Alternativna Biblija Dušana Petričića

Grafički kolektiv u Beogradu predstavlja od 10. aprila izložbu “Biblija” istaknutog karikaturiste i ilustratora Dušana Petričića, koju je zamislio kao zidnu prezentaciju knjige “Gideon’s Bible” koju je uradio sa kanadskim piscem i novinarom Rikom Salutinom i njegovim sinom Gideonom.

Literarni predložak za knjigu je serija dugogodišnjih razgovora Rika i Gideona, od vremena kada je Gideon imao pet godina, a na temu Boga i religije.

“Kroz razgovore koji pokrivaju period od nekih 12 godina, tokom Gideonovog odrastanja, otac i sin su razmenjivali ideje na pomenute teme, povezujući ih sa svim drugim oblastima realnog života. Na kraju sam se uključio i ja sa vizuelnom interpretacijom ovih njihovih razgovora i komentara, na jedan potpuno, za Bibliju neubičajen način”, naveo je Petričić povodom izložbe.

Knjiga je grafički oblikovana kao jevrejska Biblija TALMUD, dakle, sa centralnim tekstom, tj. sa pričama iz Starog zaveta i ilustracijama za svaku priču, a komentari oca i sina su ispisani i iscrtani po marginama svake stranice.

Prema rečima Petričića, rezultat koji želi da prezentuje na izložbi u Grafičkom kolektivu jedna je alternativna Biblija koju je likovno uobličio i sa mnogo kreativne slobode i humora prepričao jezikom ilustracije i karikature.

Izložba obuhvata tridesetak printova, odabranih ilustracija za pojedine priče iz Starog zaveta i najatraktivnijih komentara sa margina knjige.

Slavna književnica Margaret Atvud navela je u predgovoru “Gideonove Biblije” da “izuzetne ilustracije Dušana Petričića pojačavaju doživljaj i biblijskih priča i aktuelne moderne dijaloge oca i sina, obogaćujući tradiciju pisanih komentara na kojima je knjiga nastala”.

Navodeći za tu knjigu da je ta šarmantna, ali duboka knjiga nastala kao rezultat Gideonovih dečjih pitanja, kasnije tinejdžerskih, i Rikovih pokušaja da na njih odgovori, Margaret Atvud je dodala i da je “katkad memoarska, jednim delom je dijalog između oca i sina i svakako izuzetno neobična”.

“Knjiga demonstrira Rikovo izuzetno poznavanje Tore (Jevrejske svete knjige), ali i njegovo izbegavanje da uvek bude pristojan i rafiniran, kao i Gideonovu nezasitu znatiželju, plus njegov nasleđeni osećaj da savršeno prepozna tuđe koještarije. Mogla bi takođe da nosi naslov ‘Biblijske teme koje su vas zanimale ali vas je bilo sramota da pitate’. Koje su poruke zakopane u ovim drevnim pričama? Ne obavezno one koje očekujete. Biblija je uvek bila neka vrsta Roršahovog testa: ‘Uvek tumačite Bibliju na bazi sopstvenih strahova i želja’”, navela je Margaret Atvud.

Petričićeva izložba u Grafičkom kolektivu biće otvorena do 27. aprila.

(SEEcult.org)