9. Kondenz - Plesna zimnica

Kondenz festival savremenog plesa i performansa, čije će deveto izdanje biti održano od 21. do 27. oktobra u Beogradu, nastavlja da afirmiše umetničku produkciju sa nezavisne scene koja podstiče na razmišljanje, istraživanje i rizik, i čiji koreografi i autori opet moraju da dokazuju da postoje i da čine svoj grad boljim mestom za život.

U organizaciji Stanice Servisa za savremeni ples, deveti Kondenz zalaže se za umetnost koja misli i propituje, za teoriju koja oseća, za istraživanja, eksperiment i rizik, za publiku koja je deo umetničkog dela, za političnu umetnost, i za umetnost koja nije samo produkt, za kolektivne prakse i principe organizacije, za umetnika/cu građanina/ku, kao i za transparentne procedure, kontinuitet rada, ujedinjenu i vidljivu plesnu scenu, za nove generacije…

Deveti Kondenz biće održan u Magacinu u Kraljevića Marka, Bitef teatru, Kulturnom centru Rex i klubu “Petak”, u okviru programa festivala Na sopstveni pogon, koji Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) organizuje tokom oktobra u Beogradu, Zrenjaninu i Smederevu, u cilju unapređenja vidljivosti kulturne i umetničke produkcije koja nastaje van institucija, isticanja njene važne uloge u lokalnoj zajednici i širem društvu, ali i skretanja pažnje na probleme njene održivosti i neodgovarajuće podrške iz javnih i drugih izvora finansiranja.

Okosnicu devetog Kondenza čine plesne predstave “Vrste” Jovane Rakić, “Razmišljanja jednog običnog srpskog neoliberalnog vola” Dušana Murića, “Samo moje” Ane Dubljević i Igora Koruge, koja je bila i deo programa proteklog 50. Bitefa, “Povratak Zombija, ep. 3” Dragane Bulut, koja se bavi zombi figurom kao metaforom savremenog čoveka i društva, te “Koreoerotikon” Ane Dubljević, Darje Janošević i Marka Milića, kao i gostujući rad “Beauty of accident” brazilsko-švedskog dueta Quarto.

Festivalski program čine i prezentacije umetničkih projekata, kao što su platforma Puzzle #2 za sistematičnu razmenu znanja i iskustava između generacije afirmisanih koreografa i novih, mladih umetnika, te projekat “Critical Practice (Made in YU)” koji je osmišljen kao platforma za podršku mladim autorima da pišu o plesu i performansu i srodnim temama.

   Koreoerotikon

Za otvaranje Kondenza, 21. oktobra u Rexu, najavljena je predstava “Vrste” koreografkinje Jovane Rakić, nastala kao rezultat projekta koji se bavi uključivanjem mladih umetnica u oblasti savremenog plesa u profesionalni rad. Fokus je na njihovom odnosu prema savremenom plesu i plesnim institucijama, sagledavanju (trenutnog) stanja na plesnoj sceni, poimanju budućnosti, izbora i odluka sa kojima su morale da se suoče, kao i njihov pogled na ono što im je u polju umetnosti ponuđeno da se time bave ili konzumiraju.

“Vrste” je koautorski produkt, u kojem koreografkinja, uz podršku dramaturga Marka Pejovića, zadaje okvir i principe, a izvođači određuju parametre, kao što je tekst, ritam, pauze, stepen prisutnosti i izostanka. Izvođači (autentično) odgovaraju na razne zadatke, saopštavaju svoja iskustva, ali ih stavljaju u širi društveni kontekst.

    Vrste

Predstava delom pokušava da ponudi odgovor na spoj generacijski raznorodnog tima, gde se (in)direktno unose razne reference i gde nije uvek jasno ko govori i kome se obraća, gde su zadaci višesmerni i odgovori se mešaju. Time se potencira i ukida specifičnost, a izbegava narativna struktura. Istražuju se nove vrste, koje su konstrukt, pa samim tim i neuhvatljive.

