16. Beldocs u osetljivom trenutku
Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldoks biće održan od 10. do 17. maja u Beogradu kako je i planirano, uz najdublje poštovanje prema preminulima u nedavnim tragičnim događajima i njihovim porodicama, zbog čega su pojedini segmenti programa prilagođeni sadašnjem osetljivom trenutku.
Kao što je ranije najavljeno, 16. Beldocs otvara film “Još jedno proleće” Mladena Kovačevića o epidemiji variole vere u Jugoslaviji 1972. godine. Zatvoriće ga dokumentarac “Gru tu je” Bojana Vinulovića i Renea Miškolcija o popularnom reperu Daliboru Andonovu Gruu, koji je poginuo u nesreći 2019. godine, najavljeno je 9. maja u Domu omladine Beograda na konferenciji za medije, koja je počela minutom ćutanja za žrtve zločina u Beogradu i Mladenovcu.
Direktorka Beldoksa Mara Prohaska Marković ukazala je da je u pitanju “osetljiv trenutak” i da je “Beldoks duboko pogođen ovim tragičnim događajima i na kolektivnom i na ličnom planu”.
“U festivalskom timu smo dugo razgovarali i odlučili da održimo ovogodišnje izdanje, uz najdublje poštovanje prema preminulima, njihovim porodicama i sadašnjem trenutku. Mi verujemo u kreativnu dokumentaristiku i u njen potencijal da produbi naše razumevanje realnosti, da osvesti vezu između realnog i virtuelnog, da zbližava ljude, da budi empatiju, da razvija mehanizme za prevazilaženje traume i da osnažuje pojednce da se na stvaralački način suočavaju s krizama”, rekla je Mara Prohaska Marković.
Mara Prohaska Marković i Dragan Jovićević, foto: Beldocs
Kroz razgovor sa autorima, koji je vodio novinar, filmski kritičar i teoretičar Dragan Jovićević, predstavljeni su srpski dugometražni i kratkometražni filmovi iz programa 16. Beldocsa, kao i specijalni program Budućnost slobode i Beldocs Industry days.
Kovačevićev dugometražni film “Još jedno proleće” može se opisati kao medicinski triler, a sastavljen je od arhivskih snimaka. Kovačević rekonstruiše događaje od trenutka kada je virus velikih boginja sa bazara u Iraku unet u Jugoslaviju. Priča je bazirana na intimnoj reminiscenciji naratora i protagoniste, doktora Zorana Radovanovića, jednog od najjaktivnijih epidemiologa i tokom protekle pandemije korone.
Kovačević je izjavio da je po izbijanju pandemije korone razmišljao o filmu koji bi bio logistički jednostavan za rad, a relevantan za taj trenutak.
“To je kao što se sada osećamo, kao da se sve okrenulo naopačke poslednjih nekoliko dana. Ustvari, ovo sada je gore, ali i tada, 2020. godine, postojao je osećaj da su odjednom mnoge teme delovale banalno. Tako se pojavila ideja za film o epidemiji variole”, rekao je Kovačević, dodajući da je najveći deo arhiva dobijen od RTS-a, zatim “Zastava filma” i “Filmskih novosti”, kao i od TV Kosovo.
Mladen Kovačević, Još jedno proleće
Kovačevićev film već ima uspešan festivalski život u svetu, a projekcija 10. maja u DOB-u biće srpska premijera.
Nakon nedavnih tragičnih događaja, film “Gru tu je” neće biti predstavljen na zatvaranju 16. Beldoksa onako kako je ranije zamišljeno.
“Radili smo film o nekome ko je slavio život. Mislim da će naš film, kada se od svega ovoga malo oporavimo, imati dobro dejstvo na ljude da im vrati malo pozitivnog duha”, rekao je Vinulović, izražavajući saučešće žrtvama dve nedavne tragedije.
Do ideje o filmu o Gruu došlo je spontano čim su se Miškolci i on upoznali: “Shvatili smo da se bavimo sličnim poslom, ali iz različitih uglova. Ja sam sportski novnar, a on radi spotove za naše najpoznatije repere. Rešili smo da napravimo sinergiju toga. I na kraju snimili sportsko-muzički film u kojem imamo 55 sagovornika – Gruovih prijatelja, poznanika, kolega, saradnika”.
