Biblioteka Jugoslovenske kinoteke u slavu Olge Dobrović
Biblioteka Jugoslovenske kinoteke dobila je 6. juna ime Olge Dobrović (1903-1994), koja ju je osnovala i vodila tokom prvih decenija. Novi naziv Biblioteke Jugoslovenske kinoteke zvanično je proglašen 6. juna, povodom 75 godina postojanja te ustanoce kulture.
Povodom 75 godina Jugoslovenske kinoteke, predstavljena je i poštanska marka u izdanju Pošte Srbije, autorski rad režisera animacije Milisava Bankovića.
Banković je izrazio zadovoljstvo što je tokom istraživanja za projekat gledao divne filmove, tražeći karakteristične likove. Boru Todorovića, na primer, predstavio je kao Đenku (iz filma Maratonci trče počasni krug), a Danila Batu Stojkovića kao Iliju Čvorovića (iz Balkanskog špijuna).
"Crtež je stilizovan, ima i karikaturalnu stranu, a balon je vintidž što upućuje na dugu tradiciju našeg filma", rekao je Banković.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić ocenio je da je poštanska marka sa nacrtanim likovima poznatih srpskih glumaca koji se u balonu dižu ka nebu atipična i da simbolizuje neprolaznost, večnost filmske umetnosti, a istovremeno predstavlja afirmaciju umetnosti animacije.
Adam Sofronijević iz Pošte Srbije izjavio je da je ponosan na ovu marku, jednu od retkih za koju je dizajn urađen van te ustanove, koja inače ima svoj dizajnerski studio i osvajala je mnoga međunarodna priznanja za najlepše marke.
"Ipak, gledamo da angažujemo i talentovane ljude van kuće, koji donose nove ideje. Ova marka je neupitno nešto novo, lepo i u vizuelnom i u idejnom smislu. Balon nosi našu filmsku umetnost u večnost, dok će je marka nositi širom sveta na pismima i razglednicama, a takođe je čuvati kroz vreme, jer je filatelija takođe neprolazna", rekao je Sofronijević.
Ideja da Biblioteka Jugoslovenske kinoteke dobije ime Olge Dobrović stara je već nekoliko godina, odnosno od vremena kada je svečana sala nazvana imenom čuvenog reditelja Dušana Makavejeva.
"Naša specijalizovana filmska biblioteka sada nosi ime osobe koja je odnegovala većinu autora koji su činili i čine jugoslovensku i srpsku kinematografiju, osobe koja je uložila sebe u nastanak i pravilno funkcionisanje te biblioteke. Olga Dobrović je zaslužna što i danas s ponosom ističemo ovaj hram znanja, sačuvan i obogaćen. Sve ove knjige, sada i digitalni nosači, su tu da usmeravaju i obrazuju one koji će i ubuduće činiti kinematografiju i to ne samo naših prostora, jer posetioci biblioteke dolaze iz svih krajeva sveta", rekao je Pantelić.
U čitaonici Bbblioteke izložene su i replike mnogobrojnih portreta Olge Dobrović, koje je radio njen suprug, veliki slikar Petar Dobrović.
Kustoskinja jugoslovenske kinoteke Irina Kondić zahvalila je Legatu Petra Dobrovića koji je ljubazno ustupio fotografije, kao i printove ulja na platnu koje je čuveni slikar radio inspirisan svojom suprugom.
U ime porodice, okupljenima se obratila Vesna Pešić, sestričina Olge Dobrović, zahvalivši Kinoteci na tome što čuva uspomenu na njenu tetku, iz ugledne novosadske porodice Hadži.
"Bila je čudesna lepotica, dostojanstvena i posebna ličnost. Imala je moderna shvatanja, bila je feministkinja, nudistkinja“, rekla je Vesna Pešić, prisetivši se i nekih anegdota.
Što se tiče rada u Biblioteci, istakla je koliko se Olga Dobrović trudila i kako je "u vreme opšteg kulturnog zamaha u Jugoslaviji držala tempo, pratila trendove".
"Kada smo gledali prve američke filmove, dolazili smo kod tetke da gledamo filmske časopise s našim ljubimcima. Nabavljala je sve što je bilo aktuelno. Zato su ljudi koji su se bavili filmom dolazili svaki dan kod nje u biblioteku. Tu su stizali časopisi iz celog sveta. Bilo je to svetilište za one koji su se bavili filmom. Na primer, jedan Vlada Petrić je ponikao iz te biblioteke", rekla je Vesna Pešić, sociološkinja i dugogodišnja opoziciona političarka, svojevremeno liderka Građanskog saveza Srbije.
Njena tetka je i po odlasku u penziju bila aktivna, pasionirano praveći kataloge s fotografijama i podacima o celokupnom opusu Petra Dobrovića.
Novi upravnik Biblioteke Radiša Cvetković istakao je da tim činom jugoslovenska kinoteka obeležava ne samo nasleđe Olge Dobrović, već i svoju bogatu istoriju i evoluciju.
"Od svog osnivanja Kinoteka je bila vitalna institucija za zaštitu filmske baštine, a njena biblioteka, čiji je nastanak i organizacija bila zasluga gospođe Dobrović, igrala je ključnu ulogu. Počevši kao deo Komiteta za kinematografiju Vlade FNRJ, biblioteka je postala integralni deo Jugoslovenske kinoteke, a danas je nezaobilazan resurs za sve koji se interesuju za filmsku umetnost, ne samo sa ovih prostora. Sa svojim bogatim fondom knjiga, časopisa, priručnika, filmografija, novinskih isečaka i tako dalje, biblioteka se formirala kao jedna od najrelevantnijih i najbogatijih na Balkanu. Fond je danas smešten u modernu zgradu u Uzun Mirkovoj ulici, prilagođen potrebama savremene biblioteke. Sa širokim profilom korisnika, uključujući ljubitelje filma, profesore, učenike, studente umetničkih akademija, novinare, kritičare, doktorante... postaje nezaobilazno mesto za sve koji žele da se upuste u svet filma i saznaju više o njegovoj istoriji, ali i o najnovijim dešavanjima", rekao je Cvetković.
(SEEcult.org)
