Beg od odrastanja, na Balkanu

Debitantski film scenariste i reditelja Ivana Bakrača “Posle zime” – generacijska priča o prijateljstvu i ljubavi, premijerno prikazan u Glavnom takmičarskom programu 50. Festa, bavi se odnosom prema mladosti i njenim odlaskom, što na Balkanu ima specifičnu težinu zbog odrastanja u konstantnoj tranziciji.

Film prati petoro prijatelja iz Nikšića koji se u svojim kasnim dvadesetim trude da sačuvaju prijateljstvo, iako ih razdvajaju kilometri - od Kotora, Beograda do Novog Sada. Tokom jedne godine, dok ih niz događaja dovodi do životnih prekretnica, uviđaju da im se mladost naglo završava, te da će posle zime svako od njih mora izgraditi novi svet za sebe.

“Oni i žele i ne žele da odrastu. Svi želimo da budemo večno mladi, bilo da smo sa Balkana ili iz neke imućne i sređene zemlje. Kod nas je prisutan još i taj faktor odrastanja u konstantnoj tranziciji, da se navikavamo da su problematične stvari za nas normalnost”, rekao je Bakrač na konferenciji za novinare uoči premijere, održane 3. marta u prisustvu mnogobrojne ekipe u Kombank dvorani.

Ivan Bakrač, foto: Vidoje Manojlović

Prema njegovim rečima, taj eskapizam ima mnogo veću težinu nego da su odrastali u sredini bez nasleđa konflikata, ratova, ekonomskih uspona i padova. To dodatno utiče ljudi na ovim prostorima ne žele da odrastu, da se mladost prolongira.

“Bilo mi je važno da se to pokaže svima, različitim generacijama, da bi možda malo bolje razumeli zašto kod nas ljudi odrastaju kasno, da ne bi apriori samo osuđivali taj fenomen”, dodao je Bakrač, koji je od početka pisanja scenarija želeo da to bude generacijski film, vođen idejom o prijateljstvu. Smatrao je, kako je rekao, da je najlakše da se bavi svojom generacijom, da piše o ljudima kakve poznaje, o zajedničkim mislima i problemima. Kako se priča razvijala, došlo je do aspekta suočavanja sa odlaskom mladosti i do svih drugih elemenata u filmu, dodao je.

Prema njegovim rečima, ima u filmu i elemenata iz njegovog i života njegovih prijatelja, ali i imaginacije i nadogradnje, u okviru realizma i okolnosti u kojima žive.

“Bilo mi je važno da moja vizija prijateljstva i odnosa među ljudima bude dopadljiva i drugim generacijama, da mogu da je vide”, rekao je Bakrač i dodao da je zato pozvao kao saradnika na scenariju i svog bivšeg profesora, reditelja i scenaristu Vladimira Blaževskog, koji mu je sada i prijatelj. “Nisam hteo da ostane samo priča o jednoj generaciji nego da dobije na univerzalnosti. Tu se desilo najviše modifikacija u priči, ali puno stvarnih elemenata ušlo je u film”, dodao je.

Ekipa filma, foto: Fest (promo)

Glumica Ivona Kustudić je svoj lik Jane predstavila kao devojku koja je “zablokirana svojim problemima, nesigurnostima”. “Ona je introvertni, ćutljivi tip. To je osobina koja danas nije dobrodošla u kapitalističkom društvu. Traži se neko snalažljiviji, a ona nije snalažljiva u socijalnim susretima. Jana se traži po mnogim pitanjima. Više guta svoje emocije nego što ih ispoljava. Mislim da je zajedničko za sve likove u ovom filmu da nismo baš najpodobniji za savremeno društvo i život, a da je lepota u tome što je Ivan odlučio da napravi film baš o njima, o  ljudima koji se ne snalaze, ali su još uvek ostali čisti, uprkos okolnostima oko njih”, rekla je Ivona Kustudić.

Maja Šuša igra Bubi, kod koje je “sve previše, i sreća, i tuga”. “Ona lako ide u ekstreme, što je za nju vrlo pogubno. Za razliku od Jane, Bubi ima problem što se previše ispoljava. Ta potreba da se stalno negde ide, da se ne stane i razmisli nad samim sobom i životom, to je njen problem. Ona ne može da se zaustavi, a onda uz to idu i nerazmišljanja o odrastanju, o stalnoj vezi...”, dodala je.

