• Search form

16.07.2009 | 19:06

16. Festival u Aspendosu

Međunarodni festival opere i baleta u drevnom gradu Aspendosu u Turskoj, nedaleko od bučnog letovališta Antalije, održan je tokom juna 16. put u antičkom teatru koji je izvanredno očuvan i posle gotovo dve hiljade godina, a čuven je po neponovljivoj akustici.

Ovogodišnji program, osim klasičnog operskog repertoara, kao što su Pučinijeva “Toska”, Bizeova “Karmen”, Gunoova “Romeo i Julija” i Adamova “Žizela”, našlo se mesta i za savremeno scensko delo - balet na muziku scenske kantate Karla Orfa “Karmina burana”.

16. Festival u Aspendosu

Međunarodni festival opere i baleta u drevnom gradu Aspendosu u Turskoj, nedaleko od bučnog letovališta Antalije, održan je tokom juna 16. put u antičkom teatru koji je izvanredno očuvan i posle gotovo dve hiljade godina, a čuven je po neponovljivoj akustici.

Ovogodišnji program, osim klasičnog operskog repertoara, kao što su Pučinijeva “Toska”, Bizeova “Karmen”, Gunoova “Romeo i Julija” i Adamova “Žizela”, našlo se mesta i za savremeno scensko delo - balet na muziku scenske kantate Karla Orfa “Karmina burana”.

Tradicionalno, festival je otvoren operom “Aida” Đuzepea Verdija, u izvođenju Državne opere i baleta Ankare, koja je plenila muzikom, upečatljivošću masovnih scena i koreografskim ostvarenjima.

Kako su primetili izveštači svetskih medija, prigodnije delo za otvaranje festivala u ambijentu antičkog pozorišta teško da bi se moglo naći, što je potvrdio i sam predsednik festivala u Aspendosu Vulkan Kiran.

U antičkom amfiteatru u Aspendosu sedišta su na kamenim stepeništima i šupljikavim galerijama i u njemu se čuje svaki, ipa najmanji šum bez obzira što je gledalište sa hiljadu i po mesta uvek puno. U takvoj atmosferi je protekao i 16. festival u Aspendosu, gde su se na zadivljujući način mešale epohe, kulture i ljudi.

I uopšte je teško shvatljivo šta čemu služi kao dekoarcija: arhitektonsko remek delo, ostatak drevne rimske civilizacije ili pak muizički spektakli sa izvođačima i kostimima.

Trebalo je, beleže izveštači sa tog festivala, jednostavno biti u amfiteatru u Aspendosu, gde između publike i izvođača nema nikavih zavesa, ni prosenijuma za orkestar, a ne zna se ko je više bio opčinjen, prefiinjeni esteta, poznavalac i ljubitelj klasične muzike ili običan zatočenik čarolija lepog i uzvišenog. Jer, kamenje amfiteatra u Aspendosu diše istorijom čovečanstva - ono je bilo nemi svedok svekolikog iskustva čovekovog: tuge i bola, rastanka i teških gubitaka, radosti, pobede i čemera poraza.

Nekada davno, u vreme Rimske imperije, u toj areni su se “igrale neke druge drame”, krvave i surove, oratori i poete su se takmičili u veštini govorništva, gladijatori i robovi su spasavali svoje gole živote... Zatim je nastupila epoha paša i sultana, pa je kroz region savremene Antalije vodio čuveni Put svile, a teatar je korišćen kao karavan-saraj. Sada u njemu pevaju i igraju.

Od turskih kolektiva, na 16. festivalu su nastupili državni teatri opere i baleta Ankare, Istanbula, Antalije i Izmira. Prethodinih godina ovde je gostovao i britanski Kraljevski balet, Nemačka opera, a ovog leta i Državna opera i balet Praga.

Sajt festivala u Aspendosu je www.aspendosfestival.org

B. Rakočević

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r