Albanski umetnici podeljeni oko novog zakona o kulturi

Dok pojedini umetnici pozdravljaju osnivanje novog nacionalnog centra za umetnost, drugi kažu da on ne garantuje da se neće nastaviti sa zloupotrebama u izdvajanju sredstava za kulturu.

Dok pojedini umetnici pozdravljaju osnivanje novog nacionalnog centra za umetnost, drugi kažu da on ne garantuje da se neće nastaviti sa zloupotrebama u izdvajanju sredstava za kulturu.

*Piše: Ben Andoni

Među albanskim umetnicima još traje debata oko novog zakona o kulturu i umetnosti, upućenog na glasanje u skupštinu, gde se očekuje da će biti usvojen uz podršku vlade desnog centra Salija Beriše.

Predlog zakona uspostavlja novu institucionalnu strukturu za umetnost, van ministarstva kulture, koja će rukovoditi sredstavima za kulturne projekte procenjene na 1,2 miliona eura godišnje.

Zakon predviđa osnivanje Nacionalnog centra za umetnost i kulturu, koji će raspolagati sredstvima izdvojenim za umetnost.

Osim upravljanja procesom finansiranja, novi predlog zakona predviđa i osnivanje Nacionalog pozorišta za komedije i Nacionalnog cirkusa.

Prema novom zakonu, lokalne sredine biće u obavezi da potroše 30 posto svog budžeta za kulturu na lokalna pozorišta. Predlog zakona otvara i mogućnost za umetničke kompanije da ostvare zaradu iz budžeta.

Neslaganje je nastalo oko toga da li će nova ustanova poboljšati transparentnost načina na koji se dodeljuju sredstva ili nastaviti da radi u interesu nekolicine povlašćenih organizacija i pojedinaca.

Finansiranje umetnosti u Albaniji odavno ne poseduje odgovarajući zakonski okvir i trenutno ga regulišu dve odluke Saveta Ministara usvojene 1993. godine.

Ministar za kulturu Ferdinand Džaferi opisao je predlog zakona kao model zamišljen da obezbedi veću samostalnost kulturnim ustanovama zasnovanu na najboljoj praksi Evropske unije.

Ministarstvo tvrdi da je uvažilo predloge četrdesetak umetnika tokom izrade zakona.

Rubens Šima, direktor Nacionalne galerije u Tirani, opisuje ovo kao pozitivan korak, najviše zato što proglašava galeriju jednom od centralnih javnih kulturnih ustanova u zemlji i definiše organizaciju takvih ustanova regulišući nominaciju direktora i njihove mandate.

„Zakon definiše funkcije odbora, njegova interna pravila i, što je najvažnije, obezbeđuje da samo centralne javne kulturne ustanove mogu direktno da se obrate ministarstvu radi finansiranja,“ kaže Šima.

Šima kaže da je nedostatak takvog institucionalnog zakonskog okvira bio stalan problem za kulturne ustanove u Albaniji.

Zani Ciko, upravnik Nacionalne opere, takođe vidi predlog zakona kao pozitivni napredak, zato što će primorati čak i male opštine da izdvoje sredstva za kulturu, što nije bio slučaj u prošlosti. Ne slažu se svi, međutim, da će zakon napraviti pozitivni pomak.

Kico Londo, direktor pozorišta „Metropolitan“ u Tirani, kaže da je primoravanje lokalnih vlasti da izdvoje 30 posto svojih budžeta za kulturu na pozorišta besmisleno jer su ti budžeti u startu „nepostojeći“.

„Ovaj zakon ne podseća na najbolju evropsku praksu, on ne liči ni na šta“, kaže Londo.

Arben Kumbaro, predsednik Udruženja kritičara Albanije, podjednako je skeptičan. On energično dovodi u sumnju ideju da će novi Nacionalni centar za umetnost biti transparentna organizacija.

Nema garancija da će se način na koji se izdvajaju sredstva za kulturne projekte popraviti u budućnosti, tvrdi on.

„Kao rezultat, samo će narasti administrativna i birokratska uprava javnih fondova za umetnost, kao i zloupotreba ovih fondova u svrhe koje nemaju veze sa umetnošću“, kaže on.

Prema Kumbarovim rečima, dok novi centar stvara iluziju reforme, sve će ostati po starom zato što će izbor članova odbora te ustanove biti u rukama ministra kulture, a ne umetnika.

Kumbaro kaže da takav odbor, koji će ima važan uticaj na kulturni život, ne sme biti prepušten hirovima političara, već da negovi članovi moraju biti nominovani od strane umetnika.

Londo se slaže. Predlog zakona ide na ruku malog broja povlašćenih i izrađen je sa istim starim menalitetom koji je i doveo do toga da se sredstva zloupotrebe u prošlosti.

„Predlog zakona treba vratiti ministarstvu“, kaže on, „a oni koji su omanuli toliko puta pre [u rukovanju sredstvima za umetnost ] ne smeju da budu zaduženi za njegovu izradu.“

*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)” koji je posvećen analitičkom izveštavanju o kulturnim politikama na Zapadnom Balkanu, a realizuje ga Balkanska istraživačka regionalna mreža (BIRN). SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu (SCP). Tekstovi su originalno objavljeni u okviru sekcije “Culture watch” na sajtu BIRN-a, a zainteresovani se mogu prijaviti i na mesečni “Culture Watch” bilten.