14. BFI - Velika igra

Beogradski festival igre (BFI) svečano je predstavio u Skupštini Srbije svoje 14. izdanje na kojem će od 24. marta do 11. aprila gostovati 15 kompanija iz deset zemalja, sa radovima 20 renomiranih koreografa, a obeležiće ga krajem aprila i ekskluzivni nastup slavnog Mihaila Barišnjikova.

Direktorka BFI-ja Aja Jung predstavila je program 14. festivalskog izdanja u prisustvu predsednice Skupštine Srbije Maje Gojković, zamenika šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Oskara Benedikta, te ambasadora Kanade, Nemačke, Francuske, Italije, Švajcarske, Holandije, SAD, Hrvatske, Izraela i Finske, koji su istakli značaj te kulturne manifestacije, kao i zasluge Aje Jung za visok kvalitet programa.

Festival će 24. marta u Sava centru otvoriti umetnički direktor Baleta Teatra San Karlo u Napulju Đuzepe Pikone, a ceremonija i prva predstava na programu 14. BFI-ja, koju će izvesti Balet BC iz Vankuvera,  biće prenošeni uživo na Trgu republike, najavljeno je 9. marta na konferenciji za novinare, na kojoj je Maja Gojković podsetila da je parlament već treći put domaćin prezentacije programa BFI-ja i istakla da daje podršku toj manifestaciji.

“14. BFI je još jedna prilika da se podsetimo na važnost i na lepotu igre i koliko je bitno za nas da promovišemo na ovim prostorima baletsku umetnost kao deo i naše, i svetske kulture. Uverena sam da ćemo se i ovog proleća, zahvaljujući impresivnom programu BFI, pod sloganom ‘Velika igra’, naći u centru kako evropske, tako i svetske umetničke scene i da će Beogad i ovoga puta imati veliku privilegiju da pošalje u svet sliku pozitivne umetničke energije, tako da ćemo nastaviti tradiciju da se naša prestonica svakog marta i aprila zaista nađe na kulturnoj mapi sveta”, rekla je Maja Gojković, posebno ističući “posvećenost i ljubav prema baletu direktorke BFI Aje Jung”.

Navodeći da se i ove godine očekuju od baletskih trupa vrhunska igra i umetnička veština, a sa druge strane i pune sale i pozitivna osećanja publike, Maja Gojković dodala je da organizatori BFI-ja “održavaju visoke standarde, ali i dižu lestvicu, trudeći se da svake godine idu korak napred, osvajajući i delić nove publike koja još nije zaražena ovim festivalom”.

Grad Beograd, kako je dodala, s pravom može da se ponosi BFI-jem, koji je nastao pre 14 godina “zahvaljujući entuzijazmu i ideji jedne žene”.

“Aja Jung je pokazala da - kada verujete u neku ideju, kada joj se potpuno posvetite, uz naporan rad i upornost, dođete i do uspeha i do ostvarenja svojih snova. Ne postoje prečice do uspeha, ali postoje prečice do radosti. Ples je jedna od njih”, rekla je Maja Gojković i pozvala publiku da “te prečice do radosti prepozna na 14. BFI-ju”.

Program 14. BFI-ja obuhvata predstave 15 kompanija iz deset zemalja, koje će biti izvedene tokom 20 večeri igre u Beogradu i dve u Novom Sadu, uz oko 450 gostiju i, kako se očekuje, oko 23.000 gledalaca.

“Čini se da je u posebnosti rukopisa bogatstvo savremene pozorišne scene. Ogromne su različitosti u poreklu, iskustvu, tradiciji  i biografijama kako autora, tako i izvođača. Te različitosti diktiraju trendove, pomeraju granice onoga što bi trebalo da bude pozorišna stvarnost, od mašte i izazova do magije i pune slobode. Koreografi su velike zvezde i mnogi od njih dolaze i ove godine u Beograd, što imponuje, a naš slogan kao i uvek obavezuje. ‘Velika igra’ - zato što igra mora biti velika i posebna da bi se o njoj uopšte pričalo. Koreografija se pamti i obnavlja samo ukoliko je uspela da ostavi trag. A čini se da bez vrhunske umetnosti ne možete imati standard za procenjivanje kvaliteta i važnosti kulture”, rekla je Aja Jung.