Predstavu izvode Jana Milenković, Mina Kontić, Nataša Šmelc i Tamara Pjević, koje su i autorke teksta, a nastala je u produkciji Stanice, uz podršku Rexa, Ministarstva kulture i informisanja Srbije i festivala Van okvira.

Kondenz će 22. oktobra u Magacinu u Kraljevića Marka ugostiti njujorške umetnike Livaja Gonzalesa i Marianu Valenciu, u okviru projekta GPS koji podržava saradnju SAD i Istočne Evrope u oblasti savremenog plesa i performansa. Gonzales će podeliti s publikom svoja aktuelna umetnička istraživanja u formatu predavanja-performansa, ali i svoju dugu istoriju sa organizacijom Movement Research iz Njujorka i uticaj koji je imala na njega i na plesnu zajednicu. Mariana Valencia istražuje svoj performativni rad iz dnevničkih skica ličnih narativa koji obuhvataju etnografiju, memoare, observacije mojih ukrštenih kulturnih identifikatora. Posmatra istoriju urbanih prostora i suprotstavlja ih svojim iskustvima u predgrađu, na selu ili u imaginarnom. Od tih opservacija, koje su činjenične, humoristične i ozbiljne, opisuje okvir iz kojeg identifikuje sebe.

Iste večeri u Magacinu će biti održana i prezentacija projekta Puzzle #2, a reč je o platformi za sistematičnu razmenu znanja i iskustava između afirmisanih i mladih koreografa, u cilju uvođenja novih aktera u polje savremenog plesa. Kroz rad sa domaćim koreografima, polaznici programa stiču uvid u nova znanja i veštine – od plesnih i koreografskih praksi do produkcionih modela rada.

Prezentacija radionice biće u vidu predstavljanja rada učesnika projekta Puzzle #2, koji su tokom nedelju dana rada s koreografkinjom Jovanom Rakić i dramaturgom Markom Pejovićem, istraživali i uobličavali lična iskustva i motive, koristeći ih kao osnov za performativno izražavanje.

    Razmišljanja jednog običnog srpskog neoliberalnog vola

Trećeg festivalskog dana, 23. oktobra, u Magacinu će biti izvedena predstava “Razmišljanja jednog običnog srpskog neoliberalnog vola” Dušana Murića, zasnovana na delu Radoja Domanovića i mitova kapitalizma.

“Dva - tri vola, jedna kola, ograda od vrljika i rep koji ne može da prođe. Šta sve možeš da prisvojiš, a da te niko ne obesi naglavačke i bičuje, šta sve možeš da uništiš, a da te svi tapšu po ramenu. Preživanje i preživljavanje uz riku gasova koji boje dugu ispod ozonske rupe. Sve to i još malo ničega u knedli od šljive”, navela je Stanica povodom tog rada, koji je nastao u produkciji Kondenza, a igraju Dušan Murić, koji potpisuje i muziku sa Srđanom Ilićem, te Petar Petrović i Nikola Vranić.

Iste večeri publika u Magacinu imaće priliku da vidi i rad “Lepo vreme za operativne sisteme” Néstora Garcíe, nastao u koprodukciji Stanice, festivala Bâtard iz Brisela i wpZimmer iz Antverpena, koji problematizuje  internet kulturu njenim sopstvenim sredstvima, pozajmljujući digitalne strategije i izume i remiksujući ih s tradicionalnim i staromodnim okvirima reprezentacije.

    Lepo vreme za operativne sisteme

Prema navodima autora, kako se međunarodni freelance rad uvećava, a kultura postaje globalna zahvaljujući uticaju interneta, sve češće imamo iskustvo osećanja nepripadanja, kako u geografskom smislu, tako i u kontekstu identiteskih politika. Ta fragmentacija donosi sa sobom osećaj smanjivanja mogućnosti političkog delovanja, jer izgleda da je teže postići političku relevantnost u konstantnoj promeni konteksta. “Ovaj osećaj izmeštanja utiče i na moju umetničku praksu tako što pokušavam da radim u okviru različitih aparatusa, stalno menjajući medije i okvire reprezentacije. U ovom istraživanju tragam za oblastima u kojima se aktuelni diskursi, umetnost, popularna i underground kultura ukrštaju, a sve u pokušaju da se suprotstavim dominantnom ahistoricizmu kroz praćenje analogija i tradicija u njima”, naveo je Garcia, koji je idejni autor i izvođač tog projekta, a potpisuje i dizajn scenografije, kostim, video i zvuk.

