13. Beogradski festival igre
Beogradski festival igre (BFI) predstavlja od 19. marta do 10. prila u Beogradu i delom u Novom Sadu produkcije 15 plesnih kompanija iz 13 zemalja sa više od 30 koreografskih postavki koje potpisuju i legendarni autori, kao što je Jirži Kilijan, i mlade nade svetske scene, a izvode ih i trupe sa višedecenijskom tradicijom, poput Holandskog plesnog teatra (NDT 1) i one koje su među najmlađima na sceni, poput Nacionalne plesne kompanije Malte.
Pod sloganom “Sreća se igra”, 13. BFI i počinje svečano ponovnim, petim gostovanjem NDT1 u Sava centru, koji će izvesti dva komada u koreografiji Pola Lajtfuta i Sol Leon, koreografa koje publika BFI-ja takođe dobro poznaje.
Postavka “Pucaj na Mesec” uvodi publiku u svetlucavi sjaj ljubavnog života tri različita para, dok “Stop-Motion” predstavlja tehnološke scenske novine u kombinaciji sa melanholičnom muzikom Maksa Rihtera.
Kao iznenađenje večeri najavljen je rad belgijske kompanije Peeping Tom za NDT, a u pitanju je naslov “Vrata koja nedostaju”, inspirisan raskršćem između igre, teatra, umetnosti i života.
U selekciji direktorke BFI-ja Aje Jung, za 20. mart u Beogradskom dramskom pozorištu najavljen je komad “Are Friends Electric?” Juvala Pika, slavnog izraelskog koreografa sa stalnom adresom u Francuskoj, koji koristi poznate muzičke komade kako bi pokrenuo neku vrstu kolektivnog sećanja. Istraživanje starih albuma sastava Kraftverk otkriva analogni zvuk i ritam koji podseća na otkucaje srca, pokrete izazvane disanjem i brzim hodom, muzički gest preveden na ljudsku skalu. Zainteresovan za elastičnost prostora između igrača, komad “Are Friends Electric?” povezuje različite vrste materijala, stvarajući svežu igru za ansambl, hibridnu formu koja otvara nove prostore.
Predstava će u Beogradu imati međunarodnu premijeru, a potom odlazi na Bijenale igre u Lionu i na Atinski festival.
BFI predstavlja 21. marta u Pozorištu na Terazijama predstavu “Sijena” Markosa Moroa i njegove trupe La Veronal iz Barselone, kojima je toskanski grad bio inspiracija za ogled nad ljudskim telom. Vekovima je Sijena beležila promene koje je “ljudski materijal“ iskusio, posebno tokom renesanse. Sijena je vanvremenski prostor, gde je linija između stvarnosti i fikcije tanka, a potreba ljudskih bića da promišljaju sebe, konstantna. Postavka je bogata referencama drugih umetničkih disciplina, posebno filma i literature, a konstruisana je u formi uznemirujućeg eseja o telu koje zauzama centralno mesto na sceni.
BFI se 23. i 24. marta vraća u Sava centar, gde će biti izvedena predstava “Istočna senka” slavnog Jiržija Kilijana i njegove nove trupe, koja je bila najavljena kao jedan od najvažnijih događaja 12. BFI-ja, ali je povreda igračice dovela do otkazivanja evropske turneje. Kilijan se ipak pojavio pred beogradskom publikom u okviru specijalno osmišljene večeri, dok će komad inspirisan pričama Samjuela Beketa o iskustvu koje se ne može kupiti predstaviti na 13. BFI-ju.
“Istočna senka” je intenzivno delo koje pokreće. U njemu igra, muzika, dekor i video, predstavljajući egzistencijalnu potragu za životnim saputnikom zarad sopstvene umišljene kompletnosti. Ta potraga, kako je zabeležio, Dance Europe, predstavljena je nežno, poput male kutije u kojoj se kriju uspomene na apsurdne situacije i tragikomične greške.
Za 26. mart u BDP-u najavljena je predstava “Opsena” Vaclava Kuneša, nekadašnjeg igrača NDT-a, koji je u rodnom Pragu osnovao kompaniju 420People. Komad “Opsena” je inspirisan stendap komedijom i balansira između humora i mučnog preispitivanja onih koji stoje na sceni i pokušavaju da nasmeju publiku. Šta se nalazi iza tog smeha koji volimo da doživimo iz pozicije gledaoca? Šta se krije iza elegancije i lakoće igrača kojima se divimo? I šta se dešava sa komičarima? Da li su oni zaista tako zabavni i srećni? Šta je sa energijom igrača kada se reflektori ugase? To su neka od pitanja na koja odgovara Kunešova “Opsena”, koju je kritika ocenila kao “fascinantnu i uznemirujuću predstavu”.
