Aktivitet: 100 godina nadrealizma
Izložba “Aktivitet: 100 godina nadrealizma”, kojom se obeležava stogodišnjica nadrealizma u Srbiji i svetu, otvorena je 19. oktobra u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), a obuhvata više od 200 crteža i slika, oko 20 cadavre exquisa, oko 50 kolaža i asamblaža, više od sto fotografija i fotograma, nadrealističkih objekata, instalacija, te filmove i arhivsku građu u interakciji sa delima savremene umetnosti iz zbirke MSUB-a, kao i umetnička dela koja su specijalno producirana za ovu priliku.
Autorka koncepta i idejnog rešenja izložbe prof. dr Sanja Bahun sa Univerziteta u Eseksu u Velikoj Britaniji pozvala je posetioce da izložbi priđu aktivno.
“Da joj priđete kao to što jeste – aktivitet. Da se angažujete, dođete do umetničkog dela i ako vas zaziva na interakciju, dodajte, radite, sarađujte, stvarajte to umetničko delo s nama. Ovaj poziv se naročito odnosi na one koji možda nisu obično eksponirani umetnosti. Koji možda još ne znaju umetnost i nisu otkrili nadrealizam. Proširite glas, i dovedite one koji bi inače rekli – ma šta ću ja tamo. Posebno se angažujte kao naši kostvaraoci na ovoj izložbi, kako bismo proširili glas do onih koji su marginalizovani u društvu. Želimo da ih sve pozovemo i uvedemo u aktivitet”, poručila je ona.
Jedna od kustoskinja izložbe Aleksandra Mirčić rekla je da je bilo zanimljivo i nadrealistički raditi takvu izložbu, koja je deo šireg istoimenog projekta u kojem, uz MSUB, učestvuju i Muzej primenjene umetnosti i Institut za književnost i umetnost.
“Nadrealisti su nam napravili komplikovan posao, i zato smo pre izložbe ponavljali pitanje – kako izlagati nadrealizam. Na izložbi smo radili pune dve godine sa našim kolegama iz drugih institucija i sa saradnicima, na čelu sa Sanjom Bahun koja nas je vodila kroz ovo nadrealističko putovanje. Od samog početka smo pokušali da i kroz naš rad, a i kroz samu izložbu, dosegnemo način rada nadrealista – kako su oni između sebe komunicirali, stvarali, i formirali sve što možemo videti na izložbi”, kazala je Aleksandra Mirčić, koja je na izložbi radila sa Unom Popović i Žaklinom Ratković, takođe kokustoskinjama izložbe iz MSUB.
Direktorka MSUB-a Marijana Kolarić rekla je na otvaranju da je želja organizatora da izložbom “Aktivitet: 100 godina nadrealizma” repozicioniraju nadrealizam ne kao kanonski, monolitni pokret sa zvaničnom grupom i jednim vođom, već kao nešto dinamično, što je omogućilo umetnicima u ovdašnjoj sredini da zamisle poziciju izvan svoje umetničke, kulturne, društvene ili političke situacije.
“Isticanjem termina aktivitet, izložba teži da ponudi našim posetiocima svežu, kritičku viziju, kao i da postavi kurs ka sveobuhvatnijem razumevanju trajnog značaja pokreta koji u vizuelnim umetnostima ali i mnogim drugim umetničkim praksama danas ima svojh savremenih odjeka”, rekla je ona.
Izložba “Aktivitet: 100 godina nadrealizma” obeležava stogodišnjicu Prvog manifesta nadrealizma Andréa Bretona i sto godina od prvih publikacija i aktivnosti Beogradskog nadrealističkog kruga u jesen 1924. Izložba predstavlja bogatstvo produkcije nadrealizma sa ovih prostora i njegovu simultanu aktivnost i saodnošenje sa drugim nadrealizmim u svetua, te njegov značaj za regionalnu dvadesetovekovnu i savremenu umetnost i relevantnost za nove publike.
Cilj izložbe je i da predstavi, na najkompletniji način do sada, skoro celu produkciju nadrealističkog kruga u različitim medijima, te odabranih dela iz tzv. “dugog života nadrealizma” (dela stvaraoca beogradskog nadrealističkog kruga nastala nakon perioda kolektivne akcije ili dela umetnika koja su nastala pod jakim uticajem ili u saodnošenju sa nadrealizmom) i mali broj, strogo izabranih, savremenih odgovore na našu nadrealističku produkciju.
