Akcioni plan razvoja kulture

Predlog strategije razvoja kulture u Srbiji od 2017-2027. godine dobio je uoči početka javne rasprave i Akcioni plan, koji će, kako je najavljeno iz Ministarstva kulture i informisanja, pratiti u narednih deset godina dvogodišnji akcioni planovi koji će sadržati izveštaje o ostvarivanju pojedinačnih ciljeva.

Akcioni plan, kako je u samom tom dokumentu navedeno, definiše način sprovođenja Strategije i koncipiran je tako da istakne ciljeve, mere, očekivane rezultate, indikatore praćenja, nosioce, partnere i izvore finansiranja u ostvarivanju postavljenih zadataka.

Aktivnosti za sprovođenje Strategije razvoja kulture odnose se na sedam opštih ciljeva i prioritetnih područa kulturnog razvoja - razvoj institucionalnih okvira sistema kulture, odgovorna kadrovska i upravljačka politika, ravnopravno učešće građana u kulturnom životu, razvoj kulturnih potreba, kultura međusobnog razumevanja, negovanje srpskog jezika i ćirilice i povezivanje srpskog kulturnog prostora, kao i na pet oblasti kulturnog razvoja sa još 15 opštih ciljeva: kulturno nasleđe (jačanje institucionalnog okvira u oblasti kulturnog nasleđa, kulturno nasleđe kao razvojni resurs, kulturno nasleđe i znanje, pridobijanje podrške javnosti u oblasti očuvanja kulturnog nasleđa, međuresorna saradnja u oblasti kulturnog nasleđa, zaštita i očuvanje kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji); savremeno stvaralaštvo (književnost, izdavaštvo i bibliotečko-informaciona delatnost - stvaranje podsticajnog ambijenta za književnu delatnost i stabilno funkcionisanje programski različitih izdavača, vizuelne umetnosti - unapređenje sistema vizuelnih umetnosti, jačanje kapaciteta ustanova i organizacija, pozorišna umetnost - svaranje efikasnog i ekonomičnog savremenog pozorišnog sistema koji omogućava kvalitetnu produkciju, umetnička igra - reforma umetničke igre, odnosno klasičnog baleta, narodne igre i savremene igre, uz uspostavljanje sistema stalne podrške, razvoj filmske umetnosti i audio-vizuelnog stvaralaštva, muzička umetnost i diskografija – razvoj muzičke umetnosti i diskografije); digitalizacija kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva (digitalizacija kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva radi kvalitetnijeg očuvanja sadržaja i omogućavanja njegove dostupnosti); međuresorno i međusektorsko povezivanje i saradnja različitih nivoa vlasti (razvoj međuresorne i međusektorske saradnje i povezivanje različitih nivoa vlasti); međunarodna saradnja (ojačavanje kapaciteta međunarodne kulturne saradnje kroz jačanje bilateralnih i multilateralnih odnosa u skladu sa spoljnopolitičkim prioritetima Srbije).

Prema navodima u Akcionom planu, detaljnija razrada aktivnosti za ostvarivanje svakog strateškog cilja, predviđena na svake dve godine, uključivaće i modifikaciju indikatora u pojedinim oblastima u skladu sa aktuelnim trendovima, s obzirom na to da u pojedinim oblastima, kako je navedeno, trenutno ne postoje preduslovi za precizno utvrđivanje početnih stanja. Dvogodišnje interim akcione planove će pratiti i projekcija finansijskih sredstava neophodnih za primenu konkretnih mera.

Proces sprovođenja Strategije u oblastima koje su redovno praćene i u kojima postoje ažurni podaci (na osnovu kojih su i poglavlja u Strategiji koncipirana) otpočeće odmah po njenom usvajanju 2017. godine, dok će u oblastima u kojima sadašnje stanje nije potkrepljeno ažurnim podacima sprovođenje Strategije početi nakon utvrđivanja početnog stanja, tokom 2018. i 2019. godine. Praćenje realizacije predviđenih aktivnosti će se odvijati kontinuirano. Vrednovanje rada na dvogodišnjem nivou će počivati na svim raspoloživim podacima prikupljanim u skladu sa Akcionim planom, te u njemu predviđenim indikatorima. Uspešnost ostvarivanja aktivnosti, efikasnost i usklađenost sa planom realizacije, kao i ostvareni efekti s obzirom na početno stanje, procenjivaće se metodama kvantitativne i kvalitativne analize. Rezultati vrednovanja rada na dvogodišnjem nivou biće i osnova za formulisanje narednog detaljnog dvogodišnjeg Akcionog plana.

