Anđeli garavog lica
Izložba fotografija “Anđeli garavog lica” hrvatskog umetnika Igora Grubića u Modernoj galeriji Centra za kulturu Lazarevac biće otvorena 21. jula, na dan slave rudara – Svetog Prokopija, čime autor izražava zahvalnost svim radnicima RB “Kolubara” koji su učestvovali u realizaciji njegovog projekta od 2004. do 2006. godine.
Naslov rada upućuje na paradoksalnu situaciju tokom 90-ih na ovim prostorima: s jedne strane rudari, uprkos svom mukotrpnom i poštenom radu, uz egzistiranje na rubu siromaštva, ostaju čistih ruku i čiste savesti, dok s druge strane, političari i čitav vladajući sistem, koji bi trebalo da budu uzor, “najbolji od najboljih”, zapravo bivaju ukaljanih ruku i obraza zbog nasilja koje sprovode nad narodom, svoje pohlepe i prljavih malverzacija, naveo je Grubić povodom tog rada za koji je dobio inspiraciju kada se uoči 5. oktobra 2000. godine zatekao u Beogradu i preko razglasa na ulici čuo informaciju da su rudari iz Kolubare u znak protesta stupili u štrajk.
Nekoliko hiljada ljudi otišlo je tada da pruži rudarima podršku, a taj događaj označio je početak kraja režima Slobodana Miloševića. Na simboličan način, kako je naveo Grubić, obeležio je i kraj stoleća i kraj socijalizma na prostorima nekadašnje SFRJ.
Štrajk je imao veliku težinu, budući da se 50% celokupne električne energije u Srbiji dobija radom tog rudnika. Stoga su u tom trenutku rudari imali moć da utiču na političku promenu u zemlji. Taj čin rudara ponovo je potvrdio činjenicu da radnici poseduju snagu da menjaju društvene tokove, ukoliko tu snagu osveste i ukoliko su ujedinjeni u svojim namerama.
Inspirisan tim događajem, Grubić je za beogradski Muzej savremene umetnosti odlučio da napravi site specific rad.
“Počeo sam razmišljati o monumentalnosti prizora i slikama iz perioda socijalizma koje veličaju ulogu radnika. Kada sam pri susretima sa rudarima razgovarao o umetnosti, razgovor je uglavnom vodio u smeru filma. Kusturičini filmovi sa elementima nadrealizma su za većinu njih bili pojam kreativne slobode i nešto njima blisko i prepoznatljivo. Sa vođom sindikata koji je učestvovao u organizaciji štrajka 2000. godine razgovarao sam o Vendersovom filmu ‘Nebo nad Berlinom’ i taj film je postao ključ za čitanje ovog rada. Anđeo silazi među ljude i zatiče druge anđele koji su sišli pre njega u želji da pomognu čovečanstvu. Budući da su odlučili ostati na zemlji, takvi anđeli se odriču krila i besmrtnosti i postaju rudari”, naveo je Grubić, koji je rođen 1969. godine u Zagrebu, gde je studirao a Akademiji dramskih i likovnih umetnosti, a kao multimedijalni umetnik stvara od početka 90-ih.
Grubićev rad obuhvata umetničke intervencije u javnom prostoru, performanse, fotografiju i video radove. Od 2000. godine radi kao producent i autor dokumentaraca, televizijskih reportaža i društveno angažovanih reklama.
Radove je prezentovao u mnogim međunarodnim institucijama i na raznim manifestacijama, a višestruko je i nagrađivan.
Između ostalog, dobio je nagradu za najbolju montažu za film “Spomenik” na 24. Danima hrvatskog filma 2015, nagrade Likovne kolonije Rovinj (Zavičajni muzej, Rovinj) 2014. i 2007, nagradu Arte Fiera Bolonja 2014, nagradu Milano art fair (Galerija Laveronica) za najbolju izložbu 2012, prvu nagradu T-HT kolekcije u MSU Zagreb 2010, drugu nagradu 43. Zagrebačkog salona 2009. i 33. Zagrebačkog salona 1998..
(SEEcult.org)
