Artivizirajte se
Festival internacionalnog studentskog teatra (FIST) na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, posvećen u osmom izdanju aktivizmu kroz umetnost, počeo je 8. novembra plesnom predstavom “Ne viči na mene" iz Moldavije o posledicama trauma iz detinjstva na bračni život, nakon čega je premijerno izvedena festivalska produkcija “Stojim ispred tebe naga”' o tabu temama o ženama u društvu.
Predstava “Ne viči na mene” govori o idiličnoj ljubavi dvoje mladih iz socijalno ugroženih porodica, čija veza evoluira u brak koji biva opstruiran svađama. Kroz predstavu se vidi kako često trauma iz detinjstva predstavlja prepreku normalnom razvoju ličnosti i uspostavljanju zdravih društvenih odnosa kasnije.
Festivalska produkcija “Stojim ispred tebe naga”, zasnovana na motivima drame Džojs Kerol Outs, bavi se ogoljavanjem tabu tema o ženama u društvu kroz tri priče anoreksičarke, go-go igračice i trudnice.
Predstava je delo studenata FDU i njihov odgovor na koncept artivizma, na kojem je zasnovan osmi FIST, koji će do 11. novembra ugostiti i kolege sa akademija iz Italije, Švajcarske, BiH, Holandije i Češke, a zvanično je otvoren plesnim performansom “Drop Art”.
Posvećen artivizmu kao delovanju kroz umetnost radi pokretanja i rešavanja različitih problema, osmi FIST želi da podstakne na razmišljanje, suze, smeh, emocije, akciju...
Početak osmog FIST-a obeležila je i izložba članova umetničke grupe C4 u holu FDU, koja predstavlja neke od njihovih najboljih radova artivističke prirode.
Program se nastavlja 9. novembra predstavom “Džepovi puni kamenja” Akademije scenskih umetnosti iz Sarajeva, a potom će mlada Holanđanka sa Univerziteta umetnosti iz Utrehta izvesti svoj smeo performans “Žene ne kake”.
Predstava “Džepovi puni kamenja", zasnovana na istoimenom delu irske autorke Mari Džouns, suprotstavlja život i umetnost kroz tragikomični spoj seoskog stanovništva u Irskoj i holivudske filmske ekipe, progovarajući tako o američkom kulturnom imperijalizmu. Ista osobina, ambicija, pokreće likove koji su podeljeni nacionalnim, kulturnim i socijalnim razlikama, a šta su posledice sudara dve tako različite sredine pokazaće studenti ASU.
Performans “Žene ne kake” je duhoviti solo bez reči koji izvodi studentkinja završne godine glume iz Utrehta, referišući se na šovinističke stavove filozofa Artura Šopenhauera o predodređenosti ženske uloge u društvu na osnovu njene telesne građe. Performans teži da razbije očekivanja o ženskoj pristojnosti, manirima, tabue bioloških potreba i nagona.
Poslednjeg festivalskog dana, 11. novembra, u okviru programa FIST+, biće izvedena predstava “Postojanje” Scene Carina.
Za 10. novembar najavljena je predstava "Boje pogubljenja" rimske pozorišne akademije "Sofija Amendolea", snažna, društveno angažovana drama o ljudskim, emocionalnim i društvenim kontradiktornostima koja se bavi tabu temom smrtne kazne. Glavni likovi su Ubica, Pedofil, Preljubnica i Homoseksualac, koji čekaju trenutak izvršenja smrtne kazne, a kao zadatak imaju da na listu papira nacrtaju i oboje samo jedan njima bitan moment u životu. I izvršilac to želi da uradi, ali su njegovi listovi uvek beli.
Najavljena je i češka predstava "Izbeglice" Akademije Janaček iz Brna, čija je glavna ideja preispitivanje tačnosti informacija koje dobijamo kroz medije i uticaj medija na javno mnjenje i rasuđivanje pojedinca. Medijska manipulacija u ratovima i politici posmatra se kroz objektiv uvrnutog rialiti šoua punog brutalnog nasilja u neimenovanoj zemlji ophrvanoj građanskim ratom.
“Izbeglice” su članovi tima rialiti šoua, poslati u ugroženo područje da zabeleže svakodnevicu građana skrivenim kamerama. Onaj čija životna priča najviše potrese gledaoce, ima šansu da osvoji nagradni azil u Zapad.
Poslednje festivalske večeri biće izvedena švajcarska predstava “Brazilifikacija” Univerziteta umetnosti iz Ciriha, nazvana po kovanici Daglasa Kuplanda iz romana “Generacija X” kojom je govorio o rastućem jazu između bogatih i siromašnih, praćenom nestankom srednje klase. Ta predstava neobične forme, zasnovana na dokumentaristici, bavi se velikim razlikama u društvenim slojevima na primeru Brazila, ulogom pojedinca u ostvarivanju ljudskih prava, socijalne pravde ali i omogućavanju dostojanstva i ljudskog poštovanja svakome. Troje mladih izvođača ispituju lično iskustvo života u Brazilu i Evropi, smatrajući socijalnu nepravdu jednom od najsurovijih pitanja današnjice i tragajući za novim formama političkog i društvenog delanja kroz scenu.
U okviru pratećeg programa FIST-a, 10. novembra biće održana diskusija povodom teksta "Kontekstualna umetnosti u Istočnoj Evropi" i rada grupe "Umetnost i/kao politika", nastalih u okviru projekta "Raškolovano znanje" Teorije koja hoda, koji afirmiše neobičnu koncepciju organizovanja obrazovanja.
Umetnici i teoretičari umetnosti, među kojima su Minja Bogavac, Dragana Jovović i Marko Đorđević kao učesnici tog projekta, razgovaraće sa studentima o savremenoj umetnosti u teoriji i regionalnoj praksi i njenom političkom angažmanu.
Poslednjeg festivalskog dana biće održana diskusija povodom knjige "Političko u postdramskom pozorištu" Attile Antala, člana žirija pored Dragane Jovović i Minje Bogavac.
Razgovor će pratiti projekcija video izlaganja umetnika i teoretičara na teme koncepta FDU - artivizma, društveno i politički angažovane umetnosti.
I ove godine radi FIST radio, koji je moguće slušati OVDE
Ulaz na sve programe, kao i prethodnih godina, besplatan je.
Prošle godine Gran pri sedmog FIST-a osvojila je danska predstava “Uskrs”, u konkurenciji osam produkcija pozorišnih akademija iz Holandije, Danske, BIH, Hrvatske, Češke i Bugarske, zasnovanih na кonceptu aktuelizacije klasika.
Nagradu za najboljeg izvođača osvojila je glumica Lucie Končokova za ulogu Ofelije u istoimenoj predstavi Pozorišnog fakulteta Janaček, Akademije scenskih umetnosti u Brnu, koja je osvojila i nagradu publike.
Specijalnu nagradu žirija dobio je Uroš Jakovljević za ulogu u predstavi “Čekajući Godoa” Semjuela Beketa - produkciji FIST-a, u režiji Ane Popović, Marije Lipkovski i Aleksandra Švabića.
Festivalski sajt je www.festivalfist.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