Konceptualni okvir izložbe predstavlja ideja “aktiviteta”, koja je ujedno i ključni konceptualni doprinos našeg nadrealizma svetskoj avangardnoj baštini. Taj koncept, kojoj su ovdašnji nadrealisti posvetili mnoge stranice i dela u kolekciji MSUB-a, podrazumeva tri odrednice. Prva je da su umetnička dela “aktiviteti” koji nastaju kroz interakciju nesvesnog i realnosti, te da umetnička dela žive isključivo kroz aktivnu interakciju između umetničkog objekta, njegovog stvaraoca i njegovog primaoca; stoga sama dela i način njihovog predstavljanja publici moraju biti orijentisani ka interakciji. Druga odrednica je da je ta kreativna interakcija uvek transformativna, te da su periodične nove aktivacije umetničkih dela neophodne za svako društvo i svet u celini, a kustosi moraju inovirati i pronalaziti metode interakcije koji odgovaraju novim publikama. Konačno, treća odrednica podrazumeva da stvaraoci i primaoci umetničkih dela trebaju da dolaze iz najšireg društvenog preseka i da društvo ima posebnu odgovornost da uključi u aktiviranje umetničkih dela one koji su ređe eksponirani umetnosti, kao što su deca, seniori, osobe sa invaliditetom.
“Aktiviteti” koje su ovdašnji nadrealisti upražnjavali, i čija međunarodna vidljivost ubrzano raste, sadrže individualne i grupne prakse u veoma širokom opsegu medija, umetničkih formi i tipova diskursa: slike, kolaži, objekti dobiveni metodom paranoiačke simulacije, instalacije, grupne proklamacije i participativne društvene akcije, intervencije, fotografije i fotogrami, filozofski traktati i dečija književnost, multimedijalne pesme-slike, antiromani, fanzini, časopisi, ankete, cadavre exquis, polemike i mnogi drugi iskazi i objekti.
Umetnici i kolektivi čija su dela izložena su: Dušan Matić, Nikola Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Stevan Živadinović - Vane Bor, Radojica Živanović-Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Aleksandar Vučo, Julijana Lula Vučo, Jelica Ševa Ristić, Marko Ristić, Solomon Moni de Buli, Dida de Majo, André Breton, Stane Kregar, Miljenko Stančić, Jovan Bijelić, Max Ernst, Andrè Masson, Joan Miró, Pablo Picasso, Man Ray, Yves Tanguy, André Thirion, Ivana Tomljenović-Meller, Krsto Hegedušić, Ljubiša Jocić, Miodrag Nagorni, nepoznati nadrealista, Lana Vasiljević, Katia Drenovska, Roberto Echaurren Matta, Bogosav Živković, Nives Kavurić-Kurtović, Jean Lurçat, Wifredo Lam, Pavle Levi i Andrej Dolinka, Predrag Peđa Nešković, Nedeljko Neša Paripović, Tomislav Peternek, Bogdanka Poznanović, Vasko Popa, Zoran Popović, Vladan Radovanović, Goran Stojčetović, Zoran Todorović, Miloš Tomić, Georges Hugnet, Erwin Wurm, Ljubica Marić, Natalija Vladisavljević, PerArt, kuda.org, Ivana Momčilović/PhD In One Night, NEP - Nova Evropa i Howard Slater.
MSUB ima najopsežniju kolekciju dela beogradskih nadrealista i dokumentacije njihovih aktivnosti u različitim formama i medijima, i predstavlja regionalni centar za dokumentaciju i naučni rad na ovu temu. Predstavljanje tog korpusa, kako je najavio, biće značajno obogaćeno kroz saradnju i razmenu sa Muzejem primenjene umetnosti, gde se nalazi najveći deo fotografskog legata ovdašnjih nadrealista i gde je simultano otvorena izložba pod istim krovnim konceptom. S obzirom na multimedijalnu prirodu i posebno blisko saodnošenje pisane reči i vizuelnog artefakata u produkciji beogradskih nadrealista, Institut za književnost i umetnost je prirodni saradnik na projektu, koji će voditi elemente reprinta i naučnog skupa, pod istim krovnim konceptom.
Izložba će biti otvorena do 25. februara 2025.
*Foto: Bojana Janjić
(SEEcult.org)
