Apel za slobodu Sencova
Evropska filmska akademija, uz podršku na stotine filmskih umetnika i radnika, apeluje na ruske vlasti da oslobode ukrajinskog reditelja Olega Sencova (Sentsov) kome preti visedecenijski zatvor zbog protesta protiv aneksije Krima. Zahtevima za slobodu Sencova pridružio se ovih dana i Sarajevo Film Festival (SFF), čiji je član žirija bio producent Majk Davni (Mike Downey), zamenik predsednika EFA.
Sencov je uhapšen u maju 2014. godine nakon aneksije njegovog rodnog Krima i bez suđenja je zadržan u zatvoru u Moskvi pod optužbom da je počinio “akte terorističke prirode”. Sencov i njegovi advokati odbacili su optužbe za terorizam kao neosnovane.
Prema rečima zvaničnika EFA, koji je zahvalio SFF-u na podršci, Sencov je pre optužbi za terorizam bio “izložen surovoj torturi”.
Sencov je skrenuo na sebe pažnju prvencem “Gamer”, koji je prikazan na mnogim evropskim festivalima 2012.
Uhapšen je u svom domu u Simferopolu u maju 2014. i odveden u Moskvu, gde je zadržan do danas. Mnoge evropske filmadžije, uključujući i ruske kolege, i mnoge organizacije u Evropi na čelu sa EFA, javno su stali u odbranu Sencova, čiju je slobodu zatražilo i više od 36.000 potpisnika onlajn peticije.
Sencov je rekao pred sudom da je nakon hapšenja premlaćivan, mučen i da mu je prećeno silovanjem i ubistvom kako bi priznao učešće u terorističkoj zaveri i potkazao druge. Ključni svedoci odbrane u međuvremenu su negirali svoje ranije iskaze pred sudom i priznali da su pod prisilom lažno svedočili protiv Sencova.
Uprkos tome, očekuje se da će mu 25. avgusta biti izrečena kazna koja bi, kako strahuju njegove kolege, mogla da znači da će provesti 23 godine u ruskom zatvoru, koliko traži Tužilaštvo u Moskvi.
Evropska filmska zajednica traži u apelu od ruskih vlasti da osiguraju bezbednost Sencova, da povuku optužbe zbog nedostatka dokaza, da ga odmah i bezuslovno oslobode, da osiguraju njegovu potpunu rehabilitaciju, da pokrenu hitnu i objektivnu istragu o arbitrarnom zadržavanju Sencova u pritvoru i njegovim izjavama da je bio podvrgnut torturi, te da privedu pravdi odgovorne za taj slučaj.
Suđenje Sencovu, koji je bio aktivan i na protestima na kijevskom trgu Majdan, trebalo je da bude održano još u oktobru 2014. godine, ali je više puta odlagano.
Sencov je protekle nedelje u završnoj reči pred sudom u Rostovu izjavio da “izdaja nekad može početi od pukog kukavičluka”, te da ne zna koliko mogu da vrede nečija ubeđenja ako nije spreman da pati, pa i umre za njih...
“Kukavičluk je, prema rečima ruskog književnika Mihaila Bulgakova iz romana ‘Majstor i Margarita’ – ‘najveći greh’ i ja se slažem. Kukavičluk -- je najveći, najgori greh na svetu. A izdaja -- zato što je to poseban oblik kukavičluka. Velika izdaja nekad počinje malim kukavičlukom. Kada vam stave vreću preko glave, malo vas izudaraju, a pola sata kasnije spremni ste pogaziti sva svoja ubeđenja, implicirati sebe u šta god oni hoće, potkazati druge, samo da vas prestanu udarati. Ne znam koliko mogu vrediti vaša ubeđenja ako niste spremni patiti i umreti za njih”, naveo je Sencov.
EFA je od početka aktivna na podizanju svesti javnosti o njegovom slučaju, a osim pisma-apela ruskim vlastima, organizovane su i specijalne projekcije i drugi događaji u čast Sencova, te oformljen poseban fond za pomoć.
Veći broj festivala takođe se uključio u kampanju za slobodu Sencova, ostavljajući mu “praznu stolicu” u žiriju ili koristeći pažnju medija da ukažu na njegov slučaj (Venecija, Varšava, Motovun, San Sebastijan, Berlinale…).
Apelima za slobodu Sencova priključile su se i filmske akademije Poljske, Nemačke, Austrije, Češke, pozivajući svoje članstvo da takođe šalje apele presedniku Rusije Vladimiru Putinu, predsedavajućem Državne dume Sergeju Nariškinu, direktoru Federalne službe bezbednosti Aleksandru Bortnikovu, ministru unutrašnjih poslova Vladimiru Kolokolcevu i javnom turžiocu Juriju Jakovljeviču Čaiki.
Među prvim potpisnicima tog apela bili su reditelji Stiven Daldri, Vim Venders, Agnješka Holand, Aki Kaurismaki, Majk Li, Ken Louč, Folker Šlendorf, Bela Tar, Andžej Vajda, Bertran Tavernije…
Pridružilo im se i više desetina kolega iz Rusije, među kojima su producent Artem Vasiljev, snimatelj Edik Moshkovich, novinarka i autorka dokumentarnih filmova Elena Yankelevich, glumac i producent Konstantin Fisenko, reditelji Konstantin Lopushansky, Konstantin Seliverstov, Maxim Rozhkov, Natasha Merkulova, Oleg Dorman, Olga Okrepilova, sociolog Vlada Malaeva, dramski pisac, pesnik i scenarista Vyacheslav Verbin…
Apel su potpisali, između ostalih, i poljski reditelji Jerzy Skolimowski, Marcel Lozinski, Andrzej Żuławski, hrvatski reditelji Arsen Anton Ostojić i Rajko Grlić, producent i direktor ZagrebDoxa Boris T. Matić, rumunski reditelj Radu Jude, slovenački reditelji Janez Burger i Maja Weiss, filmski kritičar Nenad Dukić i reditelj Stefan Arsenijević iz Srbije, direktorka PriFesta u Prištini Vjosa Berisha…
(SEEcult.org)