Praćenje ostvarivanja strateških ciljeva postavljenih u dokumentu Strategije vršiće Ministarstvo kulture i informisanja u partnerstvu sa Nacionalnim savetom za kulturu i Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka, uz pomoć stručnjaka i naučnih institucija (instituta i visokoškolskih ustanova).

Strategijom se predviđa obaveza svih aktera razvoja kulture da tim institucijama blagovremeno dostavljaju sve podatke relevantne za svoj rad kako samostalno, tako i na upit.

Ministarstvo kulture i informisanja je zaduženo za podnošenje presek izveštaja o sprovođenju Strategije, imajući u vidu i mišljenja NSK-a. Izveštaj se podnosi Vladi Srbije, a javnosti će biti dostupan putem sajta Ministarstva kulture i informisanja.

Predviđeno je da prvi izveštaj bude podnet do kraja 2019. godine.

Akcioni plan uglavnom ne sadrži kvantitativne podatke koji se tiču opštih i posebnih ciljeva. Za opšte ciljeve navedeni su opisni indikatori, bazna godina početka, period realizacije i izvor provere, dok su za posebne ciljeve navedene mere, očekivani rezultat, koji takođe nije kvantitativno dat, te period, nosilac aktivnosti, partneri i izvor finansiranja.

Tako su za prvi opšti cilj - razvoj institucionalnih okvira sistema kulture, kao indikatori navedeni: broj donetih zakona i drugih pravnih akata u odnosu na broj predviđen operativnim planovima, broj akata u domenu kulture koji su usklađeni sa propisima iz drugih domena u odnosu na broj predviđen operativnim planovima, broj akata iz drugih domena koji su usklađeni sa propisima u kulturi u odnosu na broj predviđen operativnim planovima, uspostavljena funkcionalna inspekcijska služba u kulturi, te učešće izdvajanja za kulturu u republičkom budžetu, pokrajinskom i budžetu jedinica lokalne samouprave, kao i broj i vrednost projekata realizovanih u saradnji  javnih ustanova i organa upravljanja u kulturi sa poslovnim i civilnim sektorom.

Recimo, za poseban cilj unapređenja pravnog okvira u oblasti kulture predviđena mera su izmene i dopune zakona u oblasti kulture donetih od 2009. godine (Zakona o kulturi i drugih) i njihovo usaglašavanje sa propisima u oblasti prava nacionalnih manjina, ekonomije, prosvete i prostornog planiranja, uz stvaranje pravnog osnova za uspostavljanje inspekcijske službe u kulturi. Ta aktivnost je predviđena da se kontinuirano odvija, a kao indiktori su navedeni “rezultati analize efekata primene izmenjenih propisa” i “broj rešenih predmeta inspekcijskih službi u kulturi u odnosu na ukupan broj predmeta”.

Između ostalog, usaglašavanje zakona iz drugih domena kako bi se u njima uvažile specifičnosti kulture (Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o porezu na dohodak građana, Zakon o porezu na imovinu, Zakon o porezu na dobit pravnih lica, Zakon o porezu na dodatu vrednost, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o budžetskom sistemu, Krivični zakonik, Carinski zakonik) predviđeno je od 2018. do 2021. godine, a u istom periodu planirana je i izmena i dopuna Zakona o državnoj lutriji kojom bi sredstva iz fondova Državne lutrije Srbije bila uključena u sufinansiranje kulturnih delatnosti.

Javna rasprava o Predlogu strategije razvoja kulture u Srbiji 2017-2027. godine počela je 1. septembra u Matici srpskoj u Novom Sadu, a najavljena je u još šest gradova do kraja meseca. Prva diskusija protekla je i u pohvalama na račun Ministarstva kulture i informisanja, koje je konačno izradilo taj dokument - predviđen Zakonom o kulturi iz 2009. godine, ali su se čule i kritike u vezi sa definisanjem ciljeva i mera, terminologije, izostavljanjem pojedinih segmenata koji su ocenjeni važnim za kulturni razvoj, kao što je obrazovanje, odsustvom preciznih podataka o stanju kulture koji bi bili osnova za rešavanje problema koje odražavaju...

(SEEcult.org)

*Tekst je nastao u okviru projekta “Put strateškog dokumenta”, sufinansiranog od Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.