Petar Burić igra Daču, koji je među prvima koji je spreman da odraste. “Više ne želi da samo gubi vreme. On je motor ekipe. Bio mi je blizak taj lik 2018. godine kada smo snimali. Kako vreme odmiče, zaključujem da je film imao neki sudbinski momenat da preslika stvari koje su nam se u tom trenutku privatno dešavale, a onda smo se nakon četiri godine okrenuli i videli da smo prešli taj prag mladosti i ušli u neko zrelo doba. Ja to osećam po sebi, to nije više onaj isti Petar-Dača kao što je bio tada”, dodao je Burić, navodeći da je Bakrač napravio grafit njihove generacije na filmskom zidu.

Srpska koproducentkinja Nikolina Vučetić Zečević rekla je da se film dugo spremao i ukazala na teške uslove za debitantska ostvarenja.

U vreme kada joj je Bakrač predstavio ideju imala je dosta posla, a ne voli da radi više projekata istovremeno, jer želi da se svakom potpuno posveti. “Međutim, Ivan je tako zaljubljeno pričao o svom filmu, o ljudima sa kojima radi, da sam rekla: prihvatam. I nisam zažalila, ovo je odlična ekipa, divni mladi ljudi koji su radili sa ljubavlju i strašću. Rekla sam Ivanu: ‘Tu sam za svaki tvoj sledeći film’”, dodala je ona.

U glavnoj glumačkoj ekipi su i Ana Vučković i Momčilo Otašević, koji je stigao na crveni tepih direktno sa snimanja u Zagrebu.

Poklon ekipe filma, foto: Vidoje Manojlović

Među gostima na premijeri bili su i glumci Tihomir Stanić, Nebojša Dugalić, Milena Radulović, Vaja Dujović, Buč Kesidi, reditelji Marija Perović, Dejan Zečević, Mladen Đorđević, Filip Čolović, Ognjen Glavonjić i drugi.

Bakrač je izrazio zadovoljstvo domaćom premijerom na Festu, jer mu taj festival znači, ali i zato što je ekipa prvi put nakon Karlovih Vara i strogih epidemioloških mera imala priliku da se susretne sa velikim brojem publike i konačno doživi prenos emocija sa njom uživo. “Prilazili su nam posle filma i nasmejani i uplakani i gledaoci i članovi ekipe koji su ga sinoć prvi put gledali film”, rekao je Bakrač, koji je rođen 1987. u Nikšiću, a završio je režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Fest je za njega, kako je istakao, dugo značio obaveznu literaturu.

“Još kao srednjoškolac sam dolazio i gledao neke filmove koji su mi ostali najbolji u životu. Zatim tokom studija, obavezno po četiri-pet filmova dnevno. Nisam propuštao ni jedan dan Festa. Sada sa ove pozicije osećam samo tremu, uzbuđenje. Potpuno mi je neverovatno, čitava moja mladost je tu bila, a sada nešto ja pokazujem drugima”, rekao je uoči premijere.

“Posle zime” ima na 50. Festu još tri projekcije, a u bioskopima je najavljen u aprilu, u distribuciji kuće Fame Solutions.

Film je podržan od Filmskog centra Crne Gore, Ministarstva kulture Crne Gore, Filmskog centra Srbije, Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Hrvatskog audiovizuelnog centra, te potprograma Media Kreativne Evrope.

Koprodukcija je Crne Gore (ABHO, producent Snežana Nikčević / Artikulacija film, producent Ivan Đurović), Srbije (Biberće productions, producent Nikolina Vučetić Zečević / Akcija film, producent Maja Ilić), Hrvatske (Maxima film, producent Damir Terešak) i Francuske (Arizona film, Guillaume de Seille).

Do 6. marta 50. Fest predstavlja ukupno 88 filmova, uključujući 20 u Glavnom takmičarskom programu, koji će ocenjivati međunarodni žiri na čelu sa srpskim glumcem Milošem Bikovićem.  

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilogu (pdf).

*Naslovna fotografija: Vidoje Manojlović

(SEEcult.org)