Njujorška trupa Complexions izvešće 28 i 29. marta u Pozorištu na Terazijama šest koreografija u kojima snažni, visoki, mahom crni igrači, donose neponovljivu energiju i oluju tehničkih bravura. Trupa Complexions postoji gotovo tri decenije, a prvi put nastupa u regionu. Njene koreografe i direktore, Dvajta Rodena i Dezmonda Ričardsona, najšira javnost poznaje zahvaljujući brojnim američkim filmovima, kao partnere Dijane Višnjeve, ali i kao umetnike koji su kreirali za Prinsa, Lenija Kravica ili Patrika Svejzija.
Program čine “Ballad Unto”, neoklasično delo o ljubavi i povezanosti na muziku Johana Sebastijana Baha, zatim “Izgubljeno”, u kojem trojica muškaraca istražuju stanja nemaštine, usamljenosti i beznađa, kako bi kroz drugarsku i bratsku povezanost pronašli volju da prežive, “Ispovest” – delo isnpirisano izvanrednim glasom džez pevača Džimija Skota, “Prepreka”, duet za muške igrače na muziku Vivaldija, koji naglašava suprotne kvalitete i takmičarsku energiju, “Otisak/Maja” - prvi komad inspirisan fascinantnom pojavom doktorke Maje Angelu, spisateljice, pesnikinje, igračice, glumice i pevačice, koji izvodi Dezmond Ričardson, živa ikona igre, te komad “Udarac” na muziku Metalike, koji obrađuje kontroverzne teme života, ljubavi, smrti i evolucije.
Za 30. mart u Sava centru najavljen je komad Dimitrisa Papajoanua, jednog od najcenjenijih grčkih savremenih umetnika, koji je planetarno poznat po koreografijama koje su otvorile Olimpijske igre u Atini i Bakuu. Kombinujući znanja i iskustva iz oblasti vizuelnih i scenskih umetnosti, Papajoanu donosi u komadu “Mrtva priroda” opustošenu scenu pod rastegljivim nebom, na kojoj optičku iluziju stvaraju skladna ljudska tela u sizifoskom pokušaju potrage za smislom. “Njujork tajms” je naveo da je to delo koje “podjednako pripada slikarstvu, arhitekturi, filozofiji, teatru i umetničkoj igri”.
Za 31. mart u Srpskom narodnom pozorištu, a 2. april u BDP-u, BFI je najavio predstavu “Empirijski kvocijent” montrealske trupe RUBBERBANDance i koreografa Viktora Kihade, prefinjeno delo savremene igre, koje se bavi pokretom i snagom grupe. Bez nametanja narativne niti, Kihada gradi karaktere za šest igrača, govoreći o međuljudskim odnosima kao središtu umetničke inspiracije i pristupa. Ideje koje se prepliću u naizgled apstraktnom radu vezane su za lične doživljaje i osećanja transformisana vremenom i iskustvima pojedinaca, ostavljajući trag nostalgije, ponekad čak i žaljenja, ili čudnog bdenja nad tananim ljudskim životnim putanjama.
Gostovanje montrealske trupe, kako je naveo BFI, posebno ne bi trebalo da propuste svi koji se sećaju nastupa trupe Kidd Pivot ili su ljubitelji koreografskog opusa čudesne Kristal Pajt.
BFI će 1. aprila u Sava centru, a 2 aprila u SNP-u u Novom Sadu, ugostiti jednu od najsmelijih evropskih kompanija sa sedištem u Frankfurtu i Drezdenu, čiji je dugogodišnji umetnički direktor slavni Vilijam Forsajt. Predstaviće se najnovijom produkcijom “Primarna trilogija” koreografa Jakopa Godanija, kojom najavljuje novo poglavlje u svom radu. Gostovanje na BFI-ju ujedno je i međunarodna premijera tog komada, i prilika da se beogradskla publika upozna sa Godanijevim atraktivnim stilom i estetikom novog doba.
Za 3. i 4. april u Pozorištu na Terazijama najavljen je komad “Tras!” kompanije Kristijana Ingimarsona iz Kopenhagena, u kojoj je svakodnevnica radnog mesta pretvorena u svet nastanjen vanzemaljcima, super-herojima i klasičnim negativcima iz filmskih blokbastera. Kroz vratolomne trikove, fizičke podvige koji oduzimaju dah i uzbudljiv ugao posmatranja sveta, “Tras!” uvodi publiku u neverovatnu pobunjeničku avanturu. “Tras!” je mešavina komedije, narativnog pozorišta, akrobatike i rizičnih fizičkih zadataka, predstava bez reči koja nudi maštovoto, akcijom napojeno i zabavno iskustvo.
Publika BFI-ja imaće priliku 5. aprila u BDP-u da upozna mladu kompaniju ZfinMalta iz Valete, a njenog direktora i koreografa Mejvina Kua zna od ranije kao glavnog igrača i asistenta Akrama Kana. Taj međunarodno priznati umetnik školovao se kod velikih majstora indijske klasične igre, pod budnim okom značajnih pedagoga klasičnog baleta, a zatim je modernu igru učio u njujorškom Centru Mersa Kaningama. Tokom profesionalne karijere, najviše je sarađivao sa Vejnom MekGregorom i Akramom Kanom, što je presudno uticalo na njegov rukopis i plesnu estetiku. Trupa sa Malte donosi na BFI najnoviju postavku Kua, inspirisanu Malarmeovim delom “Popodne jednog fauna”.
