Bob Vilson: Čuvajmo Bitef!
Legendarni američki reditelj Bob Vilson, jedan od pionira avangardnog i eksperimentalnog teatra, svečano je otvorio 25. septembra jubilarni, 50. Bitef, ističući važnost tog festivala, na kojem je prvi put učestvovao pre četiri i po decenije.
“Moramo da budemo zajedno, da podržimo i zaštitimo festivale poput Bitefa, jer u protivnom gubimo sopstvenu kulturu i sopstveno sećanje”, rekao je Vilson u prepunom Narodnom pozorištu, ispraćen ovacijama publike u kojoj je bilo i onih koji su proteklih decenija imali priliku da gledaju na Bitefu njegove tri predstave “Pismo kraljici Viktoriji”, “Ajnštajn na plaži” i “Vojcek”.
Vilsonovo polusatno obraćanje publici jubilarnog Bitefa bilo je svojevrsni performans – glumio je, ćutao i galamio, recitovao… dok je pričao o svom životnom putu i karijeri, kao i njenom preplitanju sa Bitefovom istorijom u kojoj je istakao uloge osnivača tog festivala Mire Trailović (1924-1989) i Jovana Ćirilova (1931-2014), koji su doprineli i nastanku nekih od njegovih kultnih predstava.
Vilson je podsetio da je rođen u malom gradu u Teksasu, u kojem nije bilo pozorišta i muzeja, a prve predstave video je tek u Njujorku, u koji je došao da studira arhitekturu. Brodvej mu se, međutim, nije naročito dopao. Detaljno je ispričao i kako je nešto kasnije upoznao i usvojio gluvonemog afroameričkog dečaka i kako je svoju prvu predstavu “Pogled gluvonemog” zasnovao na snovima tog deteta. Komad je trajao sedam sati i bio je bez teksta. Izveden je pet puta u Njujorku, a kada je pozvan na festival u Nansiju, a potom i u Pariz, izvođen je pet i po meseci svake večeri. U to vreme, 1971. godine, upoznao je i Miru Trailović, koja je poželela da tu predstavu dovede u Beograd, ali je to, kako je rekao, bilo suviše komplikovano zbog velikog broja izvođača, među kojima su bili beskućnici, radnici, nastavnici, obični ljudi svih generacija…
Robert Vilson, foto: Sonja Žugić
Ipak, došao je u Beograd bez predstave, na konferenciju, a kako je istakao, sreo je tople i prijateljski nastrojene ljude sa kojima je počeo dijalog. Sa Ćirilovim se dogovorio o učešću svoje predstave “Pismo kraljici Viktoriji”, koja je bila njegovo prvo gostovanje na Bitefu.
Takva dela, kako je rekao Vilson, ne bi se dogodila da nije festivalske strukture i podrške.
“U mojoj zemlji morao sam da sam prikupljam sredstva i sve što je potrebno za realizaciju”, rekao je Vilson, navodeći da mu je Mira Trailović ponudila da Bitef bude partner u njegovom sledećem projektu – predstavi “Ajnštajn na plaži”.
“Bitef je tako postao sa još pet zemalja, među kojima - sramota me je da to kažem, nije bila i SAD - koproducent predstave ‘Ajnštajn na plaži’”, rekao je Vilson, koji je izrazio zahvalnost Bitefu što je preuzeo “rizik da uđe u produkciju dela i pre nego što je bilo napisano”, kao i da sarađuje sa tada nepoznatim kompozitorom Filipom Glasom.
“Hvala Bitefu što je posejao seme!”, rekao je Vilson, koji je sarađivao tokom karijere sa brojnim umetnicima (Hajner Miler, Tom Vejts, Suzan Zontag, Lori Anderson, Vilijem Barouz, Lu Rid, Džesi Norman, Marina Abramović…), a istakao se i vizuelnim opusom koji je deo i privatnih kolekcija, i muzeja širom sveta.
Vilson je rekao da se bavi umetnošću da bi postavljao pitanje šta je to umetnost.
“Ako znamo šta radimo, onda nema razloga da to radimo. Razlog našeg rada je da postavimo pitanje”, rekao je Vilson, ističući da je pozorište jedinstveno mesto koje spaja i likovnu umetnost, muziku, arhitekturu, ples, poeziju, ljude različitog porekla, pa i političare, kako je dodao u šali.
Ispričao je i da je na predstavu “Pismo kraljici Viktoriji” na Bitefu došao i predsednik SFRJ Josip Broz Tito.
Prema rečima Vilsona, Tito ga je posetio u garderobi posle predstave, ali je nije komentarisao, već se raspitivao o Elizabet Tejlor.
