Beogradska premijera Čuvara formule

Film “Čuvari formule” reditelja, koscenariste i producenta Dragana Bjelogrlića, koji ga opisuje kao “ljudsku dramu sa elementima trilera i misterije”, imaće beogradsku premijeru 24. oktobra u MTS dvorani, kao i bioskopu Cineplexx Galerija, a zbog velikog interesovanja publike uvedene su i dodatne projekcije.

Priča o akcidentu u Vinči iz 1958. godine i lečenju ozračenih u bolnici u Parizu, snimljena prema motivima romana Gorana Milašinovića “Slučaj Vinča”, postigla je već veliki uspeh na međunarodnim festivalima u Lokarnu i Sarajevu, a ostavila je snažan utisak i na beogradske novinare na projekciji 20. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci.

Scenario potpisuje Vuk Ršumović, uz Ognjena Sviličića i Bjelogrlića, a zasnovan je na istinitim događajima, ali uz neke bitne promene, u skladu sa zahtevima igranog filma.

U jeku hladnoratovske krize, grupa naučnika u Institutu Vinča sprovodi tajni projekat koji predvodi profesor Dragoslav Popović. Sticajem nepredviđenih okolnosti, bivaju izloženi smrtonosnoj dozi zračenja. Jugoslovenska tajna policija odvodi ih na lečenje u Kliniku Kiri u Parizu. Francuski doktorski tim na čelu s profesorom Žoržom Mateom zaključuje da su im dani odbrojani. Mate predlaže da se, prvi put u istoriji, izvede delikatna i neizvesna intervencija. Da li je u pitanju eksperiment nad živim ljudima ili on zaista želi da im pomogne – postaje mučno pitanje za jugoslovenske naučnike. Uključuju se francuski građani koji im dobrovoljno daju ne samo krv nego i koštanu srž.

Bjelogrlić je na konferenciji za novinare izjavio da je najteže bilo spojiti priču o atomskoj bombi, tajnim službama, o dvojici naučnika (Popović i Mate) i humanosti francuskih građana, ali da veruje da su napravili skladan spoj.

“Bio je to kompleksan proces. Rešavali smo ga tokom rada na scenariju. Teško je bilo i naći način da film koji se dešava u malom prostoru, velikim delom u bolnici, ima dinamiku, da postignemo tenziju. Mislim da smo i taj problem savladali”, rekao je Bjelogrlić.

Veliki posao je obavljen u montaži. Samo u prvom minutu filma smenjuje se čak šest lokacija – u Francuskoj, Srbiji, Sloveniji... Scene iz Vinče snimane su na originalnoj lokaciji, a iz bolnice u Arhivu Jugoslavije.

Bjelogrlić je istakao da je ovo izuzetno glumački film. Glavne uloge tumače Radivoje Bukvić, Jovan Jovanović, Alisa Radaković, Ognjen Mićović, kao i francuski glumci Aleksis Manenti, Olivije Bartelemi i An Sera, uz epizode Predraga Mikija Manojlovića (Pavle Savić) i samog Dragana Bjelogrlića (Aleksandar Ranković).

“Naši mladi glumci i Bukvić portpuno su ušli u te likove. Bili su spremni da se obriju do glave i da oslabe po više od deset kilograma. Imao sam sreću da mi Manenti pomogne da dođem do francuskih glumaca, do pravih tipova koji odgovaraju karakterima iz filma”, rekao je Bjelogrlić.

Radivoje Bukvić, koji igra vođu tima iz Vinče Dragoslava Popovića, izjavio je da poznaje njegovog sina, ali se trudio da “napravi lik koji je dramatično različit od stvarnog”.

“Lik iz scenarija je nervčik i ambiciozan čovek koji želi da bude prvi u onome što radi, da napravi atomsku bombu. Siguran sam da bi Popović, da je još među nama, imao šta da kaže protiv toga, ali mi se ne bavimo dokumentarnim filmom. Za našu fiktivnu priču bilo je neophodno da postoje neke različitosti, koje smo mi oberučke prihvatili. Što je dramatičnije, to je nama uzbudljivije da radimo”, rekao je Bukvić.

Bjelogrlić je dodao da mu je naučnikov sin Radan Popović (inače poznati direktor fotografije) jedan od najboljih prijatelja.