Publika Kondenza imaće priliku da vidi 24. oktobra plesnu predstavu “Samo moje” Ane Dubljević i Igora Koruge, koja je bila u glavnom programu proteklog 50. Bitefa, a bavi se istraživanjem tzv. “negativnih osećanja” pojedinca kao nezanemarljivim odlikama današnjeg svakodnevnog života u kapitalističkom društvu. Inspiracija za istraživanje, pored ličnih iskustava autora, potiče iz rada američke teoretičarke Ann Cvetkovich, koja tretira ta  emotivna stanja pre kao društvene i kulturološke označitelje, nego kao medicinska stanja pojedinca. Rad podržava javno prihvatanje takvih osećanja na kolektivnom nivou kao potencijalno polazište za stvaranje novih oblika zajedništva, solidarnosti i društveno-političnog delovanja.

     Samo moje

Scenski prostor za predstavu “Samo moje” osmislio je Siniša Ilić, a izradio ga je Karkatag kolektiv. Muziku potpisuje Darja Janošević, a dizajn Katarina Popović. Predstava je nastala uz podršku mreže Departures and Arrivals (DNA) kroz program Kreativna Evropa, te Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Bitef teatra.

U Bitef teatru biće izvedena 25. oktobra i predstava “Povratak Zombija, ep. 3” Dragane Bulut, treća epizoda u serijalu umetničkog istraživanja koje se bavi zombi figurom kao metaforom savremene subjektivnosti. Kroz taj projekat, procesom stalnih promena simboličkog okvira, zombi figura je instrumentalizovana da bi ukazala na fragilan odnos realnosti i fikcije i time na mehanizme kojima se konstruiše naša realnost.

Dramaturškinja predstave je Ana Vujanović, umetničke saradnice: Sara Tošić, Ljiljana Tasić i Ana Monteiro, a nastala je u produkciji Stanice, uz podršku DNA, Bitef teatra, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i workspacebrussels.

    Povratak Zombija

Stanica će 25. oktobra u klubu “Petak” predstaviti i projekat “Koreoerotikon” Ane Dubljević, Darje Janošević i Marka Milića, koji postavlja pitanje načina na koji plesna predstava može da se bavi sadašnjom potrebom za erotičnošću i kako može biti upotrebljena za dobrobit društva, a ne samo za njegovo trenutno zadovoljenje.

Projekat “Koreoerotikon” natao je uz podršku Nomad Dance Academy, Life Long Burning, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i evropskog program “Kultura 2007-2013”.

Da li postoji snažna seksualna fantazija bez traume pitanje je koje postavlja rad “Kejv” Marka Milića, najavljen za 26. oktobar u Magacinu, u izvođenju Svetozara Adamovića.

U završnici Kondenza, 27. oktobra u Bitef teatru, najavljen je projekat “Beauty of accident” brazilsko-švedskog dueta Quarto koji u tom radu nastavlja istraživanje u vezi sa konceptom koreografija X filozofija, istražujući odnos subjekta i objekta.

Reč je o poslednjem delu druge trilogije dueta Quarto (Anna af Sillén de Mesquita & Leandro Zappala), koji je započeo istraživanje 2012. godine u Brazilu, a natavio ga tokom umetničkih rezidencija u studiju Swedish Arts Grants Committee u okviru Međunarodnog plesnog programa, u SITE-u i MDT-u u Stokholmu, te u INKONST-u u Malmeu.

Izvođenje na Kondenzu podržala je švedska ambasada u Beogradu.

