Dan oslobođenja i Medvedev
Beograd obeležava 20. oktobra 65 godina od oslobođenja u Drugom svetskom ratu, a dan koji već više od deset godina nije gradski praznik, proteći će pre svega u znaku posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, zbog koje je, kao i prilikom majskog boravka američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, uveden poseban režim saobraćaja uz stroge mere bezbednosti.
Beograd obeležava 20. oktobra 65 godina od oslobođenja u Drugom svetskom ratu, a dan koji već više od deset godina nije gradski praznik, proteći će pre svega u znaku posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, zbog koje je, kao i prilikom majskog boravka američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, uveden poseban režim saobraćaja uz stroge mere bezbednosti.
Posetu Medvedeva prati i niz događaja u kulturi, mada su pojedini i otkazani zbog dolaska šefa ruske države - završni koncert BEMUS-a, koji je trebalo da bude održan 19. oktobra u Sava centru, odložen je do daljeg zbog pripreme svečane akademije 20. oktobra u tom centru kojoj će prisustvovati ruski predsednik i njegov domaćin Boris Tadić, a RTS će je direktno prenositi.
Uoči posete Medvedeva, tokom vikenda je na Kalemegdanu otvorena izložba fotografija “Duša Rusije”, a 19. oktobra svečano je otkriven spomenik velikom ruskom pesniku Aleksandru Sergejeviču Puškinu kod Vukovog spomenika u centru Beograda.
U čast posete Medvedeva, u Starom dvoru izložene su četiri slike nedavno preminule slikarke Olje Ivanjicki, među kojima je i portret bivšeg ruskog predsednika i aktuelnog premijera Vladimira Putina, kao i pisaca Jesenjina i Puškina. Izložena je i slika “Čuda se događaju na trgovima, a naročito ako su crveni” posvećena Nemcu Matijasu Rustu, koji je 1987. godine malim avionom bez najave sleteo na Crveni trg.
Slike je ustupio Fond Olge Olje Ivanjicki, a dve su iz privatne kolekcije, preneo je Beoinfo, navodeći da će građani moći da ih vide 21. oktobra od 11 do 20 časova.
Uoči posete Medvedeva, u centru Beograda 19. oktobra održan je i koncert najboljih trubačkih orkestara u zemlji, koje je okupio novinar Dragan Babić, a direktno ga je prenosila TV B92.
Zbog strogih mera bezbednosti povodom posete Medvedeva, građani Beograda će na samu 65-godišnjicu oslobođenja od fašizma morati da se pridržavaju posebnog režima saobraćaja koji važi u ulicama kojima bi mogao da se kreće ruski predsednik u specijalnom oklopnom, ručno pravljenom automobilu koji je nazvan “begemot” prema mačoru Behemotu iz slavnog romana “Majstor i Margarita” Mihaila Bulgakova.
Beogradske vlasti zamolile su građane u centru grada da pomere automobile, jer će u suprotnom nadležne službe morati da ih premeste na najbliže lokacije.
Vozila javnog gradskog prevoza koristiće uobičajene trase, osim u periodu privremene izmene režima saobraćaja, kada će linije biti preusmerene, a polasci pomereni na najbliže alternativne stanice.
Zbog posete Medvedeva, koji bi s državnim i gradskim zvaničnicima trebalo da obiđe Groblje oslobodilaca Beograda, sahrane i opela na Novom groblju neće biti moguće 20. oktobra.
Povodom Dan oslobođenja Beograda, građanima je čestitao predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić, ističući da proslava 65-godišnjice oslobođenja od fašizma predstavlja slavljenje ne samo dugih godina života u miru i slobodi, već i prelomnih momenata u istoriji Beograda i Srbije, kada je srpski narod zajedno sa svim rodoljubivim građanima Srbije, izborio svoje mesto u antifašističkoj koaliciji naroda Evrope.
“Danas, više nego ikada ranije, ističemo činjenicu pravedne borbe našeg naroda za oslobođenje od okupatora, da se istina ne zametne, da se ne dozvole zamene teza i da žrtve pale za slobodu nikada ne budu zaboravljene. Baštineći mir, slobodu i prosperitet, nemerljivo vredne civilizacijske tekovine borbe protiv fašizma, nacizma i svakog vida netolerancije i isključivosti, mi se otvorenog srca i ponosno opredeljujemo za život u modernoj Evropi, zajednici nacija okupljenih oko istinski neprolaznih vrednosti, bliskih i negovanih u biti našeg naroda i svih građana Beograda i Srbije”, poručio je Antić Beograđanima koji od 1997. godine ne proslavljaju Dan Beograda 20. oktobra, jer su tadašnje gradske vlasti odlučile da se praznik obeležava od 16. do 19. aprila.
Tada se dodeljuje i Nagrada grada Beograda, koja se ranije zvala Oktobarska nagrada.
Savremenim značenjima oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu posvećeni su proteklih godina i pojedini umetnički projekti, poput radionice “U potrazi za oktobrom" održane 2004. godine u okviru Škole izostavljenih studija. Radionica je pokušala da pruži odgovor na izostanak proslave Dana oslobođenja Beograda koja je proteklih 50 godina ostavljala značajne urbane tragove u formi institucija, građevina, ulica, poema, kuturnih događaja, filmova, časopisa, pesama, fabrika, nagrada...
(SEEcult.org)
