• Search form

03.11.2020 | 21:04

16. Slobodna zona u bioskopima i onlajn

16. Slobodna zona u bioskopima i onlajn

Filmski festival Slobodna zona prikazaće od 5. do 10. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, kao i onlajn, 70 igranih i dokumentarnih filmova u dva takmičarska i pratećim programima, počev od koncertnog dokumentarca “Idiot Prayer” o nesvakidašnjem nastupu Nika Kejva u praznoj Aleksandra palati u Londonu, koji u isto vreme ima svetsku bioskopsku premijeru.

Film “Nick Cave - Idiot PrayerRobija Rajana, koji će biti prikazan u Kombank dvorani u Beogradu, Kulturnom centru Novog Sada i Sinepleksu u Nišu, imaće dve projekcije pred beogradskom publikom zbog velikog interesovanja, a jedan je od šest naslova koji će biti prikazani samo u bioskopima, dok će ostali biti dostupni i na platformi kinokauch.com.

Uz “Idiot Prayer”, samo u bioskopima će se naći i “Ovo je moja zemlja”, “Ponoćni putnik”, “Nikad, retko, ponekad, uvek”, “Kopač” i “O jednoj mladosti”, najavljeno je 3. novembra na konferenciji za novinare 16. Slobodne zone, koja će prikazati 51 dugometražni i 18 kratkih igranih i dokumentarnih filmova.

Direktor Slobodne zone Rajko Petrović izrazio je uverenje da je pripremljen fantastičan program, uprkos teškim uslovima izazvanim pandemijom virusa korona. To je, kako je rekao, zahtevalo i duplo više truda nego ranijih godina. Zbog pandemije i menjanja situacije iz dana u dan nije bilo moguće pozvati goste, ali su snimljeni razgovori sa autorima, koji će biti emitovani posle projekcija - umesto dosadašnjih Q&A sesija.

Uz međunarodni takmičarski program, čija je selektorka i ove godine Branka Pavlović, te regionalni takmičarski program Horizonti Balkana, čiji je selektor Igor Bakrač, program 16. Slobodne zone obuhvata i programe Ženska linija, 14 plus (namenjen srednjoškolcima) i EU - zona promena, a od ove godine i novi program Green Zone, posvećen ekologiji i odnosu prema životnoj sredini.

Jedna selekcija se 40 godina posle smrti Josipa Broza Tita iz različitih perspektiva bavi njegovom zaostavštinom. Kratki dokumentarni filmovi nastali na radionicama Dokufesta u Prizrenu biće prikazani u programu Future is Here, a program U fokusu predstaviće u Jugoslovenskoj kinoteci stvaralaštvo reditelja Pjetra Marčela, sa kojim će biti održan onlajn razgovor nakon projekcije njegovog filma “Martin Eden”.

Filmovi u međunarodnom takmičarskom programu, prema rečima selektorke, govore o želji za komunikacijom, o traumi razdvajanja i katarzi koju donosi bliskost, o potrebi pripadanja zajednici, prihvatanju, magiji dodira, neophodnosti sećanja i oslobađanju od straha.

Među njima je i jedan od glavnih festivalskih favorita - film “Nikad, retko, ponekad, uvek” američke rediteljke Elize Hitman, koji nudi moguće odgovore na intimna pitanja koja socijalna radnica upućuje 17-godišnjoj Otum, o njenoj porodici, seksualnom zdravlju, navikama i osećanjima u savetovalištu za prekid trudnoće. Brutalno iskrena prema društvu i sistemu, i beskrajno nežna prema svojim junakinjama, rediteljka nas poziva da im priđemo sasvim blizu sve dok ne osetimo da su istinsko prijateljstvo, ljudski dodir i podrška ono što nam treba da bismo (pre)živeli.

Dokumentarni film “Razlog zbog kog skačem je…” Džerija Rotvela vodi gledaoce u svet dece i mladih sa autizmom i njihovih porodica. Nastao prema motivima istoimene knjige kao unutrašnji glas 13-godišnjeg autističnog dečaka Naokija Higašide, taj film dopušta da se na trenutak približimo onome što vide i osećaju oni koji su onemogućeni da komuniciraju, a preplavljeni su čulnim senzacijama i emocijama koje ne mogu da podele.