Miškolci je izrazio nadu da će se film svideti publici: “Uneli smo dobru energiju u ceo film, tako da drži pažnju. Dinamičan je, snimljen u stilu 90-ih i nosi malo nostalgije”.
Dokumentarac “Gru tu je” obuhvata biografiju popularnog repera, ali i celu jednu eru muzike, priču o duhu Beograda, rađanju rep kulture i razgranavanju scene koja je u najtežim vremenima mogla da parira mnogima na svetskom nivou, po izrazu, zvuku i porukama koje se šalju.
Gru, foto: Aleksandar Kujučev
Na Beldoksu učestvuje i dugometražni dokumentarac “Prizvan i pozvan” Luke Papića i Srđe Vuča - politička komedija s tragičnim posledicama koja se bavi jednim od najčudnijih perioda u srpskoj političkoj istoriji - četiri bivša predsednička kandidata, politička autsajdera, prisećaju se svog učešća na prvim višestranačkim izborima 1990. godine i ponovo proživljavaju taj, za sve njih, sudbonosan događaj.
“Ovo nije film o ‘rađanju demokratske scene’ i prvim višestranačkim izborima u istorijskom i informativnom smislu, već film o ljudskoj naravi i egu”, izjavili su autori.
Film “Niko vredan pomena” Svetislava Dragomirovića opisuje ličnu dramu koju proživljava 60-godišnji penzionisani porno glumac iz Srbije, inače rediteljev deda. On u zatvoru na Malti iščekuje kraj kafkijanskog suđenja, boreći se s demonima koji mu ne dozvoljavaju da zaspi. Film je u izvesnom smislu eksperimentalan, jer je u velikoj meri zasnovan na telefonskim razgovorima.
Dokumentarce “Portret umirućeg džina” Stefana Đorđevića i “Flotacija” Aleksandre Tatić i Eluned Zoi Aiano producirao je Miloš Ljubomirović, koji je rekao da oba filma govore o ljudima u Istočnoj Srbiji, u Boru i Majdanpeku, koji rade u rudarskoj industriji.
U fokusu filma “Aurorin san” Dragane Jovanović su zanemarene oblasti uma i duše u koje povremeno zalazimo, ali se najčešće plašimo da ih artikulišemo, razumemo i podelimo.
“Ovaj film istražuje kolektivno nesvesno u razdoblju savremene krize. Sniman je u vreme pandemije. Pojedinačni učesnici preko Skajp snimača dele svoje najsnažnije snove. Podsvesni narativi vizuelno se prepliću s turbulentnošću sadašnjice, stavljajući u prvi plan arhetipove i motive iz bajke o Uspavanoj lepotici”, izjavila je Dragana Jovanović.
Domaći autori dugometražnih dokumentarnih filmova, foto: Beldocs
Pavle Terzić u “Bajci bespovratnog vremena” predstavlja istoriju beogradskog klabinga, počev od prvih diskoteka, a poseban akcenat je na rejv sceni 90-ih kada “elektronski zvuk postaje neka vrsta nove muzičke religije”. Film ima čak 180 aktera, najviše di džejeva, ali i muzičkih urednika, profesora i drugih sagovornika, kao i sedam arhivskih intervjua.
Među najavljenim filmovima 16. Beldocsa je i “reKAPITULACIJA” Filipa Markovinovića o umetničkoj grupi Led art, koja je jubilej obeležila 2022. godine i istoimenom izložbom u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.
“Pre tačno 30 godina grupa umetnika je zamrznula svoje radove, i na taj način, simbolično, odustala od svojih ličnih umetničkih praksi sa ciljem da kroz organizovano delovanje uzmu učešča u onome što bi danas nazvali aktivistička odnosno društveno angažovana umetnosti (u ono vreme to je bilo isključivo pitanje etike). Iz te akcije proizašla je umetnička grupa Led art, koja je kroz različite inkarnacije aktivna do danas. Pod sloganom ‘Etika pre estetike’ grupa se vodila utopijskom idejom da umetnost može da izleči bolesno društvo”, naveo je Markovinović u opisu svog filma.
Publika Beldoksa videće i film “Bugi i Demoni” Ivana Šijaka o poznatom street fotografu i umetniku Bugiju, s posebnim akcentom na njegov rad u Beogradu i seriji fotografija koje je uradio u posebnoj tehnici – mokri kolodijum.
