ženi”, prikazuje kroz niz humornih situacija, uključujući i lažno venčanje zarad “papira”, apsurde današnje “tvrđave Evrope” u kojoj su birokratske granice zamenile nekadašnje fizičke.
Da bi izbegao eventualne pravne posledice snimanja filma o potrazi za Austrijankom koja bi se za 7.000 evra udala za mladog Makedonca i tako mu pomogla da se ne vraća u svoju zemlju u tranziciji, Georgiev je sam preuzeo glavnu ulogu, dokumentujući početak i realizaciju takvog procesa.
Film “Plati i ženi”, čiji engleski naziv (Cash & Marry) aludira na lanac supermarketa “Cash & Carry”, govori o problemima mladih imigranata u Beču koji u braku sa Austrijankama, za koji treba da izdvoje oko 10.000 evra, pronalaze najefikasniji način da ostanu u Austriji i izbegnu sudbinu povratka u svoje zemlje u tranziciji. Međutim, mladu nije lako naći, a pokušava se i flajerima, plakatima, presretanjem i direktnim razgovorima, odlascima u diskoteke...
Kako su rekli posle projekcije Georgiev i hrvatski producent Siniša Juričić, za potrebe filma intervjuisano je oko 2.000 žena, uglavnom bezuspešno, a većina onih koje su pristale - htela je da učestvuje u toj avanturi iz zabave.
Georgiev je stoga izabrao za sam film mladu pripadnicu Komunističke partije Austrije, koja je želela da mu pomogne iz političkih ubeđenja, boreći se protiv drugorazrednog statusa koji imaju građani doseljeni u Austriju. Ubedila je čak i roditelje da je to ispravan potez, iako bi izgubili deo porodične nadoknade od njene studentske stipendije, ali je plan propao kada je matičar, posle zakazivanja venčanja, izguglao na internetu ime Georgieva i shvatio da pokušava da dobije “papire” snimanjem filma.
Matičar je, kako je rekao Georgiev, i jedina ličnost koja se pojavljuje u filmu, a nije dala pristanak za to. Najavio je i tužbu, mada je još nije podneo.
Prema rečima Georgieva, mnogi pripadnici takozvane “ljubavne policije” i sami su drugo ili treće koleno imigranata, pa je još teže ubediti ih da nije reč o “ugovorenom” braku.
Uz muziku grupe Foltin, Georgiev dočarava i opšte gastarbajterske probleme, kao i život na Balkanu, između ostalog i kontrastnim scenama uređenog Beča, kao jednog od simbola Evrope u 21. veku, i tipične “balkanske” slike Skoplja, takođe grada u Evropi, u istom tom veku.
U filmu je prikazan i jedan uspešno sklopljen brak zarad “papira”, čiji glavni akter, posle određenog vremena, počinje da se kaje zbog komplikovane procedure koju mora da prolazi nekoliko godina da bi dokazao da se nije oženio samo zbog dolaska do pasoša.
Pored nesuđenog kuma Marka, večitog studenta poreklom iz Bosne koji živi radeći kao kolporter, jedan od glavnih aktera je i Srbin iz Prokuplja, koji posle sedam godina mora da napusti Beč, jer nije uspeo da se oženi Austrijankom koju je upoznao na koncertu beogradske grupe Darkwood Dub. Po povratku u Srbiju, kaže da nema više sa kim da razgovara, jer njegovo društvo ne zanimaju iste stvari...
Georgiev prikazuje i svoju majku i devojku, sa kojom se na kraju filma i ženi, a bila je i u publici “Slobodne zone”, u poodmakloj trudnoći.
Prema njegovim rečima, trenutno najveći projekat mu i predstavlja rođenje ćerke, predviđeno u februaru.
Film “Plati i ženi” prikazan je prošle i ove godine na festivalima širom sveta, a nagrađen je na Festivalu Visions Du Reel u Nionu u Švajcarskoj i na ZagrebDoxu 2009. godine, gde je dobio posebnu pohvalu žirija.
