40 godina od malog koraka...

Četrdesetogodišnjica spuštanja čoveka na Mesec, istorijskog događaja koji i danas izaziva brojna sumnjičenja i konspirativne teorije, obeležena je 20. jula u SAD i ponovnim okupljanjem dela posade čuvenog Apola 11, a dvojica astronauta iz te ekipe pozvali su na obnavljanje napora za osvajanje Marsa.

Četrdesetogodišnjica spuštanja čoveka na Mesec, istorijskog događaja koji i danas izaziva brojna sumnjičenja i konspirativne teorije, obeležena je 20. jula u SAD i ponovnim okupljanjem dela posade čuvenog Apola 11, a dvojica astronauta iz te ekipe pozvali su na obnavljanje napora za osvajanje Marsa.

Astronauti Baz Oldrin (Buzz Aldrin) i Majkl Kolins (Michael Collins) izjavili su na skupu u Nacionalnom muzeju vazduhoplovstva i kosmosa u Vašingtonu da bi čovečanstvo, umesto na Mesec, trebalo da se fokusira na Mars.

Retkom javnom okupljanju članova posade Apola 11 prisustvovao je i legendarni Nil Armstrong (Neil), prvi čovek koji je zakoračio na Mesec, a tu misiju opisao je kao rezultat izuzetnih nacionalnih investicija i SAD i bivšeg Sovjetskog Saveza.

Armstrong je ocenio i da je njihova trka imala zapravo mirovni karakter, iako nije zaustavila Hladni rat.

Oldrin je rekao da je Apolo 11 bio simbol toga šta velika nacija i veliki ljudi mogu da učine ako rade vredno i zajedno i ako imaju snažne lidere sa vizijom i odlučnošću.

Prema njegovim rečima, najbolji način za odavanje počasti tom velikom poduhvatu i svim učesnicima programa Apolo bio bi nastavak misije istraživanja svemira.

Kolins, koji je kružio nad Mesecom dok su Armstrong i Oldrin hodali po njemu, ocenio je da je Mars mnogo interesantniji i da ponekad misli da su pre 40 godina i otišli na pogrešno mesto.

“Mars je oduvek bio moj favorit, još dok sam bio dete, a i sada je”, dodao je Kolins, a povodom plana Američke svemirske agencije (NASA) da ponovo pošalje astronaute na Mesec do 2020. godine, izrazio je bojazan da bi to samo nepotrebno odložio, možda i za čitave decenije, istraživanje Marsa kao mnogo vrednije destinacije.

Armstrongov “mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo”, koji je 20. jula 1969. godine ujedinio više od 650 miliona ljudi ispred televizora, bio je vrhunac svemirskog nastavka Hladnog rata.

Svemirska trka započeta je 1957. godine, kada je ŠSR lansirao prvi veštački satelit Sputnjik, a Jurij Gagarin je 12. aprila 1961. godine postao i prvi čovek koji je odleteo u kosmos.

Nedugo zatim i Amerikanac Alen Šepard je ponovio taj podvig, a SAD su, kako je govorio i predsednik Džon Kenedi, zarekle da neće dozvoliti da se u svemiru zavijori “neprijateljska, osvajačka zastava, nego zastava slobode i mira”.

Kenedi je, istovremeno, rekao i da su se SAD zarekle da svemir “neće biti ispunjen oružjem za masovno uništenje, nego instrumentima znanja i razumevanja”, a da bi taj zavet ispunile, rekao je da moraju da budu prve i najavio da će se to i desiti do kraja 70-ih godina.

I bivši sovjetski i američki stručnjaci priznali su i da je Hladni rat doprineo prvom čovekovom koraku na Mesecu, ali da su razmišljali o
lansiranju nuklearnog oružja u svemir.

Bivši direktor NASA Robert Froš rekao je da su pojedini delovi vojske smatrali da bi imalo smisla napuniti satelite bombama i raketama, preneo je Bi-Bi-Si.

Bivši sovjetski raketni stručnjak i sin sovjetskog Nikite Hruščova, Sergej Hruščov, rekao je da su Rusi mlako reagovali na uspeh Apola 11, posvetivši svega nekoliko redova u “Pravdi”, a televizija nije prenosila taj događaj, niti je film emitovan u bioskopima.

Prema navodima Froša, da su Rusi prvi kročili na mesec u Americi ne bi bilo dovoljno velikih slova za naslovne strane, a reakcije bi bile verovatno ekstremne.

"Činjenica da je Drugi svetski rat dao veliki podsticaj razvoju nauke i tehnologije ne čini tu tehnologiju lošom. To je kao kada biste dovodili u pitanje umetnost inspirisanu užasima rata. Mislim da su bez obzira na to šta ih je podstaklo, svaki napredak i svaki poduhvat vredni divljenja. Bilo bi možda bolje da let na mesec nije bio motivisan hladnim ratom, ali najvažnije je da se dogodio", rekao je Froš.

NASA danas radi na povratku astronauta na Mesec do 2020. godine, kao i na lunarnoj bazi koja bi im dozvolila da ostanu na Zemljinom satelitu pola godine.

“Naredni veliki korak već je počeo”, poručila je NASA u opisu svog “Constellation Programa”, koji je zasnovan na baštini Apola i izrastao je iz “Vizije smemirskog istraživanja”, koju je odobrio bivši američki predsednik Džordž Buš 2004. godine.

Budućnost daljih svemirskih istraživanja sada je u rukama Američkog komiteta za planiranje ljudskih svemirskih letova, koji ima nezavisni status i ulogu da razmatra planove NASA, uključujući “Constellation”, koji će koštati, kako se procenjuje, oko sto milijardi dilara do 2020. godine.

Na zahtev predsednika Baraka Obame, taj komitet bi trebalo da razmotri i “potencijalne alternativne”, a rezultate tog posla trebalo bi da predstavi u avgustu.

Prema dosadašnjim planovima, ljudska misija neće biti upućena na Mars bar do 2030. godine.

(SEEcult.org)