Dali u Lafontenovom svetu

Francuski kulturni centar u Beogradu predstavlja tokom marta - meseca frankofonije, izložbu koja povezuje čuvenog španskog slikara, provokativnog i ekstravagantnog nadrealiste Salvadora Dalija (1904 -1989) i francuskog pesnika i basnopisca Žana de Lafontena (1621-1695) koji su, iako različiti u načinu rada, podjednako voleli preciznost, koristeći živ i čvrst potez ili reč za oštar i britak pogled na savremenike.

Francuski kulturni centar u Beogradu predstavlja tokom marta - meseca frankofonije, izložbu koja povezuje čuvenog španskog slikara, provokativnog i ekstravagantnog nadrealiste Salvadora Dalija (1904 -1989) i francuskog pesnika i basnopisca Žana de Lafontena (1621-1695) koji su, iako različiti u načinu rada, podjednako voleli preciznost, koristeći živ i čvrst potez ili reč za oštar i britak pogled na savremenike.

Zaljubljenik u književnost, Dali je ilustrovao mnogobrone tekstove: od legende o Viljemu Telu do Lotreamona, preko Šekspira, Benvenuta Čelinija, Servantesa, Dantea, Pjera de Ronsara, Apolinera, Markiza de Sada, do Mao Cetunga i Biblije.., a izložba u FKC-u predstavlja njegovu obradu Lafontenovog Bestijarija: 11 ilustrovanih basni koje vrve od čudesnih bića i u kojima se prepoznaje ceo Dalijev univerzum.

Izložbu “Dali u Lafontenovom svetu” (ili Lafontenov Bestijar po Salvadoru Daliju) otvoriće 1. marta ambasador Francuske u Srbiji Žan-Fransoa Teral, a proslavljeni srpski glumac Predrag Miki Manojlović čitaće tom prilikom Lafontenove basne na francuskom i srpskom jeziku.

Biće predstavljena serija od 12 grafika (bakropisa), dorađenih akvarelom, koje ilustruju Lafontenove basne. Grafike su numerisane i potpisane, a predstavljaju, između ostalog, basne kao što su “Gavran i lisica”, “Konj i vuk”, “Lavlji dvor”, “Bolesni jelen”, “Hrast i trska”, “Životinje obolele od kuge”...

Priča o Lafontenovim basnama potiče iz davnina i vraća nas u doba grčkog pisca Ezopa - Lafonten je izmenio prvobitne basne i običnu prozu pretvorio u suptilne pesničke stihove. Kroz njih je opisivao i kritikovao život na dvoru Luja XIV.

Prve ilustracije Lafontenovih basni potiču iz 1759, kada je kraljev slikar životinja Žan-Batist Udri oslikao svih 245 pesama. Mogi umetnici su se nadahnuli Lafontenovim basnama, kako slikari, tako i grafičari, vajari, ali i primenjeni umetnici.

Dali je prilagodio svoj simbolički stil moralističkom tonu Lafontenovih basni tako da je njegovo delo u tim grafikama prozirno, čisto i puno svežine. Delikatni kolorit ilustracija daje njegovom univerzumu snova i fantazija novi život. Dali je u tim delima pokazao umeće rada pošoar tehnikom kojom je oplemenio grafiku bojama. Potpisao je i obeležio svaku od originalnih tabli običnom olovkom, potvrđujući time njihovu autentičnost.

Prema navodima direktorke Muzeja Žana de Lafontena (www.musee-jean-de-la-fontaine.fr) na severu Francuske, Kristijane Sinig-Hâs, Dali je, premda nije bio okrenut prošlosti, osećao veliko poštovanje prema istorijskom nasleđu i umetnosti prethodnih vremena, kao i Lafonten.

Realnost je kod Dalija pročistio nadrealistički medijum, a kod Lafontena prenošenje u svet životinja - u pitanju je suptilna igra preslikavanja i kod jednog i kod drugog.

