Život i potrebe studenata
Bavljenje umetnošću i odlasci u neku od institucija kulture nisu baš omiljeni načini na koje bi studenti u Srbiji želeli da provode slobodno vreme - oni više vole da se u dokolici bave sportom, druže sa prijateljima, gledaju TV, slušaju muziku, da spavaju ili da se pak dosađuju. Svega 10 odsto studenata učestvuje u kulturnom životu, ali su zato redovni posetioci klubova, pokazuje istraživanje o kulturnom životu i potrebama studenata u Srbiji koje je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka sproveo krajem 2010. godine.
Bavljenje umetnošću i odlasci u neku od institucija kulture nisu baš omiljeni načini na koje bi studenti u Srbiji želeli da provode slobodno vreme - oni više vole da se u dokolici bave sportom, druže sa prijateljima, gledaju TV, slušaju muziku, da spavaju ili da se pak dosađuju. Svega 10 odsto studenata učestvuje u kulturnom životu, ali su zato redovni posetioci klubova, pokazuje istraživanje o kulturnom životu i potrebama studenata u Srbiji koje je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka sproveo krajem 2010. godine.
Rezultati tog istraživanja, koje pokazuje u čemu sve uživaju studenti u Srbiji, šta ih muči i šta se promenilo u studentskom životu za poslednjih deset godina, biće predtavljeni 14. aprila u ZAPROKUL-u.
Učestvovaće istraživač u ZAPROKUL-u mr Slobodan Mrđa, profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu dr Ana Pešikan i direktor Kancelarije za mlade grada Beograda Kosta Andrić.
Istraživanje otkriva koliko često studenti posećuju kulturne događaje, koliko se njih uopšte, amaterski, profesionalno ili kroz neki hobi, bavi umetnošću, šta čitaju, koju vrstu muzike slušaju, koliko troše na kulturu... Takođe, sadrži i zanimljive podatke o tome koliko vremena studenti provode u virtuelnom svetu, šta im znači internet, koliko “vise” na Fejsbuku, Tviteru i drugim društvenim mrežama, kojim medijima su verni, koji su omiljeni “muški“ TV programi, a šta preferiraju devojke…
Takođe, istraživanje ukazuje i na studentski standard: kolikim mesečnim budžetom raspolažu studenti i koji su im izvori prihoda.
ZAPROKUL je nedavno predstavio i istraživanja o muzejima u Srbiji, koja pokazuju da su nacionalne muzejske ustanove, čije je osnivanje započeto u 19. veku, danas suočene sa potrebom osavremenjivanja rada i mnogobrojnim problemima, a njihovi direktori kao jedan od najvećih, pored nedostatka novca, prostora i slabih ljudskih resursa, vide i stranačko postavljanje članova upravnih odbora.
Sajt ZAPROKUL-a je www.zaprokul.org.rs
(SEEcult.org)
