Beogradsko izdanje SHARE foruma arhitekture
Međunarodni SHARE Forum, jedna od najvažnijih platformi za povezivanje i umrežavanje arhitekata i inženjera u Centralnoj i Istočnoj Evropi, prvi put se održava u Beogradu , a uz razmenu iskustava i ideja učesnika, te predavanja renomiranih arhitekata, posebno je fokusiran i na aktuelna pitanja, probleme i izazove u praksi.
Konferencija u hotelu Metropol, čiji je domaćin predsednik Udruženja arhitekata Srbije (UAS) Milan Đurić, okupila je 24. aprila oko 200 učesnika iz 13 zemalja – Makedonije, Srbije, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Irana, Bugarske, Turske, Rumunije, Poljske, Slovenije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Beogradsko izdanje SHARE foruma jedno je od desetak koje organizuje Asocijacija ProEvent iz Rumunije u saradnji sa lokalnim partnerima, a okuplja arhitekte i druge profesionalce u toj oblasti različitih generacija, predstavljajući mrežu koja je u stalnom razvoju i koja, kako je istakao glavni organizator Florin Mindirigiu iz ProEventa, omogućava jačanje starih i uspostavljanje novih prijateljstava u struci.
I pojedini učesnici iz regiona istakli su u kraćim uvodnim izlaganjima značaj takvog okupljanja, pa je predsednik Asocijacije arhitekata Makedonije Martin Panovski ocenio da je reč o izvanrednoj mogućnosti da kolege iz regiona ponovo počnu druženje nakon gotovo 20 godina. “Arhitektura je predugo bila zanemarena, a za to snosimo i mi veliku krivicu, jer smo prestali da pričamo o arhitekturi”, rekao je Panovski i istakao da je SHARE mesto za razmenu ideja, a one su najznačanije za arhitekturu, jer se ona po tome i izdvaja od ostalih profesija koje se bave izgradnjom.
I predsednik Komore arhitekata Bugarske Borislav Ignatov istakao je da je SHARE forum važna mreža događaja u oblasti arhitekture, koja je već održana u Sofiji prošle godine i biće ponovljena ove.
Predsednik Saveza arhitekata Crne Gore Filip Aleksić istakao je značaj SHARE foruma u jačanju i povezivanju arhitekata, kako lokalno, tako i globalno. “Svi ovi razgovori doprinose boljitku i unapređenju”, rekao je Aleksić, konstatujući da arhitekte u regionu i šire “muče isti problemi”.
Na probleme još od 90-ih i bolnog procesa tranzicije iz socijalizma u kapitalizam, a onda i ratove i druge probleme u društvu, koji su uticali i na oblast arhitekture, ukazao je predsedavajući Milan Đurić, koji je kao jedan od najvažnijih događaja u protekloj godini u Srbiji izdvojio otvaranje rekonstruisanog Muzeja savremene umetnosti na Ušću, posle 12-godišnje pauze.
Program beogradskog SHARE foruma, uz predavanja, prezentacije i panele, posvećene sadašnjosti i budućnosti arhitekture, mogućnosti inovacija i istraživanja novih materijala i tehnologija za izgradnju “pametnog” i održivog okruženja, obuhvata i specijalnu prezentaciju nagrađivanog britanskog arhitekte Iana Ričija (Ian Ritchie), osnivača Ian Ritchie Architects. Među istaknutim govornicima je i Mauricio Meosi (Maurizio Meossi) iz Velike Britanije, viši stručni saradnik u Zaha Hadid Architects, biroa koji je osnovala čuvena arhitektkinja Zaha Hadid (1950-2016).
Organizatori su posebno predstavili i publikaciju na temu profila arhitekte u budućnosti, koja je zamišljena kao razvojni projekat sa prilozima učesnika svih izdanja SHARE foruma u regionu i šire, a i beogradsko izdanje tog skupa iskorišćeno je kao poziv učesnicima da daju tekstualne priloge, kao i za mini intervjue sa njima.
Publikacija će biti objavljena krajem godine, odnosno za vreme poslednjeg ovogodišnjeg SHARE Foruma u Bukureštu. Taj poduhvat biće nastavljen i narednih godina, a uređivaće ga neka od značajnih ličnosti savremene arhitektonske prakse.
Urednik prvog izdanja te publikacije je arhitekta Serban Tiganas, predsednik Arhitektonske komore Rumunije, generalni sekretar Međunarodne unije arhitekata i osnivač DICO & Tiganas arhitektonskog biroa u Rumuniji, koji je u svom manifestu konstatovao da je svet postao premali, te da je brzina novo stanje stvari.
“Priroda se menja, ljudska naselja takođe. Mobilnost je eksplodirala, tehnologija trči, demografija brine, u toku je bum informacija, energija iščezava, a osiguranje od rizika je nova vrednost. Osim toga, fleksibilnost, otpornost i odgovornost su na meti… Arhitektura bi trebalo da postane fundamentalni deo obrazovanja svakoga. Arhitekte bi trebalo formirati u duhu adaptivnosti i inovativnosti, a ne samo da bi rešavali stvari i davali sliku”, naveo je Tiganas.
(SEEcult.org)