Posebna atrakcija 13. BFI-ja je i gostovanje Baleta Rima koji će 6. i 7. aprila u BDP-u predstaviti komadom “Sam u kući” koreografa Alesandra Skjaronija, koji je namenjen mladoj publici, dok je celovečernji triptih “Paradoks” koreografa Paola Mangiole i Itamara Serusija, interesantna studija o podeli na muške i ženske igre.
Balet Rima do skora je predstavljao kompaniju tradicionalnog repertoara, a dolaskom novog umetničkog direktora, poznatog italijanskog kuratora savremene igre i direktora festivala u Basanu, Roberta Kaserota, otpočela je nova epoha za tu trupu. Hrabar zaokret, kojim se širom otvaraju vrata mladim koreografima, bio je povod da BFI predstavi Balet Rima u novom ruhu.
Na BFI-ju 9. aprila u Jugoslovenskom dramskom pozorištu gostuje Suzan Delal centar iz Tel Aviva postavkom “Sara / Killer Pig” poznatog dvojca Šaron Ejal i Gaja Behara, koji deluju pod imenom L-E-V i predstavljaju jedan od najznačajnijih i najhrabrijih glasova izraelske umetničke zajednice. Stvarajući neprekidno originalna dela za Kompaniju Batševa i mnoge ugledne trupe širom sveta, L-E-V je kulminacija dugogodišnje saradnje i jedinstvenih umetničkih trenutaka koje Šaron Ejal i Gaj Behar, praćeni originalnom muzikom Orija Lihtika, donose u izvođenju talentovanih igrača koji se kreću sa izražajnom preciznošću. L-E-V se hrani novim tehnologijama, integrišući ih nenametljivo u dela pomešanih umetničkih disciplina, koja mogu biti izvedena i u tehno klubu i u operi.
Za završnicu BFI-ja, 10. aprila u Operi i teatru Madlenianum, najavljeno je prvo gostovanje Tanc Lucerna, mlade švajcarske trupe koja je zamenila baletsku kompaniju u okviru operske kuće svog grada i neverovatnom brzinom stekla izuzetan međunarodni renome. Koreografi Kajetano Soto i Andonis Fonjadakis predstaviće se delima “Zla senka”, odnosno “Nijanse”, a to će biti i prilika da se balet-majstoru i koreografu Zoranu Markoviću uruči nagrada Vip poziva, koju BFI dodeljuje sa kompanijom “Vip” umetnicima sa ovih prostora koji imaju izgrađenu igračku karijeru u inostranstvu.
BFI se održava već četiri godine zaredom u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji, a prošle i ove godine ima i visoko pokroviteljstvo Ministarstva kulture i informisanja Srbije. Pokrovitelji BFI-ja su i Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine i Skupština grada Beograda, a pomogle su i ambasade i kulturni centri zemalja iz kojih dolaze učesnici, kao i banka Societe Generale.
Glavni partner BFI-ja devetu godinu uzastopno je kompanija “Vip mobile”, sa kojom su ustanovljene i nagrade “Vip poziva” i “Vip iskorak”, kao i projekat za najmlađe “Vip talenti”.
Značaj BFI-ja istakli su nedavno na zajedničkoj konferenciji za novinare u Skupštini Srbije šef Delegacije EU u Beogradu ambasador Majkl Davenport i ambasadori zemalja čije trupe učestvuju, kao i ministar kulture Ivana Tasovac i gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
Davenport je rekao da BFI pravi od Srbije “centar svetske plesne scene” i šalje “lepu sliku Beograda i Srbije u Evropu i šire”. Zahvalio je BFI-ju što omogućava umetnicima u Srbiji da se upoznaju sa kolegama iz sveta i razmene iskustva, što je, kako je istakao, i srž zajedničkog evropskog projekta.
Tasovac je istakao da je BFI jedan od “najznačajnijih festivala igre na svetskoj mapi festivala”, zbog čega je Ministarstvu kulture “istinska privilegija što je pokrovitelј” manifestacije koja “dovodi u Srbiju najzanimlјivije trupe i najveće baletske zvezde i koreografe, koji od Beograda i drugih gradova gde se održavaju prateći programi, prave ne samo kulturne prestonice, već i važne turističke destinacije”.
I Mali je istakao turistički potencijal BFI-ja, navodeći da privlači svakim novim izdanjem više od 20.000 posetilaca.
BFI je dobitnik nagrade Fonda Jelena Šantić, a Unesko ga je proglasio vodećim plesnim projektom u regionu Jugoistočne Evrope (2006), nakon čega je usledio prijem u Svetsku plesnu alijansu.
Nemački časopis “BalletTanz” označio je BFI kao “najreprezentativniju plesnu manifestaciju Starog kontinenta” i “plesnog trendsetera” (2012) u Evropi.
Sajt BFI-ja je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.
(SEEcult.org)