“Činjenica je da Dragoslav Popović u stvarnosti nije ozračen, ali je otac atomske fizike u Srbiji. Poznavao sam ga. On je posle tog akcidenta izašao iz Vinče i nije se vratio. Projekat je prekinut, a on nikada nije pričao o tome. Bio je skroman čovek. Ironija je da su ga predstavljali kao muža Rade Đuričin, a bio je genije. U naučnim krugovima se znalo ko je. Moja želja je da ovim filmom malo otkrijemo tog čoveka i za širu javnost”, kazao je Bjelogrlić.

Bjelogrlić je razgovarao i sa Radojkom Maksićem, ali i on je ostao bez reči o akcidentu.

“Bio je prijatan i drag čovek. Preživeo je radijaciju, a umro od korona virusa. Ni on nije hteo da priča o akcidentu. Tako su se dogovorili i ostali dosledni”, dodao je.

Film je, pored festivalskih, imao i specijalnu projekciju u Parizu. Bukvić je izjavio da su brinuli da li će uspeti da dirnu Francuze i uopšte strance, ali “pratili su film u grobnoj tišini i posle dugo ostali da pričamo”.

“Ispostavilo se da je film komunikativan. Izaziva emocije i van našeg govornog područja. Mladi u publici nisu znali o tome, ali 1958. godine je francuska javnost znala više nego naša, gde se akcident tajio. Kod njih je u to doba bilo i protivljenja da se u Parizu leče komunisti. Ali bilo je i ljudi koji su dali koštanu srž. Humanost je pobedila. Naš film je o ljudskosti”, rekao je Bukvić.

Mladi glumac Jovan Jovanović rekao je da je čitao dnevnik Radojka Maksića iz bolnice “Kiri”.

“Bio je fin, blag čovek. U scenariju smo gradili lik nevezano za to. Pripremali smo se dva i po meseca i oslabio sam 16 kilograma. Zajedno smo bodrili jedni druge”, rekao je on, dodajući uz osmeh da posle snimanja nije prestajao da jede.

Alisa Radaković (lik Rose) izjavila je da joj je brijanje glave bilo glumački izazov, ali nije bila u dilemi da li da pristane: “Mislila sam samo o toj devojci u datim okolnostima. Čast je i privilegija raditi s Bjelogrlićem. Svojim vođenjem i energijom mnogo mi je pomogao. Fasciniraju me njegova posvećenost i stav”.

Ognjen Mićovič (Života) je rekao da je izabran na kastingu i da mu je to bila velika radost, ali da je bio i uplašen kako će se snaći. “Ovaj film mi je veliko iskustvo. Atmosfera na setu bila je prijatna. Svi su bili zagrejani za priču, jer je to priča veća od nas. Trudio sam se da dam sve od sebe da budem dostojan tog sadržaja”, dodao je.

U autorskom timu je i muzičarka Ana Đurić Konstrakta.

“Čast mi je, znamo kako Bjela radi. Mada, pozvao me je u petak da krenemo već u ponedeljak. Ipak sam pristala. Drago mi je što sam upoznala Manjifika. On je pisao muziku, ja tekst. Pesma je inspirisana samim filmom i nosi poruku o humanosti. Najfascinantniji mi je momenat da ljudi odluče da rizikuju život da bi drugom pomogli. Ta vrsta solidarnosti je nešto što je danas preko potrebno”, rekla je Konstrakta, koja je bila zadužena i za aranžman.

Snimanje filma, čiji je podnaslov “Lančana reakcija”, trajalo je tri meseca, sa ekipom od 160 ljudi. Direktor fotografije je Ivan Kostić, montažerka Milena Predić, scenografkinje Jelena Sopić i Jovana Cvetković, kostimografkinja Marina Vukasović Medenica, kompozitor Aleksandar Ranđelović, a izvršni producent Goran Bjelogrlić.

Film “Čuvari formule” neće postati TV serija, mada ima dobrog materijala koji nije ušao u film, kako bi se postigla prava dinamika. Bjelogrlić je izjavio da je paralelno snimanje filma i serije “pakao od posla” i da se gotovo uvek završi na štetu filma.

Na pitanje o izboru srpskog kandidata za Oskara, rekao je da ne može na to da odgovori. “Voleo bih da znam kako su se članovi komisije osećali kad su došli kući i pogledali se u ogledalo”, kratko je dodao.

(SEEcult.org)