    Beauty of accident 

U okviru Kondenza, od 21. do 25. oktobra biće nastavljen i program platforme “Critical Practice (Made in YU)”, koja od 2013. godine pruža podršku mladim autorima koji pišu o plesu i performansu i srodnim temama, a nastala je u saradnji Stanice, Lokomotive iz Skoplja, mreže Nomad Dance Academy i Ane Vujanović, kao mentorke. Ove godine učesnici su: Alexandra Balona (Portugalija), Nassia Fourtouni (Grčka), Aleksandar Georgiev (Makedonija), Nina Gojić (Hrvatska), Ana Letunić (Hrvatska), Ellen Söderhult (Švedska), Mateusz Szymanówka (Poljska) i Aniko Szucz (Mađarska/SAD).

“Critical Practice (Made in YU)” deo je projekta Life Long Burning, a ove godine podržava ga i promoviše Tisch School of the Arts / New York University.

U okviru devetog Kondenza biće održana i radionica “Padanje kroz prozor” koju će voditi u Magacinu Charles Slender-White, a sastoji se od tri komponente koje nude učesnicima mogućnost da se zabave, oznoje, prošire svoje raspone pokreta, smanje strah od preuzimanja rizika i da jasno stvore odnos svojih pokreta sa prostorom oko njih. “Padanje kroz prostor” je praćeno pop muzikom iz 90-ih, a broj polaznika je ograničen (prijavljivanje na stanica.info@gmail.com).

Nakon zvaničnog završetka Kondenza, Stanica je za 29. oktobar u Bitef teatru najavila i plesnu predstavu “Eden”, čiji je autor Mala Kline, a suprotstavlja dva sveta koja su simultano prisutna u susretu izvođača i publike.

“Ovde i sada pozorišnog susreta sudaraju se sa svetom slika koje lebde u prostorima unutar, izvan i između tela. Radeći sa ovim slikama kroz figuru klovna, Eden se odbija o suprotnosti i paradokse scene kroz igru i sa smislom za humor. Eden nije blaženo stanje odmora. Eden je mesto izlečenja oštricom brijača”, navedeno je u opisu tog rada, nastalog u produkciji Pekinpah &amp i E.P.I. centra, u koprodukciji sa DasArts Amsterdam, Kinom Šiška iz Ljubljane, Studentskim centrom (Kultura promjene) iz Zagreba, Tanzquarter Wien i EN-KNAP-a.

     Eden

Kondenz su ove godine osmislili Ana Dubljević, Dalija Aćin Thelander, Dragana Bulut, Dušan Murić, Igor Koruga, Jovana Rakić, Ksenija Đurović, Marijana Cvetković, Marko Milić i Mirjana Dragosavljević – plesači, koreografi, autori i kulturni radnici sa savremene plesne scene.

Pokrenut 2008. godine, Kondenz je u svakom dosadašnjem izdanju apsorbovao (ne)uslove produkcije svog, ka eksperimentu i kritici usmerenog programskog i produkcijskog opredeljenja, nudeći publici, a često radeći i sa samom publikom, nove formate festivalske produkcije, umetničkog izražavanja i neposrednog delovanja u polju kulture i društva. Kondenz u tom smislu reaguje na sve prisutniji trend zanemarivanja generacija domaćih koreografa i plesača koji poslednjih decenija ulažu sopstveni rad u razvoj domaće plesne scene i predstavljanje kulture Srbije širom sveta. Ujedno, doprinosi kreiranju razvojne kulturne politike koja je senzibilisana za nova umetnička polja, eksperimente i podršku mladim umetnicima.

Kondenz su ove godine podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Grad Beograd – Sekretarijat za kulturu, mreže Life Long Burning i Nomad Dance Academy, East European Performing Arts Platform, Trust for Mutual Understanding i program Movement Research, kao i ambasada Švedske i Program “Kreativna Evropa” Evropske unije.

Partneri su, uz Magacin u Kraljevića Marka, Kulturni centar Rex, Bitef teatar i klub “Petak”, i Rekonstrukcija ženski fond i Smart kolektiv.

Ulaz na sve programe je besplatan, ali je za predstave u Bitef teatru potrebno ranije preuzeti ulaznice sa pozorišne blagajne.

Blog Kondenza je kondenz2016.blogspot.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU (pdf).

(SEEcult.org)