U ime pokrovitelja, zamenik šefa Delegacije EU Oskar Benedikt izrazio je uverenje da će BFI “još jednom staviti Beograd na svetsku scenu kulturnih aktivnosti”.

“Ponosan sam što Delegacija EU već petu godinu za redom podržava BFI, jer smatramo da ovaj festival gradi mostove prijateljstva između Srbije i Evrope i sveta. Videćemo najbolje od savremene igre na celoj planeti i drago mi je što, pored EU, i mnoge ambasade i kulturni centri takođe podržavaju BFI, posebno zato što to nije festival koji samo prikazuje predstave, već i doprinosi razmeni iskustava, kroz edukacije, radionice za mlade talente”, istakao je Benedikt, dodavši da se, “ako se gleda na duže staze, sve investicije u kulturu isplate i sa društvenog i sa ekonomskog aspekta”.

O značaju BFI-ja i predstavama iz svojih zemalja govorili su ambasadori Kanade Filip Pinington (Philip Pinnington), Švajcarske Filip Ge (Philippe Guex), Holandije Henk van den Dol (Dool), Italije Đuzepe Manco (Giuseppe Manzo),  Nemačke Aksel Ditman (Axel Dittmann), Finske Perti Ikonen (Pertti Ikonen), Hrvatske Gordan Markotić, Francuske Kristin Moro (Christine Moro) i Izraela Alona Fišer-Kam (Fisher-Kamm). BFI su podržale i ambasade SAD i Velike Britanije, ali su ambasadori bili sprečeni da dođu zbog drugih obaveza.

Svi ambasadori istakli su da im je drago što mogu da podrže tako kvalitetnu manifestaciju, da su veoma zadovoljni saradnjom i da su ponosni što učestvuju, a pojedinačno su predstavili i “svoje” predstave.

Đuzepe Manco je sa ponosom istakao da će BFI otvoriti veliki majstor igre iz Napulja Đuzepe Pikone, koji je višestruko nagrađivan u Italiji i inostranstvu. Manco je beogradskoj publici najtoplije preporučio, kako je rekao, “one woman” šou Frančeske Penini, koja u jednoj predstavi izvodi čak deset zadivljujućih mini baleta.

Za zatvaranje 14. BFI-ja najavljena je nova predstava Šaron Ejal “OCD Love”, u izvođenju kompanije L-E-V. Koreografkinji će nagrada “Jovan Ćirilov”, koju je dobila za dela “Sara” i “Killer Pig”, izvedena na 13. BFI-ju, biti uručena 27. marta u Skupštini Beograda, najavila je izraelska ambasadorka Alona Fišer-Kam.

  Balet BC

Hrvatska prvi put učestvuje na BFI-ju, a prema rečima ambasadora Gordana Markotića, značaj gostovanja na toj manifestaciji uočili su i pomogli i Ministarstvo vanjskih poslova i Ministarstvo kulture Hrvatske.

Hrvatski umetnici izvešće dve koreografije mladih autorki – “Tamni pejsaž” Marjane Krajač i “Bolero” Maše Kolar. Obe su premijerno izvedene 2016. godine u Hrvatskom narodnom kazalištu.

“Nakon više decenija, ovo je prilika da i ansambl Baleta HNK gostuje u Beogradu i pokaže ono što zna i ume. Zahvalni smo Aji Jung da je u program uvrstila ove balete”, rekao je Markotić.

Gradski sekretar za kulturu Ivona Jevtić ocenila je da je BFI jedan od najboljih svetskih festivala savremene igre i da ima nemerljiv značaj za Beograd i njegovu kulturnu ponudu. Posebno je istakla da će prvi put u Srbiji biti organizovan prenos jedne predstave savremene igre na otvorenom prostoru i u realnom vremenu.

“Tako već rade u Milanu, Njujorku i Beču. Mi se ugledamo na njih”, rekla je Ivona Jevtić.

Predstavu Baleta BC iz Vankuvera, kojom će 14. BFI biti otvoren 24. marta u Sava centru, dan kasnije videće publika Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Uz Šaron Ejal, koreografiju potpisuje i Kanađanka Kristal Pajt, a zajedno su odabrale igrače kanadske trupe kako bi prikazale koncentrisanu snagu svoje umetničke vizije i ujedno prvi put podelile scenu.

