Agenda manifestacija u Srbiji

Najveći broj manifestacija u Srbiji održava se u Vojvodini, ukupno su najzastupljenije folklorne, a najmanje filmske, pri čemu su gotovo sve godišnje i najzgusnutije su tokom letnjih meseci, pokazuje istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL) na osnovu kojeg je kreirana Agenda manifestacija, baza podataka koja bi trebalo da posluži i za razvoj turizma i ekonomije.

Najveći broj manifestacija u Srbiji održava se u Vojvodini, ukupno su najzastupljenije folklorne, a najmanje filmske, pri čemu su gotovo sve godišnje i najzgusnutije su tokom letnjih meseci, pokazuje istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (ZAPROKUL) na osnovu kojeg je kreirana Agenda manifestacija, baza podataka koja bi trebalo da posluži i za razvoj turizma i ekonomije.

ZAPROKUL je mapirao manifestacije kako bi građanima i stranim posetiocima približio različita kulturna i zabavna dešavanja, pa je, između ostalog, moguće saznati i gde su “Frulaška republika” ili "Grad vitezova", ko je “Čovek od zvezda”, šta su vašange i belmuž, kada je “Vodeni ponedeljak", na kojoj manifestaciji je muškarcima “zabranjen” pristup.., rečeno je 11. februara na promociji Agende, nastale na inicijativu Ministarstva kulture.

Agenda manifestacija pokazuje da osim Exita i Guče, BITEF-a, BEMUS-a, Nišvila ili Kustendorfa, postoji još stotine manje poznatih manifestacija, poput "Dana za juče", “Dečurlijade“, "Čobanskih dana", "Poetske šetnje parkom", "Letnjeg uličnog erskog kabarea"...

Prema podacima dobijenim od organizatora više od 800 manifestacija u 23 grada i 144 opštine, najveći procenat manifestacija održava se u Vojvodini (38.9%), nešto manje u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (27.3%), a zatim u istočnoj i južnoj Srbiji (17,7%), dok ih je u Beogradu 13,49 %, a na Kosovu i Metohiji je registrovano svega 2,5 %.

Direktor ZAPROKUL-a Aleksandar Lazarević rekao je na promociji da Agenda manifestacija može da bude pomoć i lokalnoj samoupravi, turističkim organizacijama i ustanovama kulture.

Napominjući da je u svetu zarada od kulturnog turizma oko 35 odsto, Lazarević je najavio da će Agenda biti ažurirana mesečno, a biće prevedena i na engleski i obogaćena video sadržajima.

Takođe, najavio je i pregled nepokretnih kulturnih dobara.

Ministar kulture Nebojša Bradić rekao je da Agenda manifestacija
potvrđuje povezanost kulture i informisanja.

Prema njegovim rečima, kulturna scena Srbije je veoma dinamična, ali su u medijima oskudne, nekompletne informacije o kulturi u unutrašnjosti, odnosno van Beograda.

“Neophodno je da kvalitetno informišemo kulturne radnike i institucije u zemlji i inostranstvu šta mogu da očekuju u Srbiji”, rekao je Bradić, ukazujući i na moguću ulogu kulture u razvoju turizma i ekonomije.

Bradić je naglasio da je, osim kapitalnih događaja, potrebno informisati i o manjim, takođe važnim, a kao primer je naveo Rajačke pivnice.

Takođe, naveo je i potrebu spoja manifestacija i kulturnih dobara, poput Exita i Petrovaradinske tvrđave u Novom Sadu.

Prema podacima ZAPROKUL-a, širom zemlje najzastupljenije su folklorne manifestacije - čak petina od ukupnog broja (20,1%), a posetioce na njima privlače i vojvođanski paprikaš (“Bački kotlić”, Bač), duvan čvarci (“Festival duvan čvaraka”, Valjevo), srpska rakija i pršut (“Rakijada” i “Pršutijada”, Čajetina), ili specijalitet od svrljiškog sira i kukuruznog brašna - belmuž (“Belmužijada”, Svrljig).

