• Search form

08.08.2009 | 00:28

Festival Paradžanovu u čast

Jubilarni, peti po redu Međunarodni festival kratkometražanog filma i animacije ”Open cinema” koji je 7. avgusta počeo u Sankt Peterburgu proći će u znaku obeležavanja 85. godišnjice rođenja znamenitog reditelja Sergeja Josifoviča Paradžanova (9. janura 1924 Tbilisi, 21. jula 1990. Erevan).

Organizatori su najavili da gledaoce očekuje i susret sa najznačajnijim delima kratkometražnog igranog i dokumentarnog filma, animacije i eksperimentalne video-produkcije, nastalim u poslednje dve godine na svim meridijanima.

Festival Paradžanovu u čast

Jubilarni, peti po redu Međunarodni festival kratkometražanog filma i animacije ”Open cinema” koji je 7. avgusta počeo u Sankt Peterburgu proći će u znaku obeležavanja 85. godišnjice rođenja znamenitog reditelja Sergeja Josifoviča Paradžanova (9. janura 1924 Tbilisi, 21. jula 1990. Erevan).

Organizatori su najavili da gledaoce očekuje i susret sa najznačajnijim delima kratkometražnog igranog i dokumentarnog filma, animacije i eksperimentalne video-produkcije, nastalim u poslednje dve godine na svim meridijanima.

Učešće na festivalu prijavilo je 500 pretendenata na neku od nagrada iz 23 zemlje sveta, dok će se van konkurencije predstaviti 16 programa sa međunarodnih festivala, nacionalnih filmskih škola i kinostudija.

Evropski distributeri pripremili su prezentaciju restrospektive i antologiju najboljih ostvarenja kratkog metra.

Početku festivala prethodila je memorijalna postavka „Svet Sergeja Paradžanova - umetnost bez granica“, koja je 6. avgusta otvorena u Domu inženjera na Petropavlovskoj tvrđavi. U narednih nekoliko dana, posetioci te izložbe biće u prilici da vide 50 foto-robota iz kolekcije Paradžanova iz Jerevana.

Oficijeni početak programa ”Open cinema”, koji sadrži autorsku verziju filma Paradžanova „Boja nara“ održan je na glavnom filmskom trgu u gradu u kinokoncertu „Dom kina“. Nakon toga planirane su projekcije zvanične festivalske selekecije i retrospektive sa međunarodnih festivala iz celog sveta.

U okviru programa predviđene su i radionice Antona Adasinskog, a održaće se i tribina na temu „Formoplastika Sergeja Paradžanova - pro et contra” na kojoj će vodeći filmski stvaraoci, istoričari i teoretičari sedme umetnosti iznositi svoje poglede na stvaralaštvo velikog filmskog režisera.

Tokom dva dana, na plaži Petropavlovske tvrđave, dešavaće se finalni akord zatvaranja festivala sa gala programom. Planirano je da se 14. avgusta, na specijanom velikom ekranu postavljenom na plaži pred mnogobrojnim posetiocima projektuju nabolja filmska ostvarenja iz selekcije van konkurencije.

Svečana ceremonija zatvaranja festivala, progalešenje pobednika i dodela nagrada i priznanja za najsupešnija ostvarenja prvi put u petogodišnjem trajanju, zbiće se pod otvorenim nebom.

Filmski režiser i scenarista Paradžanov studirao je na vokalnom odseku konzevatorijuma u Tbilisiju i na građevinskom fakultetu - odsek železnica, takođe u rodnom gradu, a 1949. prešao je u Kijev gde je u filmskom sudiju Dovženko ostao do 1960. godine i kao asistent započeo uspešnu filmsku karijeru. U međuvremenu (1952.) završio je fakultet režije na VGIK-u u Moskvi diplomskom predstavom „Moldavska bajka“, da bi posle debitantskog filma „Andrijaš“ nastavio da snima dokumentarne i naučno popularne filmove.

Svetsku slavu stekao je filmom „Senke zaboravljenih predaka” snimljenim 1965. godine, nagrađenim na nekoliko međunardnih festivala. Film se odlikuje bujicom narodnih strasti i slikovitom izražajnošću.

Još originalniji je sa stanovišta likovnosti i ekspresivne izražajnosti njegov drugi film rađen po sopstvenom scenariju ”Boja nara” u kojem je u nekoliko minijatura, na kolorističkom fonu srednjovekovnog Kavkaza oživeo biografiju poznatog tbiliskog i jermenskog pesnika Sajat - Novog.

Film po gruzijskoj narodnoj legendi „Legenda o tvrđavi Suram“ snimio je 1984, a četiri godine kasnije snimio je svoj poslednji završeni film ”Ašik Kerib”, po motivima istoimene poeme Jurija Ljermontova.

Između 1965. i 1968. godine Paradžanov je zajedno sa drugim istaknutim ukrajinskim naučnicima i kulturnim radnicima protestovao zbog masovnih političkih progona i hapšenja koje su sprovodili državni i partijski organi Ukrajinske SSR, a 1968. godine potpisao je zajedno sa još 138 intelektualaca peticiju protiv nezakonitih političkih procesa. Da bi izbegao hapšenje, napustio je Ukrajinu i pobegao u Jermeniju, ali se 1971. godine vratio ponovo u Kijev, u kojem je dve godine kasnije (17. decembra 1973.) bio uhapšen.

Zahvaljujući međunarodnoj kampanji protesta, u koju su se uključili vrhunski filmski stvaraoci toga doba kao što su Fransoa Trifo, Žan-Lik Godar, Federiko Felini, Lukiano Viskonti, Roberto Roselini, Mikelanđelo Antonioni, Paradažanov je krajem decembra 1977. pušten iz logora, ali odmah i proteran iz Ukrajine, pa se nastanio u Tbilisiju. Umro je od raka pluća 21. jula 1990.

Čuvenom dokumentarnom filmu ”Paradžanov: Poslednje proleće” u kojem je sačuvan originalni negativ njegovog nezavršenog filma „Ispovest„ 1992. godine dodeljena je nagrada „Nika“.

Sajt ”Open cinema” je http://www.artbereg.ru, a Paradžanova http://www.parajanov.com

B. Rakočević

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r