Antifašistički marš
Međunarodni dan borbe protiv fašizma, rasizma, antisemitizma i ksenofobije, 9. novembar, biće obeležen u Beogradu antifašističkim maršom, koji počinje u 14 sati okupljanjem na Trgu Nikole Pašića, a biće završen na platou ispred Filozofskog fakulteta obraćanjem javnih ličnosti i koncertom novosadskog romskog hip-hop benda Muha Blackstazy. Nakon okupljanja na Trgu Nikole Pašića, učesnici Antifašističkog marša uputiće se ka spomeniku ubijenim antifašistima u okupiranom Beogradu 1941-1944. i položiti cvece u znak
poštovanja i zahvalnosti prema herojstvu tih ljudi.
Međunarodni dan borbe protiv fašizma, rasizma, antisemitizma i ksenofobije, 9. novembar, biće obeležen u Beogradu antifašističkim maršom, koji počinje u 14 sati okupljanjem na Trgu Nikole Pašića, a biće završen na platou ispred Filozofskog fakulteta obraćanjem javnih ličnosti i koncertom novosadskog romskog hip-hop benda Muha Blackstazy.
Nakon okupljanja na Trgu Nikole Pašića, učesnici Antifašističkog marša uputiće se ka spomeniku ubijenim antifašistima u okupiranom Beogradu 1941-1944. i položiti cvece u znak
poštovanja i zahvalnosti prema herojstvu tih ljudi.
Marš će se završiti na platou ispred Filozofskog fakulteta, odakle je pre nešto više od mesec dana trebalo da krene, u poslednjem trenutku zabranjena, Povorka ponosa LGBT zajednice.
Prema navodima organizatora, “ovo je poslednji u nizu događaja koji svedoči da je fašizam i dalje veoma prisutna pretnja društvu u kojem živimo”.
DEKLARACIJA ANTIFASSISTKINJA I ANTIFASSISTA U AKCIJI
“Svet je opasno mesto za život; ne zbog ljudi koji su zli, već zbog onih koji povodom toga ne čine ništa”.
Albert Ajnštajn, izbeglica iz nacističke Nemačke
Danas, kada smo svi/e zabrinuti/e zbog jačanja fašizma u našem društvu i njegovog sve brutalnijeg ispoljavanja, dužni/e smo da mu se odlučno i jedinstveno suprotstavimo. Ne smemo da ćutimo pred nasiljem na našim ulicama koje je motivisano fašističkom ideologijom i koje sprovode pripadnici fašističkih, klerofašističkih i neonacističkih organizacija, ali ni pred sramnom revizionističkom politikom koju sprovodi vladajući režim.
Fašizam znači ubistvo miliona ljudi, istrebljenje čitavih zajednica i uništenje demokratije i ljudskih prava. Šest miliona Jevreja/ki pogubljeno je u nacističkom holokaustu. Ukupno više od 15 miliona Jevreja/ki, sindikalnih aktivista/kinja, Slovena, Roma, crnaca, lezbejki, gejeva i osoba sa invaliditetom ubijeno je kao rezultat politike nacističke Nemačke.
Danas su u Srbiji aktivne organizovane grupe koje ove zločine poriču ili veličaju i javno glorifikuju idejne tvorce politike koja je odgovorna za najtragičniji period u ljudskoj istoriji. Iako je njihova brojnost i dalje ograničena, ove grupe su veoma dobro organizovane i nalaze potporu u delovima državnog i paradržavnog aparata. Praktičnu doslednost fašističkoj ideologiji dokazale su brojnim ubistvima i prebijanjima koja su se dogodila u proteklih deceniju i po, kao i drugim vidovima javnog manifestovanja svojih ideja.
Plodno tle za jačanje fašizma u Srbiji, svakako predstavlja kontinuitet sa nacionalšovinističkom politikom devedesetih, sa kojom nova srpska politička, ekonomska i kulturna elita nije ni mogla da se obračuna – jer najvećim delom, nažalost, nikada nije ni bila njen radikalni kritičar.
