60 godina CERN-a, i u Srbiji
Evropska organizacija za nuklearna istraživanja CERN (Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire), koja predstavlјa simbol savremene fizike i nauke, obeležava 60 godina postojanja, a proslavi tog jubileja pridružuje se i Centar za promociju nauke u Beogradu interaktivnom izložbom, predavanjima, eksperimentima i radionicama.
Povodom jubileja najveće evropske naučne organizacije, čije je sedište nedaleko od Zeneve na granici Švajcarske i Francuske, 9. septembra u Naučnom klubu CPN-a biće otvorena intreaktivna izložba “CERN u Srbiji 2014”, koju će posetioci moći besplatno da obiđu, a predstaviće instrumente, detektore i tehnologije CERN-a, kao i mnoga klјučna pitanja savremene fizike, saopštio je CNP.
Bivša Jugoslavija bila je, inače, među osnivačima CERN-a 1954. godine, a Srbija se, kao naslednica, vratila pre tri godine u CERN-ovu porodicu posle nekoliko decenija odsustva.
Izložbu “CERN u Srbiji”, održanu 2012. godine, posetilo je više od 120.000 lјudi.
Veliki sudarač hadrona - LHC
Proslava 60-godišnjice osnivanja CERN-a odvija se u Ženevi godinu dana nakon izuzetnog, istorijskog prodora sa otkrićem Higsovog bozona na akceleratoru LHC, kao i Nobelove nagrade koja je dodelјena Piteru Higsu.
Proslavi jubileja prisustvovaće krajem septembra i šefovi država članica, uklјučujući englesku kralјicu i predsednika Srbije.
Beogradsku izložbu povodom jubileja CERN-a otvoriće 9. septembra u Naučnom klubu CPN-a (Knez Mihailova 5) direktor Odelјenja za istraživanje i računarstvo u CERN-u dr Serđo Bertoluči i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Srđan Verbić, a govoriće i direktoka CPN-a Aleksandra Drecun i prof. dr Petar Adžić, predsednik Komisije za saradnju sa CERN-om.
Izložba obuhvata niz popularnih predavanja poznatih fizičara, kao i radionice organizovane u saradnji sa Fizičkim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Instituta za fiziku u Beogradu.
Tokom izložbe, u Beogradu će boraviti i gosti iz Komisije za saradnju sa CERN-om, među kojima je i dr Emanuel Cesmelis, fizičar i rukovodilac Odelјenja za međunarodne odnose CERN-a koji će održati predavanje uoči otvaranja izložbe 9. septembra na temu “Cern - put ka nauci i tehnologiji”.
Najavljena su i predavanja dr Igora Saloma (Standardni model u reči i slici) 10. septembra, dr Petra Adžića (CERN - istorija i dostignuća) 12. septembra, dr Ivana Aničina (Misterije neutrina) 15. septembra, te studenata u CERN-u Vladimira Velјića, Milene Bajić, Stefana Anđelkovića i Ane Trišović, koji će 16. septembra izneti lična iskustva. Za 19. septembar najavljena je tribina “Kako CERN može da pokrene privredu Srbije”.
Najavljeni su i interaktivni eksperimenti, koji pokrivaju više oblasti fizike - od mehanike, termodinamike, preko superprovodnosti do nuklearne fizike. Posetioci će moći da aktivno učestvuju u izvođenju svakog eksperimenta i na taj način osete duh rada u pravoj naučnoj laboratoriji. Saznaće u kakvoj su vezi uređaj od kojih im se diže kosa na glavi i nuklearna fizika, a videće i nezaobilazne Tesline eksperimente i mnoge druge.
U okviru izložbe, predviđen je i bogat prateći program demonstracija i ogleda u oblasti fizike, koje će izvoditi demonstratori CNP-a svakog radnog dana od 10 do 14 časova.
Za učenike osnovnih i srednjih škola moguća je besplatna organizovana poseta izložbi za koju je neophodno popuniti elektronsku prijavu, a broj učenika po grupi ograničen je na 30.
MALI REČNIK CERN-a
LHC
Veliki sudarač hadrona (LHC, Large hadron collider) predstavlјa najveći instrument koji je čovek dosad napravio. Reč je o akceleratoru, ubrzivaču čestica obima 27 kilometara, koji se nalazi oko 100 metara pod zemlјom. Snopovi protona se na LHC-u ubrzavaju do ogromnih energija pomoću 1296 superprovodnih magneta, a potom sudaraju u jednom od četiri instalirana detektora na krugu akceleratora.
ATLAS
Ne samo da je najveći od detektora na LHC-u, već i najveći dosad napravlјen. ATLAS, što je skraćenica od toroidni LHC aparat (A Toroidal LHC Apparatus), težak je 7000 tona, dug 45 metara i ima prečnik od 25 metara. U njemu se sudaraju protoni ubrzani na LHC-u, a na osnovu snimaka sudara i ogromnog broja reakcija, na ovom detektoru je 2012. dokazano postojanje Higsovog bozona.
CMS
Na suprotnoj strani LHC kruga u odnosu na ATLAS, postavlјen je detektor CMS (Compact Muon Solenoid), koji sam za sebe predstavlјa najkompleksniju mašinu koju su lјudi napravili. Analogno sa ATLAS-om, ovaj detektor je takođe namenjen „lovu na Higsov bozon“, čije je postojanje i na njemu dokazano 2012. Na CMS-u se istražuju i pitanja iza Standardnog modela fizike čestica
ISOLDE
Postrojenje ISOLDE, sagrađeno unutar CERN kompleksa, postoji od 1967. i danas predstavlјa vodeći projekat posvećen proizvodnji radioaktivnih jezgara za različite oblasti, kao što su nuklearna, atomska, molekularna fizika, a i za biofiziku i astrofiziku. Radioaktivna jezgra se proizvode u reakcijama protona visoke energije.
(SEEcult.org)