“Gagarin” priča o stambenom bloku koji je 60-ih godina XX veka izgradila KP Francuske za radničku klasu na periferiji Pariza. U duhu prijateljstva dve zemlje, slavni Jurij Gagarin, prvi čovek u svemiru, lično je 1963. prisustvovao otvaranju građevine koja je zamišljena kao simbol bolje budućnosti za radničku klasu. Rediteljski par Liatar/Truil 2019. godine zatiče kultnu građevinu u neslavnom stanju. U tom stambenom bloku koje, preti rušenje smeštaju filmsku priču o 16-godišnjem Juriju, o tome šta biva sa srušenim snovima i koliko mladost ume da sanja…

Branka Pavlović je skrenula pažnju i na “Moj najdraži rat” Ilze Burkovske Jakobsen iz Letonije, animirani dokumentarac zasnovan na priči o detinjstvu autorke u doba SSSR-a i Hladnog rata, kao i na dinamičan dokumentarac o Kristofu Šlingenzifu, nemačkom reditelju i angažovanom umetniku “Šlingenzif - vrisak protiv ćutanja”.

Međunarodnu takmičarsku selekciju ocenjivaće žiri koji čine Vanja Šibalić sa Fakulteta dramskih umetnosti, rediteljka Mina Đukić i producentkinja Karla Fotea, koja stoji iza rumunskog filma “Čudovišta” – pobednika u regionalnoj selekciji 15. Slobodne zone.

Regionalni takmičarski program Horizonti Balkana - sudeći prema rečima selektora Igora Bakrača, nije bilo lako odabrati. Kako je naveo, u ovoj čudnoj godini očekivao se manji broj filmova, ali u slučaju Balkana nije bilo tako. “Bilo je više od 40 kandidata na mojoj užoj listi. Na kraju sam morao da izaberem samo osam. Za našu publiku to su sve premijere, ali neki od njih bili su na prestižnim festivalima”, rekao je Bakrač, pominjući rumunski dokumentarac “Akasa, moj dom”, koji dolazi sa Sandensa, te grčki “Kopač” sa Berlinala.

Prema rečima Bakrača, javlja se trend da autori sa Balkana polako izlaze iz tematike problema ovih prostora i počinju da snimaju dokumentarce u drugim zemljama.

Tako je srpski film “U slavu ljubavi” Tamare Drakulić poetski dokumentarac snimljen u Meksiku, a grčka rediteljka Aletea Avramis snimila je film “Nedelje” o grčkom pravoslavnom svešteniku u Americi.

Bakrač je preporučio i hrvatski film “Jedna od nas” Đure Gavrana, kao i “O jednoj mladosti” hrvatskog reditelja Ivana Ramljaka, koji će na lično insistiranje biti i uživo gost Slobodne zone, a inače je bio pobednik regionalne selekcije 2016. godine filmom “Kino otok”.

Jedini kratki film u regionalnom takmičarskom programu je srpski “Uzidani” Igora Simića, a u konkrenciji je i rumunski igrani film “Karturan”, čiji je reditelj Liviu Sandulesku.

Tročlani žiri čine producentkinja Jelena Mitrović, reditelj Mladen Kovačević i rumunsko-srpska rediteljka Ivana Mladenović, koja će održati onlajn master klas za mlade autore.

Selektor govornog programa Kompas Slobodne zone Ivan Milenković rekao je da je fokus ovoga puta na filmovima koji se bave globalnim problemima, ali se veoma lako mogu preslikati i na naše prostore.

Panel diskusije u okviru tog programa održavaće se u Dvorani Kulturnog centra Beograda nakon projekcije filmova “Pad kralja” (na temu korupcije), “Ovo je naša zemlja” (o radničkoj klasi i desničarskim partijama), “Šuma” (o eko mafiji) i “Umetnost sećanja” (o moći i nemoći spomenika).

Program Na kafi sa autorima postao je podkast Slobodne zone, koji uređuje i vodi Milica Lapčević. Biće održana i promocija knjige “50 godina filmskog hita u srpskoj kinematografiji 1969-2019“ profesorke Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Marine Fafulić Milosavljević.

Novi program festivala Digitalni propeler, u saradnji sa Media deskom Srbija, nudi dve dvodnevne radionice za nezavisne prikazivače o digitalnim promotivnim strategijama za izgradnju i privlačenje publike u bioskope i o novim poslovnim modelima u doba pandemije korona virusa.

Festivalske sale u Beogradu, pored Kombank dvorane i Dvorane Kulturnog centra Beograda, su i Dom omladine Beograda, Art bioskop Kolarac, Jugoslovenska kinoteka i bioskop Fontana i Cine Grand BIG Rakovica. Domaćin 16. Slobodne zone je i Kulturni centar Novog Sada, te Niški kulturni centar i Cineplexx Niš.

U skladu sa epidemiološkim merama, smanjen je broj posetilaca u bioskopskim dvoranama.

Slobodna zona nedavno je treći put dobila podršku Media potprograma Kreativne Evrope, a podržali su je i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Francuski institut, Movies That Matter i Filmski centar Srbije.

Festivalski sajt je slobodnazona.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Foto: Vladimir Opsenica; Idiot Prayer - Joel Ryan

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r