Femi Osofisan, član žirija, sa suprugom, foto: Sonja Žugić
Vilson je specijalni gost 50. Bitefa, čijem su svečanom otvaranju prisustvovali i mnogi drugi istaknuti umetnici koji su stvarali istoriju Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, kao što su reditelji Tomas Ostermajer iz Nemačke, Eimuntas Nekrošijus iz Litvanije i Dušan Jovanović, Borut Šeparović i Haris Pašović iz regiona, ruska glumica Ala Demidova i pozorišna kritičarka i teoretičarka Natalija Vagapova iz Rusije, britanski kritičar Majkl Koveni, francuski teatrolog Žorž Bani i mnogi drugi, uključujući i domaće stvaraoce različitih generacija - od Dejana Mijača i Sonje Vukićević, preko Andraša Urbana, Nikite Milivojevića i Biljane Srbljanović do Dalije Aćin i Bojana Đorđeva.
Gosti su ustajali nakon što bi voditelj ceremonije pročitao njihova imena, a publika je mogla da ih vidi i na ekranima Velike sale Narodnog pozorišta u kojoj je bila popunjena i treća galerija. Jedan od retkih reditelja koji je pozvan, ali nije došao, bio je Ljubiša Ristić.
Bitef je dobio i mnogobrojne čestitke povodom jubilarnog rođendana, izmedju ostalih i od Hajnera Gebelsa, Euđenija Barbe, Pitera Bruka, Nurije Espert, Andreja Šerbana, Lindzi Kemp…
Glavni program 50. Bitefa, koji će do 2. oktobra prikazati 12 predstava iz devet zemalja, objedinjenih sloganom “Na leđima mahnitog bika”, počeo je predstavom “6&7” Plesnog pozorišta Tao iz Kine, koja je naišla na odličan prijem publike, a izazvala je prethodno veliku pažnju i u Londonu, Parizu, Berlinu i mnogim drugim svetskim metropolama.
6&7, foto: Jelena Janković
Tematsko-problemska linija 50. Bitefa odnosi se na katastrofu izbeglica, zatvaranje granica, podizanje zidova, evropski izolacionizam, neokolonijalni odnos Zapada prema drugim kulturama i društvima, ali predstave ne tretiraju te teme samo na direktan način, već ih i istražuju, problematizuju i osvetljavaju njihove uzroke.
Burg teatar iz Beča učestvuje “Urnebesnom tamom” prema tekstu mlade zvezde Volframa Loca, u režiji Dušana Davida Paržižeka, a iz Berlina dolazi Šaubine am Leniner Plac sa predstavom “Saosećanje. Povest o mašinkama”, čiji je autor i reditelj Milo Rau, te produkcija Gintersdorfer/Klasen, koji zajedno potpisuju režiju predstave “Ambasador: Nemačko-zapadnoafrički komad sa pevanjem”.
Produkcija Čoja Kafaija (Nemačka/Singapur) izvešće “Softmachine: Rianto + Sijao Ke x Cihan”, u režiji Kafaija, a publika će videti i Bitefovu predstavu “Sloboda je najskuplja kapitalistička reč” srpskih autorki Maje Pelević i Olge Dimitrijević, koje su projekat realizovale nakon turističke posete Severnoj Koreji. Ešel 1:1 iz Pariza izvešće “Svitu br. 2”, čiji koncept potpisuju kolektiv Enciklopedija reči i Žoris Lakost, koji je i kompozitor i reditelj. Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda izvešće predstavu “Samo moje” Ane Dubljević i Igora Koruge.
Produkcija Rabija Mruea iz Bejruta gostuje predstavom “Jašući oblak”, čiji je Mrue autor i reditelj.
Na programu su i “Rodoljupci” Narodnog pozorišta u Beogradu, prema tekstu Jovana Sterije Popovića, u režiji Andraša Urbana, a u završnici, 2. oktobra, HNK Ivana pl. Zajca iz Rijeke izvešće predstavu “Nad grobom glupe Evrope” prema tekstu Sebastijana Horvata i Milana Markovića Matisa, u režiji Horvata.
Jubilarni Bitef počeo je 24. septembra procesijom koja je objedinila četiri izložbe o njegovoj poluvekovnoj istoriji, a priređene su u Galeriji RTS-a, Ateljeu 212, New Moment galeriji i Bitef teatru, gde je prikazana i multimedijalna predstava-instalacija “Kantor Downtown” Teatra Polski Bidgošč, takođe podsetnik na slavnu prošlost Bitefa, odnosno kultnu predstavu “Mrtvi razred” Tadeuša Kantora, nagrađenu Gran prijem 1977.
U okviru 50. Bitefa, 26. septembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu biće svečano otvoren 28. Kongres Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara (IATC-AICT), koji takođe obeležava jubilej - 60 godina od osnivanja.
Uz nastavak tradicije programa kao što su Bitef na filmu i Bitef polifonija, najavljena je i međunarodna konferencija “Bitef i kulturna diplomatija: pozorište i geopolitika”, kojom će predsedavati profesorka Milena Dragićević Šešić sa Fakulteta dramskih umetnosti.
Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.
(SEEcult.org)