Prikazan je i u Beču, na nacionalnom austrijskom filmskom festivalu, a prema rečima Georgieva, premijerna projekcija - za Austrijance - završena je mukom u sali, za razliku od druge, “gastarbajterske”, na kojoj su se ljudi valjali od smeha.
Za potrebe prikazivanja na američkoj televiziji, morao je da skrati originalnu verziju od 76 minuta na 52 i samim tim izbaci neke od ključnih scena i likova, zbog čega nije bio voljan ni da je potpiše.
Budžetom od 220.000 evra, snimljeno je ukupno oko 200 sati materijala, koji je montiran za oko tri meseca, a prve scene nastale su još 2004.
Georgiev je vremenom delimično menjao plan, a budući da je radnja filma zavisila i od uspeha misije pronalaska potencijalne mlade, ne zna kako bi mu sada izgledao život da je u tome uspeo. Ipak, smatra da je neuspešan ishod njegove “borbe za papire” bolji za sam film, nastao u koprodukciji Hrvatske, Makedonije, Austrije i SAD.
Rođen u Skoplju 1977. godine, Georgiev je diplomirao 2000. godine na skopskoj Akademiji dramskih umetnosti, a Odseku za filmsku i TV montažu, a živi i radi kao reditelj i montažer u Pragu i Skoplju i vlasnik je producentske kuće Trice Films.
Osim filma “Plati i ženi”, 6. novembra u Kinoteci prikazan je i debitantski igrani film Gorana Markovića “Specijalno vaspitanje”, kao omaž velikom glumcu Bekimu Fehmiuu, koji je preminio u junu u Beogradu, a veliko interesovanje izazvao je i omnibus “Revolucija” o revolucionarnim osećanjima u Meksiku, koji je režirala grupa reditelja, među kojima su i Gael Garsija Bernal, Karlos Rejgadas, Diego Luna...
U Dvorani Kulturnog centra Beograda reprizno su prikazani filmovi “Ako mi se zviždi, zviždim” Florana Šerbana i “Zakletva” Laure Poitras, kojima je šesta Slobodna zona otvorena 5. novembra, a publika je imala priliku da vidi i kineski “Poslednji voz kući” Liksina Fana i nagrađivanu američku dramu “Draga” (Precious) Lija Danijelsa.
Prema navodima organizatora Slobodne zone, Kulturnog centra Rex, za dva dana filmove je u DKC-u i Kinoteci videlo više od 1.500 gledalaca, a na osnovu njihovih glasova biće određeni i filmovi koji će biti otkupljeni za televizijsko prikazivanje i turneju festivala po Srbiji.
Među atrakcijama Slobodne zone 7. novembra su drama “Na putu” sarajevske rediteljke Jasmile Žbanić, rumunski igrani film “Medalja časti” Kalina Petera Necera, kao i premijera filma “Nevidljive” 17-godišnjeg Nikole Polića, polaznika kampa “Slobodna zona Junior”, koji prikazuje svet seksualnih radnica, žena na margini društva.
Na programu je i film “Svet po Ionu B” o beskućniku koji je postao svetski poznati predstavnik pop arta, kao i “Jafa: Paklena pomorandža” izraelskog aktiviste Ejala Sivana koji istražuje kako se pomorandža, glavni izvozni proizvod i ponos Palestinaca, transformisala u simbol cionizma.
Publika Slobodne zone videće do 10. novembra ukupno 26 filmova o aktuelnim političkim i društvenim pitanjima širom sveta.
Pored nagrade publike, Slobodna zona nagrađuje i samu publiku - najbolji kratki prikaz jednog festivalskog filma biće nagrađen laptopom.
Karte za “Slobodnu zonu” u prodaji su na blagajnama DKC-a i Kinoteke, a koštaju 200 dinara.
Sajt “Slobodne zone” je www.freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