Za 26. mart u Sava centru (scena) najavljena je predstava “Jama” Škotskog plesnog teatra, koji u 30-godišnjoj istoriji prvi put gostuje u ovom regionu. Celovečernji komad “Jama” inspirisan je japanskim paganskim ritualima, a kreirao ga je za tu trupu popularni Damijen Žale, koreograf koji tokom poslednje decenije potpisuje neke od najcenjenijih produkcija svetske scene, uključujući i nagrađivane radove nastale u saradnji sa Akramom Kanom, Sidijem Larbijem Šerkauijem i Marinom Abramović. Ovoga puta udružio je svoje ideje i energiju sa vizuelnim umetnikom Džimom Hodžisom, koji je osmislio scenografiju.

Kao sto je već ranije najavljeno, 28. marta u Beogradskog dramskom pozorištu Kompanija Joanisa Mandafunisa iz Ženeve izvešće komad “Osip Mandeljštam. Predstava” koja je omaž pesniku ruske avangarde koji se borio za slobodu govora u režimu tiranije. Sprečen da objavljuje svoja dela i uništavan kao ljudsko biće, Mendeljštam je posvetio život poeziji koja je postala svedočanstvo beskrajnog talenta i duhovne snage.

Joanis Mandafunis započeo je svoju igračku, a zatim i koreografsku karijeru u trupi Vilijama Forsajta, a sledeći trend iscrpnog istraživanja koje prethodi koreografskom procesu, kreirao je brojne cenjene i nagrađivane postavke. Najnoviji naslov, kojim odaje počast Mandeljštamu, kreirao je sa Elenom Đianoti, Robertom Moska i Brusom Majersom.

U beogradskom izvođenju tog komada učestvuje i beogradski glumac Pavle Pekić.

Publika 14. BFI-ja imaće priliku 29. marta u Sava centru da prisustvuje spektakularnom programu “Tutti” holandske trupe Introdans koja obeležava time 45 godina postojanja. U programu učestvuju oba ansambla te kompanije, izvodeći tri premijerna naslova međunarodno proslavljenih umetnika – “U spomen” flamansko-marokanskog koreografa Sidi Larbija Šerkaujia, “Kantata” Maura Bigoncetija iz Italije i “Nigde” Dimitrisa Papajoanua iz Grčke koji, prema rečima Aje Jung, prikazuju spokojnu lepotu i vrtlog strastvene, sirove igre, u izvođenju tehnički superiornih igrača.

   Tutti

Za 30. mart u BDP-u najavljena je trupa “Kinetički kolektiv” iz Ferare, koju je Aja Jung istakla kao pravo osveženje u oblasti fizičkog teatra. U predstavi “10 minibaleta” struja i oluje, ventilatori i dronovi, ptice i veliki žetei, postaju alegorije odnosa koreografije i igre, u istraživanju koje se odbija od repeticije do improvizacije, i od zapisa do izvedbe. Srž tog traganja jeste sveska iz detinjstva Frančeske Penini, u kojoj je zapisala desetak koreografija, izmišljenih, ali nikada predstavljenih.

Nova produkcija Helene Valdman i njene berlinske trupe, inspirisana vezom nacionalnih granica i žudnje za zatvorenim zajednicama, biće izvedena 31. marta u Ateljeu 212. Komad “Dobri pasoši, loši pasoši” postavljen je za trupu savremene igre i trupu novog cirkusa. Odvojene živim zidom, dve grupe žive sa dve strane linije. U suprotnosti sa protokom informacija, robe i novca, ljudima bez dobrog pasoša nije dozvoljen prelazak na drugu stranu, dok postoje pasoši koji uživaju dobru reputaciju i nosiocima garantuju slobodu kretanja. Na raskrsnici između pozorišta, igre i socioloških istraživanja, Valdmanova se bavi pojmom graničnog iskustva, koje nikada nije pozitivno.

