(Bez)granično?
Umetnički rad studenata Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu biće prikazan od 29. aprila u galeriji Šok koridor 22, povodom Sterijinog pozorja, a predstavlja pokušaj artikulisanja stava o savremenom domaćem pozorištu kao fenomenu koji bi trebalo da objedini zajednički kulturni prostor u kojem državne granice nisu kriterijum saradnje.
U pokušaju da problematizuju temu 61. Sterijinog pozorja koje postavlja pitanje “Gde su granice?”, studenti treće godine scenske arhitekture, tehnike i dizajna su se upitali: Može li pozorišna umetnosti da menja društvenu stvarnost? Kome se pozorište obraća i kakav je značaj predstava koje gledamo? Gde su granice intimnog prostora publike? Da li su sve drastičnija i eksplicitnija nagost i agresija opravdana provokacija, i da li to može da probudi apatičnu publiku? Šta podrazumeva epitet nacionalni u selekciji festivala? I šta je današnji identitet Sterijinog pozorja?
Studenti veruju da pozorište treba da ima društvenu funkciju i da čoveku treba da ponudi ideju o mogućim rešenjima egzistencijalnih i društvenih kriza.
Na izložbi “(Bez)granično učestvuju: Stanko Gagrčin, Iva Ilić, Željka Jakovljević, Una Jankov, Aleksandra Letić, Jelena Milojković, Bojana Nikolić, Jovana Plavšić, Aleksandra Polić, Aleksandra Rakić, Andreja Rondović, Jelena Stojkečić, Filip Šćekić, Tamara Tomanić, Jelena Vreća, Maja Vujović, Dušan Vukmirović, Tanja Žarić i Miroslav Živanov
Rad je realizovan u okviru predmeta Umetnička praksa scenskog dizajna.
Mentori su bili Dragana Pilipović i Vladimir Savić, a predmetni nastavnik je Tatjana Dadić Dinulović.
“Bezgranično” je, inače, naziv dramskog teksta Ferenca Deaka iz 1997. godine.
Partneri u projektu su: Sterijino pozorje, Šok zadruga i Centar za scenski dizajn, arhitekturu i tehnologiju (Scen).
Izložba će biti otvorena do 17. juna.
61. Sterijino pozorje biće održano od 26. maja do 2. juna u Novom Sadu, a predstaviće sedam predstava u glavnom takmičarskom pozdravu i dve u programu Krugovi. Selektorka Marina Milivojević Mađarev odabrala je slogan “Gde su granice?”, jer smatra da je domaće pozorište u situaciji da stalno preispituje sopstvene granice u estetskom, društvenom i materijalnom smislu.
*Foto: Maja Vujović
(SEEcult.org)