Manifestacija u oblasti likovne i primenjene umetnosti je 17,3 % od ukupnog broja, a slede književne (15,5%), muzičke (14,9%) i muzičko-scenske (12,2%), kao i manifestacije koje objedinjuju programe različitog tipa (13,6%), a najmanje je filmskih (5.5%).

Čak 56.9% mapiranih manifestacija osnovano je tokom prethodne decenije, a najstarije datiraju još iz 19. veka (0,47%), poput "Smederevske jeseni" koja još od 1888. godine slavi grožđe i vino tog kraja, ili “Proštenja na Bunariću” na severu Vojvodine koje postoji od 1893.

Tokom 90-ih godina osnovano je 16,8% manifestacija, a 80-ih, 70-ih i 60-ih ukupno oko 23%.

Najveći procenat manifestacija organizuje se jedanput godišnje (94.9%), dok ostatak čine bijenalne i manifesatacije koje se organizuju trijenalno, dva puta godišnje, mesečno...

Svaka druga traje od par do nedelju dana (49%), dok su upola ređe jednodnevne manifestacije (22.1%) i one čiji programi se odvijaju duže od nedelju dana (23.5%).

Organizatorima manifestacija najprimamljiviji su letnji meseci, te se čak 34.2% kulturnih događaja održava u to doba godine, dok se u zimskom periodu održi tek 10.9%. Situacija u tom pogledu je obrnuta u Beogradu, koji je najdinamičniji upravo zimi (36,8%), a najmanje manifestacija u prestonici ima tokom leta (13,99%).

Državni sekretar za turizam pri Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Goran Petković takođe je ukazao na promociji Agende na vezu kulturnih manifestacija i turizma, i to ne samo radi ostvarenja ekonomskog cilja, već i radi očuvanja kulturnog nasleđa.

Prema njegovim rečima, kada je 2007. godine preuzeo funkciju državnog sekretara za turizam, zatekao je 650 turističkih manifestacija u Srbiji i to mu je izgledalo strašno mnogo. Istraživanja su pokazala, međutim, da su najpovoljniji utisci stranaca najčešće vezani za atmosferu, prijatne ljude i gastronomiju.

Broj manifestacija u Srbiji i dalje raste, a oni koji dolaze iz inostranstva rado to prihvataju, rekao je Petković, pominjući da je na Saboru trubača u Guči bilo prošle godine 800.000 posetilaca, na Exitu 200.000, a na Beer festu u Beogradu 900.000.

“Učinićemo sve da takve manifestacije budu praćene, ali treba pratiti i manifestacije kao što su Mokranjčevi dani, na primer”, rekao je Petković, ukazujući i na važnost promocije kulture iz Srbije u inostranstvu, poput nedavnog koncerta ansambla “Kolo” u Briselu kojem je, uprkos hladnom vremenu, prisutvovao veliki broj ljudi.

Upitan o zaradi od turizma u Srbiji, Petković je rekao da nema podatke, ali da je vidljivo da “privreda oživi kad se događaju neke važne manifestacije”.

Pomoćnik direktora Turističke organizacije Srbije Miloš Milovanović rekao je da i TOS skuplja podatke i promoviše manifestacije, a ima ih evidentiranih oko 900 na srpskom i 150 na engleskom jeziku, uključujući sportske, privredne i političke.

TOS svake godine objavljuje i “Kalendar manifestacija”, podsetio je Milovanović.

Ocenjujući da Srbija po raznovrsnosti manifestacija ne zaostaje za inostranstvom, on je dodao da zaostaje, međutim, “po načinu kako je to sve urađeno”.

“Treba zato da se bavimo uređenjem i podsticanjem celog sektora”, rekao je Milovanović.

Agenda manifestacija Srbije nalazi se na sajtu ZAPROKUL-a (www.zaprokul.org.rs), a podatke je moguće pretraživati prema nazivu, mestu i vremenu održavanja, godini osnivanja i vrsti manifestacije.

*U PRILOGU: Grafički prikaz podataka o mapiranim manifestacijama

(SEEcult.org)