  Dobri pasoši, loši pasoši

BFI se 1. aprila seli u Operu i teatar Madlenianum, gde će publika videti komad zvezde finske savremene plesne scene Tera Sarinena “Preobraženo” koji je kreirao na originalnu muziku kompozitora Ese-Peke Salonena, i to isključivo za muške igrače. Osim kinetičkog kvaliteta, muzika ga je inspirisala elastičnošću koja vodi od brutalno agresivnog - u nežno. Upravo su note obezbedile provokativnu i multidimenzionalnu iskru koja otpočinje bavljenje brojnim emocijama i virtuoznošću čoveka koji igra. Neustrašivi pred ekstremima osećajnosti i heroizma, i svim onim što se nalazi između, osam igrača teže beskonačnosti izražajne moći ljudskog tela, navela je Aja Jung, ukazujući da je kritika tak komad okrakaterisala kao “pravi trijumf muškog umetničkog izraza”.

Za 2. april u Pozorištu na Terazijama i 4. april u SNP-u u Novom Sadu najavljeno je prvo gostovanje njujorške trupe Balet Hispaniko, koja neguje novi izraz američke savremene igre, a donosi premijerne komade tri koreografa. Anabel Lopez Očoa, Ramon Olje i Pedro Ruiz osmislili su program u kojem se može otkriti strast flamenka, doživeti jedinstvena filozofija romskog naroda, i u roniti u neopisivu atmosferu noćnih klubova Havane, 60-ih godina prošlog veka. “Vašington post” navodi da su igrači te trupe “tehnički najpotkovaniji i najmuzikalniji igrači koje ćete pronaći u sferi savremene igre, i jednostavno - prelepi za gledanje!”

Prvo gostovanje Baleta HNK-a u Zagrebu na BFI-ju najavljeno je za 4. april u Madleniaumu, a trupa koja obeležava 140 godina postojanja izvešće dela hrvatskih koreografkinja Maše Kolar i Marjane Krajač, koje donose, prema rečima Aje Jung, senzacionalno viđenje Ravelovog “Bolera” i poemu o nepoznatom, “tamnom pejzažu”.

Nova berlinska trupa Dance On izvešće 5. aprila u BDP-u “7 dijaloga” Matea Ferđona i 15-minutni “Katalog” Vilijama Forsajta. Projekat je podržan od programa Kreativna Evropa, koji ima za cilj da izgradi
neobičan most između umetnika koji su do nedavno nosili repertoar velikih baletskih trupa, i sasvim mladih generacija koje tek stupaju na scenu.

Za 7. april u Sava centru najavljena je predstava “Betroffenheit” Kristal Pajt - nešto poput živog filma u izvođenju vankuverske trupe Kidd Pivot, koja je pre par godina oduševila publiku BFI-ja.

  Betroffenheit

Trauma, stanje šoka i zbunjenosti preplavi ljude u susret katastrofi. To je vanvremenski, granični prostor, kome se iznova vraćamo, u borbi da steknemo i održimo razmak, i gde reakcija na užas traje dugo nakon što se sve umirilo. Krizni štab održava hitnu situaciju živom i prisutnom, dok istovremeno mirni glas poziva da se suočimo sa prošlošću… Stalno ometanje, u vidu “šou programa”, zapravo nudi zadovoljstvo za kojim toliko žudimo.

Za 8. i 9. april u Pozorištu na Terazijama najavljeno je novo delo Kompanije Kafig i hip hop igrača, boksera i koreografa Murada Merzukija, koga je publika BFI-ja ispratila pre par godina ovacijama iz Beograda. U komadu “Piksel” igrači nastupaju u prostoru sačinjenom od iluzija na 3D dekoru.

Energična muzika otkriva telesnu poeziju usred sintetičkog pejzaša nastalog od digitalnih projekcija. Svaki umetnik je razigrano uronjen u nepoznati prostor, podeljene svesti, oslanjajući se na hip-hop virtuoznost, kombinujući poeziju i snove, kako bi se stvorila predstava na raskršću mnogih umetnosti i savremene tehnike. Francuski “Mond” opisao je tu predstavu kao “neku vrstu kidnapovanja emocija, sa jedinim mogućim ishodom: prepuštanjem!”