“Iako je Žan de Lafonten negovao društveno ponašanje koje je bilo sušta suprotnost dalijevskom besomučnom ludiranju, ne čudi što je i on takođe gradio o sebi, sa savršenim majstorstvom, karikaturalnu sliku pomalo nedruštvenog ‘Dobričine’ i sanjara. Uvođenje te karikaturalne i dopadljive slike bez sumnje mu je proširilo polje slobode i omogućilo mu da obuhvati jednim od najbritkijih i najzajedljivijih pogleda svoje sunarodnike sklone, zahvaljujući toj slici, da mu lakše progledaju kroz prste”, navela je Kristijana Sinig-Hâs.

“Budite uvereni”, pisao je Dali u svom dnevniku, “da čuveni žitki satovi nisu ništa drugo do paranoični kritički meki i ekstravagantni kamamber usamljen u vremenu i prostoru”.

Lafonten je rođen u Šato-Tijeriju u Šampanji, u imućnoj i uglednoj porodici, a prvo znanje je stekao u školi u Remsu. Roditelji su hteli da postane bogoslov, ali on nije imao nikakvu naklonost ka verskom životu. Više je voleo poeziju. Završio je pravo i postao advokat, ali nikada se nije bavio tom profesijom.

Ogledao se u svim književnim rodovima, a glavna su mu dela "Basne i bajke", "Priče u stihu". Od antičkih pisaca preuzeo je okosnicu, a basnu osvežuje elementima drame, satire i poezije. Životinje njegovih basni kriju pod svojom kožom sve ljudske slabosti. Njegove basne vrlo su poznate i smatraju se remek delima svetske književnosti. Inspirisane su Ezopom, Horacijem i staroindijskom književnosti.

Prvo delo od 124 basne izašlo je 1668. godine pod nazivom "Ezopove basne", a bile su posvećene sinu Luja XIV. Basne su imale ritam, pisane su u rimi, bile su prirodne i lake za čitanje. Lafontenove basne pritom nisu samo štivo za decu, već i za odrasle. U njima često stradaju dobri (jer nisu dovoljno lukavi), a pobeđuju pametni i spretni (makar bili i zli).

Poslednja edicija Lafontenovih basni izašla je 1693. godine, deceniju nakon što je postao član Francuske akademije.

Lafontenove basne su prevodili mnogi u Srbiji, od Dositeja Obradovića do Slavka Ježića, Staniše Stanišića, Dragoslava Ilića i drugih.

Španski slikar Dali, fotograf, vajar, književnik, dizajner i autor filmova, zapamćen je po snažnim i bizarnim slikama, te kao jedan od najpoznatijih predstavnika nadrealizma u slikarstvu. Uprkos jedinstvenom načinu slikanja, mnogi stručnjaci upravo zbog toga smatraju da je bio pod uticajem renesansnih majstora.

U mnoštvu njegovih radova izdvajaju se oni sa slavnim Mekanim satovima (1931), koji su korišteni u mnogim igranim i animiranim filmovima. Sarađivao je i s Voltom Diznijem, Alfredom Hičkokom, Luisom Bunjuelom, u čijim filmovima je čak i glumio.

Pored slikarstva, Dali se bavio i ilustracijom, a najpre je počeo da ilustruje u Parizu izdanja nadrealista.

Oslikao je i remek-dela književnosti, kao što su “Don Kihot”, “Alisa u zemlji čuda”, “Tristan i Izolda”, kao i Lafontenove basne. Dokazao je umeće kao sjajan grafičar, crtač i kolorista, prelazeći s lakoćom s jedne tehnike na drugu.

Dali je celog života insistirao na svom "arapskom poreklu", tvrdeći da je potomak Maura i pravdajući time svoju ljubav “prema svemu što je pozlaćeno i preterano”.

Iako su ga mnogi smatrali izrazito maštovitim, Dalí je imao potrebu da čini mnoge bizarne i čudne stvari kako bi privukao pažnju na sebe, tako da su neke od tih stvari privlačile više pažnju nego njegova umetnost.

Izložba u FKC-u organizovana je u saradnji sa Visconti Art galerijom iz Ljubljane, a biće je moguće obići do 2. aprila.

Sajt FKC-a je www.ccf.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)