Alan Ford trči počasni krug u Muzeju Jugoslavije
Muzej Jugoslavije predstavlja od 2. decembra gostujuću izložbu “Alan Ford trči počasni krug”, premijerno održanu u Narodnoj galeriji u Ljubljani povodom 50 godina od izlaska prvog broja tog popularnog italijanskog stripa, čiji je satiričan sadržaj i danas više nego aktuelan. Ljubljanska postavka, čiji je autor Rok Glavan, dopunjena je zanimljivim izdanjima stripa “Alan Ford” koja su pripremili pasionirani srpski kolekcionari Marjan Matić i Mario Reljanović.
Prvi broj “Alana Forda” izašao je u Italiji 1969. godine. Osmislili su ga Lučano Seki, poznatiji po pseudonimu Maks Bunker (1939), kao scenarista, i crtač Roberto Raviola Magnus (1939-1996). Već 1970. godine, satirični strip je zbog upečatljivih crteža, duhovitih dijaloga i spretne ironije, kao i izuzetnog prevoda novinara i pisca Nenada Briksija, pridobio naklonost publike širom Jugoslavije, koja ni do danas ne jenjava. Strip “Alan Ford” predstavlja stoga značajan fenomen pop kulture iz perspektive nasleđa bivše Jugoslavije, u kojoj je stekao veću popularnost nego u rodnoj Italiji.
Izložba u Muzeju Jugoslavije obuhvata 152 originalne crtačke table iz prvih 75 izdanja “Alana Forda”, kada je taj strip stvarao čuveni italijanski autorski dvojac Magnus-Bunker, kao i tri naslovna crteža Paola Pifarerija.
Rok Glavan smatra da izložba “Alan Ford trči počasni krug”, koju je u Ljubljani za pet meseci obišlo oko 10.000 ljudi, nije mogla da dobije prikladnije mesto od Muzeja Jugoslavije. Do gostovanja izložbe, kako je istakao Glavan 1. decembra na otvaranju za medije, došlo je usled posebnog zalaganja Lazara Džamića, budući da su sva kretanja između Slovenije i Srbije bila skoro nemoguća zbog pandemije korona virusa.
Direktorka MJ Neda Knežević i autor izložbe Rok Glavan, kolekcionar stripova iz Slovenije
Strip “Alan Ford" ismevao je “sve korumpirane, nesposobne i izmanipulisane ljude na svetu. Nikoga nije poštedeo. Obradio je lepe i ružne, bogate i siromašne, poštene i lopove. Događaji u stripu su apsurdni, iznenađujući, duhoviti i apsolutno politički nekorektni. Neki citati postali su deo svakodnevnog govora, pa njegov uticaj možemo prepoznati i u muzici (Prljavo kazalište), i na filmu (Maratonci trče počasni krug, Ko to tamo peva, Smogovci). Danas je strip jednako zanimljiv usled aktuelne društveno-političke situacije, pa ga mnogi doživljavaju gotovo proročki”, naveo je povodom izložbe Glavan.
Otvaranjem izložbe posvećene stripu “Alan Ford” završava se program obeležavanja Dana Muzeja Jugoslavije, koji je organizovao njeno gostovanje u saradnji sa Institutom za kulturu i obrazovanje iz Ljubljane, te sa Nacionalnom galerijom Slovenije, Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i Jugoslovenskom kinotekom.
“Tim Muzeja Jugoslavije svih prethodnih meseci ulaže maksimum svojih napora da kreira i prilagođava jednako programe u fizičkom prostoru, koji se mogu sprovoditi uz poštovanje svih mera, ali i mnoštvo onlajn sadržaja, kako bi kontakt sa publikom ostao neprekinut. Tome svedoče i programi kojima smo obeležili ovogodišnji Dan Muzeja”, rekla je direktorka Neda Knežević, ističući posebno važnost nastavka regionalne saradnje u ovoj, svima teškoj godini.
Izložbu je uoči otvaranja za publiku obišla 1. decembra i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković.
Stručni saradnici na izložbi su dr Andrej Smrekar i Samo Pureber, kao i Lazar Džamić, autor knjige “Cvjećarnica u Kući cveća”, popularne studije o fenomenu uspeha stripa “Alan Ford” u Jugoslaviji. Dizajn originalne postavke radio je Ranko Novak, a za adaptaciju beogradske izložbe zaduženi su Marica Bucek i Dejan Todorović.
Osim retkih izdanja stripa “Alan Ford” iz kolekcije Marijana Matića i Marija Reljanovića, izložba će ponuditi i prateće programe, a otvorena je do 31. januara 2021.
Realizaciju izložbe pomogli su ambasada Slovenije u Beogradu, Erste banka i S-Lizing, Vip mobajl, Montprojekt, Trako-invest, Triglav osiguranje, Soko inženjering, kao i Kolor pres grupa i Neoplanta.
*Foto: Đorđe Tomić
(SEEcult.org)