Među kratkim srpskim dokumenarnim filmovima su “Lopte” Gorane Jovanović o turniru u malom fudbalu pripadnika vojski eks-ju zemalja, poetski dokumentarac “A istok reka teče” Jelene Radenović, koji je pokušaj da se sačuvaju sećanja iz detinjstva na lepote prirode na Kosovu, te “Na kraju puta” Ivane Todorović koji istražuje teme smrtnosti, saosećanja i dostojanstva koje pripada svim živim bićima, kroz priču Željka i Viki koji su se posvetili pružanju mirnog i dostojanstvenog kraja odbacenim konjima u jedinom azilu za konje u Srbiji. “U ovom teškom trenutku po naše društvo, film daje ljubav i empatiju i zbližava ljude”, izjavila je Ivana Todorović.
Tijana Petrović istražuje u filmskom eseju “Vodič za obalska utvrđenja” tehnološku evoluciju vojnih bunkera izgrađenih na obali zaliva San Francisko. Film posmatra dinamičan odnos struktura kolonijalne moći i zemlje na kojoj su izgrađene. Kroz mitologiju pejzaža film prati evoluciju vojnih tehnologija posmatranja.
Davor Marinković u “Reznici” predstavlja dve generacije izbeglih lica koje i dalje pokušavaju da stvore nov identitet nakon raspada Jugoslavije.
Program Beldocs Specijal, koji je postao prepoznatljiv po temeljnom filmskom istraživanju društvene stvarnosti u okviru različitih tema, ponovo otvara prostor za promišljanje aktuelnih civilizacijskih borbi hrabrim i nezavisnim filmskim stvaraocima.
Ovogodišnji specijal “Budućnost slobode” posvećen je najaktuelnijim filmskim ostvarenjima o borbama koje su obeležile tešku godinu iza nas, borbama koje i dalje traju i imaju ključnu ulogu u stvaranju naše budućnosti; kao i jedinstvenim filmskim pričama o osvajanju individualne slobode kao polazne tačke novog društvenog univerzuma koje inspirišu da verujemo u promene, istakli su organizatori.
Pored premijernih projekcija pet najnovijih i višestruko nagrađivanih dokumentarnih filmova iz različitih delova sveta, u okviru tog programa biće održane i tri panel diskusije na ključne teme koje pokreću prikazani filmovi, u partnerstvu sa Insajder TV i Share fondacijom.
Tokom Beldocs Industry dana biće organizovan forum na kojem će se predstaviti 18 projekata dokumentarnih filmova iz 11 zemalja. Projekti su u različitim fazama, od razvoja do postprodukcije, i biće predstavljeni grupi profesionalaca iz celog sveta - urednicima TV kanala poput Arte i Current TV, vod platformi kao što je MUBI, programerima festivala među kojima su i Sandens, Venecija, Lokarno i IDFA, agentima prodaje i distributerskim kompanijama.
Paneli i masterklasovi renomiranih autora i filmskih stručnjaka održavaće se u Galeriji Grafičkog kolektiva i u Jugoslovenskoj kinoteci.
Osnovan 2008. godine, Beldocs je podeljen u 12 programskih celina, sa više od sto premijernih projekcija. Beldocs dodeljuje šest nagrada u četiri takmičarska programa, a osim filmskih projekcija, obuhvata i niz panela i masterklas predavanja. U okviru industry aktivnosti na radionicama, dodeljuju se novčane nagrade za razvoj budućih filmova.
Beldocs svake godine okupi više od 150 međunarodnih stručnjaka u audio-vizuelnoj industriji, autora i producenata. Više od 200 partnera u Srbiji, regionu i Evropi, podržava rad Beldocsa, koji je od 2017. partner u evropskim projektima: #europeanfilmchallenge, AVA Doc, Moving Cinema, Young4Film i član je Evropske dokumentarne mreže.
Prošle godine, na 15. Beldocsu, Gran pri u domaćem takmičarskom programu osvojio je dokumentarac “Bez” Luke Papića, čiji je glavni akter beogradski umetnik Aleksandar Denić, dok je u međunarodnoj konkurenciji najboljim proglašen “Pozni avgust” italijanskih reditelja Federika Kamarate i Filipa Foskarinija.
Festivalski sajt je beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
