Svestrani Skolimovski
Poljski reditelj Ježi Skolimovski (Jerzy Skolimowski) jedna je od zvezda 37. FEST-a, na kojem će se predstaviti filmom “Četiri noći sa Anom”, ali i izložbom ulja na platnu, a Jugoslovenska kinoteka dodeliće mu i svoje najveće priznanje - Zlatni pečat, koji će dobiti i britanski glumac Ralf Fajns. Skolimovski će 21. februara u Kući legata otvoriti izložbu najznačajnijih ulja na platnu velikog formata, koja je naslikao proteklih desetak godina.
Poljski reditelj Ježi Skolimovski (Jerzy Skolimowski) jedna je od zvezda 37. FEST-a, na kojem će se predstaviti filmom “Četiri noći sa Anom”, ali i izložbom ulja na platnu, a Jugoslovenska kinoteka dodeliće mu i svoje najveće priznanje - Zlatni pečat, koji će dobiti i britanski glumac Ralf Fajns.
Skolimovski će 21. februara u Kući legata otvoriti izložbu najznačajnijih ulja na platnu velikog formata, koja je naslikao proteklih desetak godina.
Izložba je organizovana u saradnji Skolimovskog, poljskog galeriste Boguslava Vojtovica i Direkcije FEST-a, a dogovorena je na Filmskom festivalu u Kanu, gde je Skolimovki predstavio film “Četiri noći sa Anom”.
Radnja filma događa se u malom, provincijskom gradu u Poljskoj, a Ana je medicinska sestra kojom je opsednut Leon Okrasa, ložač u lokalnom bolničkom krematorijumu. On počinje svakodnevno da je prati, ulazi joj krišom u kuću, posmatra je dok spava.., a ona, iako primećuje da se dešava nešto čudno, ne pridaje tome pažnju.
Leona hapse, međutim, u pokušaju upada u Aninu kuću, nakon čega počinje suđenje na kojem će Leon otkriti šta zaista oseća prema Ani.
Taj film, kojim je u Kanu prošle godine počeo program “Petnaest dana autora”, biće prikazan na 37. FEST-u u programu “Horizonti” 23. februara u Sava centru (16.30), a dan kasnije u bioskopu “Balkan” (17.30).
Prema rečima Skolimovskog, to je čudna priča, jer se među glavnim junacima praktično ništa ne dešava, a postoji veliki emotivni naboj.
Publika FEST-a imaće priliku da upozna Skolimovskog i kao likovnog umetnika, koji je izlagao u Evropi i SAD, a učestvovao je i na Bijenalu u Veneciji.
Njegove slike nalaze se u mnogobrojnim privatnim kolekcijama u Americi, Italiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji.
Prema navodima američkog reditelja i umetnika Džulijana Šnabela,
Skolimovski slika ceo život, ali se kao i većina likovnih umetnika 20. veka okrenuo filmu kao formi izražavanja.
Navodeći da je prvi put video njegove slike pre nekoliko godina i pomislio da su u pitanju nefiguralni radovi, Šnabel je dodao da je potom uočio da slike Skolimovskog nikada nisu do kraja apstraktne, već uvek ostaju u vezi sa figurom i pejzažem.
“Njegove predstave uvek referiraju na čoveka. Skolimovski je pre svega slikar: slikarstvo je njegova uteha između dva filma, ali i njegova uteha kojom prevazilazi filmsko stvaralaštvo", dodao je Šnabel, poznat po filmovima “Baskijat” i “Ronilačko odelo”.
Prema navodima reditelja Anžeja Vajde, Skolimovski slika u harmoniji sa sobom i svetom koji ga okružuje - njegove velike slike nalik na drvene panele ubedljiv su dokaz duboko ličnog doživljaja sveta. “Možda su mi baš zato njegove slike toliko urgentno potrebne", rekao je Vajda o likovnom opusu Skolimovskog.
Prema navodima kritičara časopisa “Vikli” Pitera Franka, radovi Skolimovskog nalaze tačnu sredinu između medijuma i metafore, gesta i kreacije, prostora na površini platna i prostora samosvesti.
“Gledane jednim okom, to su furiozne, koloristički nametljive apstraktne slike. Gledane drugim okom to su slike prisustva izvučenog iz dubine ljudske egzistencije, socijalni i psihološki modeli i arhetipovi", naveo je Frank.
Skolimovski će otvoriti svoju izložbu u Kući legata 21. februara u 18 sati, a istog dana biće mu uručen i Zlatni pečat Kinoteke, zajedno sa Fajnsom, čijim će filmom “Čitač” 20. februara u Sava centru početi 37. FEST.
Izložba Skolimovskog biće otvorena do 8. marta.
Sajt FEST-a je www.fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org
(SEEcult.org)
