100 najuticajnijih u umetnosti 2017.
Nemačka umetnica i teoretičarka Hito Štejerl (Steyerl), poznata po snažnim političkim stavovima i izazivanju odnosa moći u svetu umetnosti, proglašena je najuticajnijom ličnošću globalne umetničke scene u 2017. godini, na osnovu godišnje liste magazina ArtReview.
Lista 100 najuticajnijih ličnosti u svetu umetnosti, koju ArtReview objavljuje 16. godinu za redom, pokazuje nove trendove i jačanje moći mislilaca, teoretičara, kao i umetnika i kustosa koji su angažovani u promišljanju stvarnosti i istraživanju radikalnih političkih ideja. S druge strane, pojedine svetske zvezde umetničke scene ispale su ili su znatno pale na listi, poput Marine Abramović, koja je sa prošlogodišnjeg 46. završila na 89. mestu.
“Umetnost je moćna ili je u najmanju ruku konstrukt različitih snaga, koje nisu uvek pozitivne. To je nešto što Štejerlova prepoznaje. Našla se na vrhu liste zbog kontinuiranih pokušaja da poremeti odnose moći”, naveo je ArtReview, na čijoj se listi prvi put našla žena.
Poznata po video radovima i instalacijama zasnovanim na istorijskim i političkim narativima, kao i po bavljenju digitalnom kulturom i pitanjima identiteta, te po oštrim tekstovima, predavanjima i zauzimanju kritičkog stava prema događajima u savremenom društvu i na umetničkoj sceni, Hito Stejerl je nedavno, između ostalog, pokrenula i diskusiju na onlajn platformi E-flux o privođenju umetnika Vladana Jeremića i Uroša Jovanovića tokom večeri otvaranja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Ove godine učestvovala na Skulptur projektu u Minsteru, kao i na solo i grupnim izložbama u Buenos Airesu, Kopenhagenu, Dizeldorfu, Helsinkiju, Njujorku, Saop Paulu, Torinu, Beču…
Prvi put se našla na listi 100 najuticajnijih 2013. godine, kada je bila na 69. mestu, a sada je stigla na vrh s prošlogodišnjeg sedmog, zamenivši Hansa Ulriha Obrista (Ulrich), umetničkog direktora Serpentine galerije, koji je pao na šestu poziciju.
Veliki skok na listi ostvarila je Dona Haravej (Donna Haraway), čiji su tekstovi jedni od ključnih u aktuelnim debatama o identitetu, feminizmu i ekologiji. Na treće mesto stigla je sa prošlogodišnjeg 43. Među deset najuticajnijih je i francuski filozof, antropolog i sociolog Bruno Latur (Latour), koji se prvi put našao na listi i to na devetom mestu.
Među imenima koji su prvi put na listi su i teoretičarka Džudit Batler (Judith Butler) (48) i američki pisac i kritičar Kris Kraus (Chris) (77), čiji je rad uticao na sve jači fokus umetnika na pitanja roda i seksualnosti.
Na drugom mestu je francuski umetnik Pjer Hjui (Pierre Huyghe), koji je 2016. bio na 24. mestu, a fokusiran je na uticaj čoveka na prirodno okruženje. Sa prošlogodišnje druge pozicije pao je na četvrto mesto poljski kustos Adam Šimčik (Adam Szymczyk), umetnički direktor izložbe Dokumenta 14 u Atini i Kaselu.
Najbolje plasirani galerista je Dejvid Cvirner (David Zwirner) iz Njujorka, koji je godinama već u vrhu, a sada je na petom mestu. Ajvan i Manuela Virt (Iwan, Wirth) su na sedmom (2016. bili na trećem), a priličan skok su ostvarili Telma Golden (Thelma), direktorka Studio muzeja u Harlemu, koja je na osmom mestu (prošle godine je bila na 29. poziciji), te Gevin Braun (Gavin Brown), koji je na desetom mestu, a bio je na 27.
Fotograf Volfgang Tilmans (Wolfgang Tillmas), koji je vodio umetničke kampanje za ostanak Velike Britanije u EU i protiv nemačke ultradesničarske AfD stranke, našao se na 11. mestu, a manji pad zabeležio je kineski umetnik i aktivista Ai Vejvej (Ai Weiwei), koji je na 13 mestu (bio na 10.).
Među novim imenima na listi je video i performans umetnica Džoan Džonas (Joan Jonas), koja će imati retrospektivu u Tejt Modern 2018. godine, a našla se na 14. mestu, te Kara Voker (Walker), koja je na 56. mestu, a poznata je po radovima koji se kritički odnose prema pojedinim odlikama američke kulture, uključujući nasilje. Na 15. mesto je sa prošlogodišnjeg šestog pao uticajni galerija Lari Gagosian (Larry), dok je prvi put na listi, i to na 16. mestu - Marija Balšo (Maria Balshaw), nova direktorka Tejta, koja je nasledila godinama uticajnog Nikolasa Serotu (Nicholas). Odmah iza nje je direktor njujorškog MoMA Glen Lovri (Glenn Lowry).
Pojedini komercijalno najmoćniji umetnici nastavljaju pad na listi, poput Džefa Kunsa (Jeff Koons), koji je na 54. mestu, a 2014. bio je na sedmom, dok Dejmijana Hersta (Damien Hirst), uprkos tome što je ove godine imao dve velike izložbe u Veneciji, od 2012. nema na listi najuticajnijih, na kojoj je 2005. i 2008. bio na prvom mestu.
Lista magazina ArtReview pravi se na osnovu konsultacija sa međunarodnim panelom autora, umetnika, kustosa i kritičara, a rangiranje je zasnovano na internacionalnom uticaju pojedinca na produkciju i diseminaciju umetnosti i ideja u umetničkom svetu i šire u proteklih 12 meseci.
Lista je dostupna na sajtu ArtReview i u novembarskom broju štampanog izdanja, a uključuje i konteksutalne eseje i druge tekstove, kao i poseban umetnički projekat koji je osmislio irački umetnik Hiwa K, koji živi i radi u Berlinu.
(SEEcult.org)