  Chotto Desh

Pretposlednje večeri 14. BFI-ja, 10. aprila u Ateljeu 212, Kompanija Akrama Kana – britanskog umetnika dobro poznatog beogradskoj publici, izvešće predstavu “Chotto Desh“, što u prevodu znači “mala domovina”. Taj komad oslanja se na Kanov jedinstveni kvalitet pripovedanja o raskršću svetova, kreiran kao ubedljiva priča o snovima i u spomenama mladog čoveka na putu od Bangladeša do Britanije. Koristeći posebnu mešavinu igre, teksta, slika i zvuka, taj komad slavi otpornost ljudskog duha u modernom svetu, obećavajući magično, očaravajuće i dirljivo pozorišno iskustvo za celu familiju.

U samoj završnici 14. BFI-ja, 11. aprila u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, publika će videti novo delo Šaron Ejal, u izvođenju trupe L-E-V iz Tel Aviva, inspirisanu tekstom “OKP” Nila Hilborna o opsesivno-kompulzivnom poremećaju - vrsti neuroze koja u navratima postavlja izazove u ljubavi i životu. Moćni komad, odigran u ritmu pulsirajuće tehno muzike koju je osmislio Đ Ori Lihtik, govori o ljubavi koja izostaje, ili o ljubavnicima koji jedno drugome nedostaju, nudeći završetak festivala u neuhvatljivom ritmu, navela je Aja Jung u opisu programa.

BFI ekskluzivno predstavlja 23, 24. i 25. aprila u Pozorištu na Terazijama baletsku super zvezdu Mihaila Barišnjikova, protagonistu niza filmova i serija po kojima je postao poznat i najširoj publici. Barišnjikov će, kako je ranije već najavljeno, nastupiti tri večeri uzastopno u komadu “Brodski/Barišnjikov”, u režiji Alvisa Haramanisa, inspirisanim poezijom nobelovca Brodskog. Postavka čuvenog litvanskog reditelja je pozorišni komad koji slavi posebnost i izuzetnost velikih umetnika, pokušavajući da otkrije nesagledive moći ljudskog tela i intelekta.

Barišnjikov je prvobitno trebalo da gostuje u Beogradu sredinom marta, ali je njegovo gostovanje odloženo zbog povrede prilikom izvođenja predstave “Nižinski” u Parizu početkom januara.

Prema savetu lekara, prva predstava koju će Barišnjikov izvoditi biće “Brodski/Barišnjikov”, jer se radi o pozorišnom komadu koji ne zahteva veća fizička opterećenja kolena.

Ovogodišnjem BFI-ju prethdila je revija filmova “Dani igre” u Jugoslovenskoj kinoteci, a program obuhvata i radionice, majstorske kurseve i izložbe.

Direktor VIP mobile Dejan Turk, u ime generalnog sponzora, rekao je da je ova godina posebna za tu kompaniju, jer slavi 10 godina postojanja i aktivnosti u Srbiji, kao i deset godina partnerstva sa BFI.

“To je jedno od naših najvećih i najvažnijih sponzorstava, na koje smo vrlo ponosni. Mi smo taj festival polako gradili, sa nekim novim idejama i tako danas imamo i nagrade i posebne programe”, rekao je Turk navodeći nagradu VIP poziva za domaće umetnike koji su izgradili uspešnu međunarodnu karijeru, VIP iskorak za novinare koji prate BFI, te VIP talenti - za mlade nade.

“Ove godine izgradili smo jednu od najboljih 4G mreža u Srbiji. Dogovorili smo sa Gradom Beogradom da otvaranje BFI u Sava centru i prvu predstavu direktno, uz pomoć RTS-a i naše mreže, prenosimo na Trgu republike, na velikom platnu”, rekao je Turk.

BFI je od osnivanja predstavio više od 300 radova poznatih koreografa, dok poslednjih godina svako izdanje prati oko 22.000 gledalaca i 120 akreditovanih novinara iz zemlje i inostranstva.

BFI se razvijao zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Srbije, ambasada i kulturnih centara zemalja učesnica, kao i Grada Beograda. Takođe, ostvario je kontinuiranu saradnju sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu Vojvodine.

Festival je osvojio već na početku nagradu Fonda “Jelena Šantić”, a Unesko ga je proglasio vodećim kulturnim projektom Jugoistočne Evrope (2006). Potom je primljen u Svetsku plesnu alijansu (WDA ITI UNESCO).

Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)