Globalna ekonomska kriza, čije će se društvene posledice tek ispoljiti u punoj snazi, daje nacional-šovinističkim snagama posebnu priliku da se pregrupišu i jeftinom demagogijom pokušaju da nezadovoljstvo poniženih radnika/ca iskoriste za ostvarenje svojih fašističkih programa.
Uloga Srpske pravoslavne crkve je u ovom procesu značajna i neosporna. Obnovu crkve i jačanje njenog društvenog uticaja omogućio je režim koji je crkvi dao brojne privilegije i ozbiljno ugrozio laički karakter države. Svoj uticaj ona, između ostalog, koristi i da kanonizuje notorne antisemite, apologizuje kolaboratore i zločince, kako iz Drugog svetskog rata, tako i iz ratova vođenih tokom protekle dve decenije. Takođe, ona je važan partner državi u procesu istorijskog revizionizma i rehabilitacije fašističkih zločinaca. Država koja zakonski rehabilituje fašističke kolaboratore, preimenuje ulice koje su nas podsećale na našu antifašističku prošlost, dodeljuje penzije pripadnicima ravnogorskog pokreta, u čijim institucijama su izloženi portreti saradnika okupatora, je država koja se pod naletom istorijskog revizionizma odrekla svoje slobodarske, antifašističke tradicije. Mi smo dužni da negujemo ovu tradiciju i pamtimo herojsku narodnooslobodilačku borbu naših naroda.
Vlast u Srbiji potpaljuje fašizam na različite načine. Ona to čini kada uz pomoć policije nasilno proteruje Rome/kinje iz njihovih domova, kada se LGBT osobama osporava pravo javnog okupljanja uprkos tome što im to i Ustav i zakoni garantuju, kada se radnicima/ama uskraćuje pravo na štajk i kada im se ne isplaćuju teško zarađene nadnice, kada se ženama diktira da rađaju i da se vrate tradicionalnoj ulozi, kada mlade ljude „nepoželjnog“ izgleda presreće i batina „zdrava“ srpska omladina. Svaki put kada su žrtve fašističkog delovanja osobe drugačijeg imena, boje kože, izgleda, socijalnog statusa, seksualne orijentacije, vere – žrtve smo svi mi koji/e želimo da živimo u društvu jednakih i solidarnih ljudi.
Proces integracija u Evropsku uniju (EU) nije garant konačnog oslobađanja od pretnji fašizma. Naprotiv, fašisti su u pojedinim zemljama EU organizovani u legalne grupe i političke partije. Bilo da je reč o partiji Jobik u Mađarskoj koja rukovodi notornom Mađarskom gardom koja upada u romska naselja i prebija i zastrašuje ljude, o grčkoj Zlatnoj zori čiji članovi bacaju molotovljeve koktele na imigrante, ili o Britanskoj nacionalnoj partiji (BNP) koja se bori za san „bele Britanije“ i koja je na poslednjim evropskim izborima osvojila dva mesta u Parlamentu, fašisti su uspeli da se na nivou EU solidno institucionalizuju. Sa druge strane, širom Evrope rađaju se široki antifašistički pokreti koji se suprotstavljaju normalizaciji fašističkih ideja i praksi, ne oslanjajući se na pomoć zvaničnih institucija koja prečesto izostaje.
Jedini način da fašizmu stanemo na put jeste da to učinimo odlučno, zajedno i borbeno! Najvećem neprijatelju slobode se moramo odupreti u svakoj prilici – u školi, na radnom mestu, u državnim institucijama, na ulici… Ne smemo se oslanjati na to da će država rešiti problem fašizma, moramo mu se suprotstaviti kao društvo. Jedini na koje možemo da računamo jesmo mi sami/e. Protiv fašizma i nasilja nastupaćemo solidarno i masovno – na taj način pokazaćemo fašistima da njihove nazadne ideje u našem društvu nisu dobrodošle.
Ne strahu! Ne represiji! Ne diskriminaciji!
Solidarno protiv fašizma!
Sajt pokreta pokreta Antifašistkinje i antifašisti u akciji je www.antifauakciji.org
(SEEcult.org)
