Šabrolov maraton u Kinoteci

Jugoslovenska kinoteka podseća 9. i 10. oktobra na velikog francuskog reditelja Kloda Šabrola (Claude Chabrol, 1920-2010), koji je više puta obećavao da će doći u Beograd - poslednji put na Berlinalu 2009. godine, na kojem je dobio Zlatnog medveda za životno delo.

Jugoslovenska kinoteka podseća 9. i 10. oktobra na velikog francuskog reditelja Kloda Šabrola (Claude Chabrol, 1920-2010), koji je više puta obećavao da će doći u Beograd - poslednji put na Berlinalu 2009. godine, na kojem je dobio Zlatnog medveda za životno delo.

Prema navodima direktora Muzeja Jugoslovenske kinoteke Dinka Tucakovića, na prošlogodišnjem Berlinalu je poslednji put i video Šabrola, a tada je “poslednji put obećao da će doći u Beograd”.

Bilo mu je poznato da Jugoslovenska kinoteka ima najveću kolekciju njegovih filmova van Francuske, da mu je već pripredila - u najgore moguće vreme sankcija - kompletnu retrospektivu (oko 40 naslova).

“Za razna obećanja da će doći, i više nedolazaka, uvek je imao odlično opravdanje. Snimao je film”, naveo je Tucaković.

Prema njegovim rečima, Živojin Pavlović je uvek sa uzbuđenjem pričao kako je bio na Šabrolovom snimanju, a Fazbinder (Fassbinder), po mnogim parametrima najbliži, otvoreno ga je “mrzeo”, jer je znao, a snimajući i pet filmova godišnje, da ga nikada neće dostići. Ne samo po kvantitetu.

Kinoteka povodom nedavne smrti Šabrola prikazuje tokom vikenda maraton koji obuhvata neke od njegovih najznačajnijih filmova, počev od “Rođaka” (1958) do “Hvala za čokoladu” (2000).

Publika će videti i filmove “Košute” (1968), “Mesar” (1970), “Mari Šantal protiv doktora K” (1965) i “Neka zver krepa” (1969), “Demarkaciona linija” (1966), “Crvene noći” (1973), kao i “Violeta Nozijer” (1978) i “Ceremonija” (1995), sa Izabel Iper (Isabelle Huppert) u jednoj od glavnih uloga.

Kritičar, scenarista, glumac i reditelj pre svega, Šabrol je počeo karijeru u “Filmskim sveskama” (Cahiers du Cinema), sa kolegama Trifoom (Truffault), Rivetom (Rivette)... Na prevaru su intervjuisali Hičkoka (Hitchcoock) u Kanu, a onda su se latili kamera. I nastao je francuski novi talas, posle kojeg nikada više nije bilo isto.

Prirodno talentovani skener ljudske psihologije i distanciran i skeptičan kritičar post-hladnoratovskog sveta, Šabrol je, kako je istakao Tucaković, bio jedan od retkih glasova današnje civilizacije koji je imao integritet da kritikuje i bude polifono “politički nekorektan”.

Autor nekih od najznačajnijih filmova ikada snimljenih, zbog kojih film nosi časno ime umetnosti, rođen je 24. juna 1930. godine u Parizu.

Prvi dugometražni film “Lepi Serž” (Le beau Serge) snimio je 1957. godine, a mnogi ga smatraju i prvim “pravim” filmom novog talasa.

Šabrol je bio komunista koji se ledio na reč Sibir i nikada nije išao u kolhoze. Opsesivno je bio vezan za svakodnevne scene iz života francuske buržoazije, kao njegovi zemljaci Flober (Flaubert) i Zola (Zola), mada su mu kao literaturni uzori bili bliži američki autori kriminalističkih “palp” romana i francuskih petparačkih policijskih “polara”. Kriminalistički film, komedija,ili građanska drama, uvek nose kritiku, nikada osudu.

Kao i njegov omiljeni Džon Ford (John), koji je poruke slao poštom, a ne filmovima, Šabrol je imao omiljene stalne glumce, kao što su njegova dugogodišnja muza i životna pratilja Stefani Odran (Stephane Odran), kao nezaobilazan znak i kod za prepoznavanje.

Šabrol je nagrade dobijao, mada su ga one najveće zaobilazile.

“Imao je status genija, ali su konkretnim filmovima uvek nalazili zamerke, ponajviše zbog toga što njegovo visočanstvo “ prosečni gledalac” sa njima nikada nije imao probleme”, naveo je Tucaković.

“Ja sam sasvim izvesno komunista ali to ne znači da moram da snimam filmove o seljacima kako žanju žito!”, rekao je Šabrol 1971. godine.

U PRILOGU - intervju koji je sa Šabrolom radio Nebojša Đukelić, objavljen u Sineastu, br. 86/87, 1990.

Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)