Apel Crnobrnje filmskoj struci

Reditelj i producent Stanko Crnobrnja apelovao je na filmske i televizijske stvaraoce u Srbiji da pokrenu akciju koja bi dovela do afirmacije filmske umetnosti u okviru Srpske akademije nauka i umetnosti, a kao prve akademike iz te oblasti predložio je Vladimira Petrića, Purišu Đorđevića, Dušana Makavejeva i Želimira Žilnika.

Reditelj i producent Stanko Crnobrnja apelovao je na filmske i televizijske stvaraoce u Srbiji da pokrenu akciju koja bi dovela do afirmacije filmske umetnosti u okviru Srpske akademije nauka i umetnosti, a kao prve akademike iz te oblasti predložio je Vladimira Petrića, Purišu Đorđevića, Dušana Makavejeva i Želimira Žilnika.

Obraćajući se Filmskom centru Srbije i kolegama posredstvom kulturnog dodaka “Politike”, Crnobrnja je, u tekstu “Praćkom na bunker”, postavio i pitanje o mogućnostima shvatanja uloge televizije, elektronskih, digitalnih i mrežnih umetnosti 21. veka u okviru SANU u situaciji u kojoj se filmska umetnost i nauka ignorišu.

Pozivajući kolege na “združenu, i simultanu akciju, koja će biti usmerena na reprezentativnu instituciju srpske nauke i umetnosti poznatu kao SANU”, Crnobrnja je naveo da bi ta akcija mogla da ima i prateću parolu koja glasi: “KO JE (STVARNO) KO U 21. VEKU!? I prateću pitalicu: A GDE JE TU FILM?”

Između ostalog, naveo je da se Srbija posle raspada Jugoslavije, u vremenu ratova i tranzicije, gotovo u potpunosti izgubila sa kulturne mape sveta i postala terra incognita, pri čemu su jedini ozbiljni znaci postojanja, i prepoznavanja Srbije, krajem XX veka, u svetu, bili stvoreni filmom i filmskom komunikacijom.

Navodeći i da je danas u svetu Kusturica prepoznatljivije ime od Srbije, Crnobrnja je ocenio i da Srbija u 21. veku, Srbija, sa svetom kulture, i sa kulturnim svetom, može kvalitetno, i sa izvesnim učinkom, da komunicira, prvenstveno, kroz ono što se zove filmska baština i filmska delatnost.

“Kinoteka nam je jedna od deset najuglednijih u Evropi. Filmski autori, iz Srbije, danas, nešto znače u istoriji evropskog filma, druge polovine 20. veka. Srbija jedino retrospektivama svojih istaknutih filmova, i filmskih autora, danas, u svetu, može da stvori stvarnu prepoznatljivost.
I sada dolazimo do niza realnih pitanja. Kako to da najreprezentativnija ustanova nauke i umetnosti, u zemlji, ne prepoznaje sve gore rečeno? Kako to da SANU svesno ostaje, kada su filmska umetnost i nauka u pitanju, zarobljena u 19. veku? Kako to da su, za SANU, naučnici, koji se bave sakupljanjem delova 3. veka, reprezentativniji od naučnika koji su svetski poznati po istraživanju kinematografije i filmske umetnosti 20. veka? Kako to da su pesnici visprenog jezika, ali lokalnog dometa, u viđenju SANU, komunikativniji od naših filmskih stvaralaca koji komuniciraju širom sveta? Ili SANU, možda, ima neka posebna saznanja o filmskoj umetnosti, i nauci, koja niko u svetu nema, a koja joj nalažu da suzdržava ozbiljnije razmišljanje o filmu u svom sopstvenom okruženju?, naveo je Crnobrnja.

Prema njegovim rečima, ta jednostavna, a na prvi pogled, i naivna pitanja, odražavaju zapitanost o stanju duha, ali i intelekta, koje, zapravo, zabrinjava.

“Ako se filmska umetnost, i nauka, ne vide, ignorišu, ne uzimaju u obzir, šta tek da se očekuje od SANU, kada se radi o shvatanju uloge televizije, elektronskih, digitalnih i mrežnih umetnosti 21. veka? Kada će, ta važna i uticajna institucija, odlučiti da uhvati korak sa vremenom? I kada možemo da očekujemo da, kao svaka velika umetnost, i svaka velika nauka, i SANU bude, u jednom svom delu, čak, i malo ispred svog vremena?”, upitao je Crnobrnja.

Da bi njegov poziv imao i konkretan oblik, predložio je za članstvo u SANU “imena četiri najistaknutija, živa filmska autora, i naučnika, koji u svetu filma, i u filmskom svetu, ali i u evropskoj kulturi, zaista jesu, i ostaće, reprezentativni primeri onoga šta je Srbija”.

Takođe, istakao je i značaj mlađe četvorke autora, u kojoj su Kusturica, Goran Marković, Goran Paskaljević i Srđan Karanović, navodeći da je to “samo još jedan kvartet, sa kojim bi svaka ozbiljna organizacija, koja predstavlja ovu zemlju, u svetu, morala da računa kao sa ljudima koje svet prepoznaje”.

“Izvesno je da bi, uključeni u SANU, i ovi filmski stvaraoci doprineli da se, uz njih, i Srbija malo bolje sagleda kao terra cognita. Zemlja koja se poznaje i razume”, naveo je Crnobrnja, pozivajući kolege da se, ako se na slažu sa njegovim apelom, izjasne “zbog čega treba da ostane ovako kako je sada”.

(SEEcult.org)